Gradonačelnik glavnog grada Srbije Aleksandar Šapić kaže da je antifašističko opredeljenje Srbije neupitno, te da stoga nije osećao potrebu da prisustvuju obeležavanju godišnjice oslobođenja grada koji vodi.
Na taj način je prvi čovek Beograda odgovorio na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) zbog čega se 20. oktobra nije pojavio ni na jednom događaju u okviru obeležavanja 80. godišnjice oslobođenja Beograda od nacističkog okupatora.
"Postojala je puna podrška Grada Beograda u svim manifestacijama koje su održane. Moja zamenica je bila prisutna. Na kraju krajeva, ne moram ja svuda da budem prisutan", rekao je Šapić na konferenciji za medije 24. oktobra.
Uz to napominje da su za njega, osim partizana, četnici okupljeni oko Jugoslovenske vojske u otadžbini takođe bili ravnopravni pripadnici antifašističkog pokreta i da je potrebno pomiriti ta dva pokreta.
"Ja smatram da treba da pričamo i o onim drugim antifašistima kojima i danas lepimo etiketu, da bismo došli do pomirenja. A ono što je neupitno nema potrebe po stoti put da ponavljamo", rekao je Šapić.
Dvadeseti oktobar jedan je od najvažnijih datuma u savremenoj istoriji Beograda. Tog dana 1944. godine su pripadnici Narodnooslobodilačke vojske, koji su činili jugoslovenski partizani, i sovjetske Crvene armije oslobodili od nacista grad nakon tri i po godine okupacije.
U Beogradskoj operaciji, koja je trajala od 12. do 20. oktobra, poginulo je blizu 3.000 pripadnika Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i skoro 1.000 crvenoarmejaca. Njima u čast je 1954. godine otvoreno Spomen-groblje oslobodiocima Beograda, gde se svake godine obeležava dan oslobođenja glavnog grada.
Ove godine su na tom mestu predstavnici udruženja boraca, međunarodne delegacije i ministri u Vladi Srbije položili vence i odali počast borcima koje su pre 80 godina predvodili komandati Peko Dapčević i Vladimir Ždanov.
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić nije bio među prisutnima.
"Njegovi ideološki favoriti bili su na poraženoj strani tog oktobra 1944. godine", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa istoričar Srđan Milošević.
Milošević dodaje da Šapićevo objašnjenje zbog čega nije došao na obeležavanje Dvedesetog oktobra i teza o dva antifašistička pokreta predstavlja "parodiranje antifašizma".
Jugoslovenska vojska u otadžbini koju je predvodio general Dragoljub Mihailović se, podseća Srđan Milošević, sa istoriografske tačke ne može smatrati antifašističkim pokretom.
"O tome svedoče njihova dela u Drugom svetskom ratu. Postoje brojni sporazumi o saradnji četnika i okupatora. Strateška saradnja, koja je dobijala razmere potpunog kolaboriranja, zaista oslobađa četnike mogućnosti da budu označeni kao antifašistička snaga i pokret koji je u bilo kom značajnom segmentu doprineo oslobođenju Jugoslavije od okupatora", kaže Milošević.
Aleksandar Šapić, kao kadar vladajuće Srpske napredne stranke, trenutno obavlja drugi mandat na čelu glavnog grada. I u prethodnom mandatu, zalagao se za prekrajanje delova savremene istorije koji se tiču jugoslovenskog nasleđa.
Predlagao je da Muzej istorije Jugoslavije u Beogradu postane "muzej srpske istorije" i da se sa Kalemegdanske tvrđave u Beogradu izmestiti Grobnicu narodnih heroja u kojoj počivaju partizanski i komunistički lideri Moša Pijade, Ivo Lola Ribar, Đuro Đaković i Ivan Milutinović.
Njihovu grobnicu je 1983. godine grad proglasio zaštićenim spomenikom kulture.
Nije se gradonačelnik zaustavio tu, već je u predložio i izmeštanje posmrtnih ostataka Josipa Broza Tita, doživotnog predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i komandanta Narodnooslobodilačke vojske koja je oslobodila zemlju u Drugom svetskom ratu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 21. septembra da Titova grobnica neće biti izmeštena iz Kuće cveća u okviru Muzeja istorije Jugoslavije.
"Josip Broz je deo naše istorije. Živeo je ovde, sahranjen je ovde i ostaće deo jugoslovenske i srpske istorije", rekao je Vučić za briselski Politiko.
Danas Aleksandar Šapić kaže da je to samo bio njegov predlog, ali da Grad nema ingerencije nad Muzejom istorije Jugoslavije, gde su smešteni posmrtni ostaci Josipa Broza.
"To nije nešto o čemu sam mogao da odlučujem. Očigledno da u ovom momentu ne postoji volja za time i to je to. Ja sam ostao pri svom stavu, i idemo dalje", rekao je Šapić.
O tome da li je odustao od izmeštanja grobnice četvorice antifašista na Kalemegdanu se nije izjasnio. Ipak, u zvaničnu proceduru ušla je još jedna Šapićeva inicijativa – da se u centru Beograda podigne spomenik Dragoljubu Mihailoviću, komandantu Jugoslovenske vojske u otadžbini, koga su posleratne vlasti 1946. streljale zbog ratnih zločina i saradnje sa nacističkim okupatorom.
Viši sud u Beogradu je 2015. godine poništio tu presudu, sa obrazloženjem da je suđenje Mihailoviću bio političko-ideološki proces komunističkog režima. Sud je, međutim, napomenuo da se nije bavio utvrđivanjem činjenica da li je Mihailović bio ratni zločinac, već isključivo sudskom procedurom.
Obrazlažući inicijativu koju je 26. septembra podneo Komisiji za spomenike i imenovanje trgova i ulica, Šapić je rekao da je podizanje spomenika Mihailoviću "važno zbog nacionalnog pomirenja i kako ne bi više dolazilo do podela".
Istoričar Srđan Milošević ocenjuje da u Srpskoj naprednoj stranci, ali i ostalim stankama vladajuće koalicije, postoji princip "catch all", kojim pokušava da se zahvati što širi spektar glasača različitih ideoloških opredeljenja.
"Onda dobijete jedan galimatijas", kaže Milošević.
Kao primer, sagovornik RSE navodi da je od 2021. godine zvanična himna Grada Beograda pesma iz perioda socijalizma koju je komponovao Mihovil Logar, slovenčko-srpski kompozitor.
"U njoj se pominje zvezda koju Beograd treba da digne na svoj steg, da zapeva pesmu bratstva i jedinstva. Zamislite situaciju u kojoj se svečano otvara spomenik Draži Mihailoviću i intonira se ta himna iz tog najvažnijeg perioda socijalističke Jugoslavije. To bi bila kruna na ludilo koje već živimo", zaključuje Srđan Milošević.
U Beogradu od oktobra 2023. već postoji spomenik Dragoljubu Mihailoviću. Spomenik je svečano otkriven na privatnom prostoru u beogradskoj opštini Zvezdara, na inicijativu Igora Braunovića, narodnog poslanika Socijalističke partije Srbije.
