Opstanak Srbije u pojedinim naučnim oblastima u vrhu Šangajske liste, na kojoj je Univerzitet u Beogradu generalno pao za 100 mesta, jeste uspeh ali je nesrazmeran ulaganjima i postojećem sistemu, smatraju sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE).
"Svi najbolji svetski univerziteti su jedno stotinak puta bogatiji od Beogradskog. Godišnji fond Harvarda, koji je prvi na listi, je 18 milijardi dolara. Ako bismo podelili rezultat sa parama koje su investirane, onda bi Beogradski univerzitet, čiji godišnji budžet je oko 100 miliona evra, bio među prva tri u svetu", rekao je za RSE Branko Kovačević, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
Beogradski univerzitet, koji je ove godine plasiran na poziciju od 400. do 500. mesta, na Šangajskoj listi najbolje je rangiran u oblasti nauke i tehnologije hrane, na 50. mestu, dok je u rudarstvu i mineralnom inženjerstvu 92.
Uspesi uprkos sistemu
Vladica Cvetković, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, kaže da je osnovni problem to što su to uspesi uprkos sistemu, a ne zahvaljujući sistemu.
"Reč je o uspesima pojedinaca. Univerzitet je razdeljen na fakultete u čijem interesu nauka ne postoji kao parametar. Interesi fakulteta su isključivo upis što više srednjoškolaca, jer na osnovu njih oni preživljavaju", kaže Vladica Cvetković.
Beograd je, uprkos padu, opstao u dva odsto svetskih univerziteta na listi koju od 2003. godine formira šаngаjski Univerzitet Đаo Tong. U 2019, kako je saopšteno iz Rektorata Univerziteta u Beogradu, potvrdio je svoju poziciju po nаučnim oblаstimа u 25 kategorija, od ukupno 54 rangirane.
Nauka u Srbiji, kako navodi profesor Cvetković, ne gaji se sistemski, zbog čega je jedan od osnovnih motiva individualni naučni rad i eventualno unapređenje na univerzitetu, dok u svetu svaka obrazovna institucija ima jednaku motivaciju za obrazovanje.
"Nedavno smo imali slučaj da je matematičar, koji je bio penzioner i za kog 90 odsto ljudi na univerzitetu nije znalo da postoji, sedeo u sobici na Mašinskom fakultetu i za tri godine postao jedan od najcitiranijih naučnika. To je pripisano kao uspeh celog univerziteta, što je bilo potpuno pogrešno", kaže Cvetković.
Po rečima sagovornika RSE, najveća razlika u organizacionim poređenjima je u tome što su, na primer, kvalitetni univerziteti u Evropi integrisani i imaju jedinstvenu naučnu politiku, za razliku od ovdašnjih u kojima glavnu reč pojedinačno vode fakulteti, pa su zbog takve postavke sve ređi evropski grantovi za naučna istraživanja i projekte.
'Samovlašće fakulteta'
Profesor Branko Kovačević ocenio je da ne čudi da oblast rudarstva dobro stoji, između ostalog, jer dolaze inostrane investicije za istraživanja po Srbiji.
"Ima tih poslova i sa naftom, sa gasom, metalima i nemetalima, rude se intenzivno istražuju u Boru. Srbija se podigla na rudarstvu, njena istorija u tom poslu stara je oko 8.000 godina", kaže Kovačević.
Jedna od najvećih prepreka za napredak su finansije jer, kako tvrdi profesor Vladica Cvetković, raspon plata na univerzitetu je 1:10, u zavisnosti o kom fakultetu se radi, a profesorski prosek redovnih primanja je 100.000 dinara (oko 840 evra).
"Ono što taj raspon širi prema visokim primanjima su druge mogućnosti koje su povezane sa samovlašćem fakulteta i njihovim mogućnostima da diriguju svojim prihodima, pogotovu onim koji dolaze od studenata, kako god oni žele", dodaje Cvetković.
Ulagati u podmladak
Profesor Branko Kovačević zaključuje da je jasno šta je činiti.
"Pre svega, trebalo bi ulagati u naučni podmladak. Država mora da finansira projekte na kojima će mladi da rade, da istražuju i komercijalizuju nauku. A ne da odlaze u druge zemlje da bi se bavili svojim poslom. Nama je najveći problem odliv mozgova", navodi Kovačević.
Oblasti u kojima se na poslednjoj Šangajskoj listi Srbija najbolje drži su i instrumentalna nauka i tehnologija, metalurško inženjerstvo, javno zdravlje i stomatologija, koje su rangirane od 100. do 200 mesta.
Facebook Forum