Evropska četvorka ili "EU QUAD" naziv je najnovije inicijative ili neformalnog foruma u kome su glavni akteri Severna Makedonija, Albanija, Kosovo i Crna Gora.
Pokrenulo ju je Ministarstvo spoljnih poslova Severne Makedonije u cilju, kako se navodi, usaglašavanja spoljne i bezbednosne politike sa Evropskom unijom. Srbija i Bosna i Hercegovina nisu deo inicijative.
Kako je počelo?
Inicijativu, koja bi, prema najavama, trebalo da obezbedi regionalnu stabilnost, promovisao je makedonski ministar spoljnih poslova Bujar Osmani posle prošlonedeljnog sastanka u Skoplju sa albanskom koleginicom Oljtom Džačkom (Olta Xhacka) zamenikom ministra spoljnih poslova i dijaspore Kosova, Krešnik (Kreshnik) Ahmetijem i spoljnopolitičkim savetnikom premijera Crne Gore, Đorđem Radulovićem.
Za razliku od Srbije i Bosne i Hercegovine, četiri države Zapadnog Balkana u QUAD-u uskladile su svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU kada govorimo o ruskoj invaziji na Ukrajinu i uvođenje sankcija Rusiji.
"Posle agresije Ruske Federacije na Ukrajinu, usklađivanje sa zajedničkom spoljnom politikom EU, ali još šire sa pozicijama i vrednostima demokratskog sveta, pretvorilo se u jedan od najvažnijih prioriteta zemalja koje teže članstvu u EU, ali i kao jasna poruka gde ove zemlje pripadaju", rekao je Osmani nakon jučerašnjeg uspostavljanja neformalnog foruma QUAD.
Sankcije Rusiji – zajedničke za QUAD
Istaknuto je da se svaka od četiri zemlje pojedinačno pokazala kao pouzdan partner NATO-a i EU, poštujući režim sankcija EU i SAD, ali i kroz konkretnu humanitarnu i drugu pomoć Ukrajini.
Vest o ovoj inicijativi prošla je nezapaženo u makedonskoj javnosti. Deo medija je preneo saopštenje Ministarstva spoljnih poslova, ali su reakcije političkih partija i stručne javnosti izostale.
Što se tiče svrhe i potrebe ove platforme, u uslovima kada je Severna Makedonija deo drugih regionalnih inicijativa, Radio Slobodna Evropa je zatražio objašnjenje od ministra Osmanija.
On kaže da je ta inicijativa jedan od najvažnijih elemenata regionalne stabilnosti i jedan od prioriteta u pregovorima sa EU i procesu integracija.
"Mi smo partneri EU od poverenja, posebno u uslovima rata na kontinentu, i to treba ceniti i valorizovati. Dakle, to je bio cilj promocije ove grupe zemalja koje su se 100% uskladile. Do članstva čele regije, ostale zemlje će morati da usaglase svoju spoljnu politiku. Ovo je svojevrsna promocija onoga što smo postigli pre EU, naravno, i poziv svima iz regije da to konačno geopolitički definišu", rekao je Osmani.
Susedne države su već deo sličnih inicijativa.
Među njima je i "Otvoreni Balkan" koji ima za cilj unapređenje slobode kretanja roba, usluga i ljudi. Osnovan je 2019. godine kao Mini Šengen, a potpisnice su Srbija, Severna Makedonija i Albanija. Do sada su potpisani bilateralni i trilateralni sporazumi u okviru "Otvorenog Balkana".
Makedonska skupština je pre mesec i po dana ratifikovala zakone o Otvorenom Balkanu, koji podrazumevaju ukidanje radnih dozvola i slobodno tržište rada za građane Severne Makedonije, Srbije i Albanije.
"Berlinski proces" je osnovan 2014. godine na inicijativu bivše nemačke kancelarke Angele Merkel. Inicijativa služi kao platforma za saradnju na visokom nivou između zvaničnika Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije. Njegov fokus je stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta.
Druge inicijative na Zapadnom Balkanu nisu ugrožene
Ministarstvo spoljnih poslova Severne Makedonije uverava da je inicijativa QUAD autentična i ni na koji način nije povezana sa bilo kojom drugom regionalnom inicijativom niti joj preti ili isključuje bilo koju zemlju.
"To je samo odraz faktičkog stanja zemalja koje su uspele da ostvare 100 posto usklađenost… u uslovima kada postoje sumnje u kredibilitet i neophodnu brzinu ovog procesa, pokazujemo da smo ozbiljni partneri EU i nadam se da ćemo vrlo brzo svih šest biti 100 odsto usklađeni", uverava makedonski šef diplomatije.
Na istoj liniji je i Podgorica. Potpisnik inicijative i savjetnik crnogorskog premijera za spoljnu politiku Đorđe Radulović kaže da QUAD nije dio nijedne druge regionalne inicijative, već je isključivo vezan za evropske integracije regiona.
"Platforma nije ekskluzivna i rezervisana samo za četiri zemlje, već su dobrodošle i druge zemlje iz regije ukoliko odluče da se u potpunosti pridržavaju spoljne i bezbednosne politike EU", rekao je Radulović za RSE.
Sa druge strane, osnivanje ove inicijative kritikovao je prosrpski Demokratski front, stranka koja podržava inicijativu "Otvoreni Balkan" i bliska je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Knežević je tu inicijativu nazvao samitom "velike Albanije".
"Zar nije lepo videti Dritanovog (Abazović) savetnika na samitu velike Albanije. I nećemo u Otvoreni Balkan, dok Srbija ne izađe", napisao je na Tviteru jedan od lidera ove stranke Milan Knežević.
Kakav je interes za novu inicijativu?
Ministarstvo spoljnih poslova Albanije za RSE nije htelo da komentariše o inicijativi, a ona je prošla nezapaženo i u Prištini.
U makedonskom ministarstvu uveravaju da će kroz aktivnosti pokazati da je potpuno poštivanje bezbednosne i spoljne politike EU pozitivna i važna stvar kako za države, tako i za samu Uniju.
Njihovo objašnjenje je da to stvara pripadnost vrednostima demokratskog sveta, donosi predvidljivost, stabilnost i bezbednost i na kraju stvara evropski kredibilitet za zemlje koje i same tvrde da su deo Unije.
EU svake godine podnosi izveštaj o usklađenosti zemalja kandidata sa evropskim zakonodavstvom. Do pre dve godine ta usklađenost za Severnu Makedoniju je bila 92,6 odsto. "Sadašnja usklađenost od 100 odsto je jasna poruka EU da smo pouzdan partner i da smo spremni za članstvo", kategoričan je Osmani.
