Sajam poslova prilika za mlade stručnjake

Mladi stručnjaci, ali i studenti tehnike početkom ove nedelje posredstvom sajma Job Fair – Kreiraj svoju budućnost imaju mogućnost da pronađu posao ili obave praksu u nekim od kompanija koje u Srbiji posluju u oblasti kompjutera, komunikacija i automobila. U opticaju je oko 170 poslova u 40 kompanija poput Fijata, Gasprom Njefta, Telenora, Telekoma Holcima i Virta, za šta će se prema očekivanjima prijaviti, više od 2500 mladih stručnjaka i diplomaca. Svrha je, prema tvrdnjama, organizatora ubažavanje posledica odlaska mladih stručnjaka iz Srbije.

Zbog dvodnevnog sajma solidno je popunjen hol zgrade fakulteta tehničkih nauka u Beogradu, gde na nekoliko nivoa mladi stručnjaci, ali i studenti na štandovima kompanija učesnica mogu dobiti informacije o traženim kadrovima. Inače, procedura zaposlenja pomoću ovog sajma predviđa da mladi svoju radnu biografiju putem Interneta pošalju željenom poslodavcu. Iako pozdravljaju svaku inicijativu koja olakšava zaposlenje u zemlji, u kojoj prema zvaničnim podacima ne radi 25,5 odsto poplacije, mladi sa kojima smo razgovarali nemaju prevelikih očekivanja.



Od zvanično 750.000 nezaposlenih u Srbiji, njih 200.000 su visokoobrazovani ljudi mlađi od 30 godina. Država je na programe zapošljavanja ove godine potrošila znatna sredstva, ali se to pokazalo nedovoljnim. Uzrok tome je, kako objašnjava direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Dejan Jovanović, zakasnela tranzicija i drugi nagomilani problemi.

"Neki fakulteti imaju određenu prednost kada ga studenti završe, mnogo se brže zaposle. Dok studenti sa drugih fakulteta imaju velikih problema. Ono što je važno da se studenti elektrotehnike brzo zapošljavaju, što važi i za studente arhitekture i građevine. Nešto duže međutim čekaju studenti Mašinskog fakulteta. Ono će što u narednom periodu da se menja je što će dolaskom stranih investitora Mašinski fakultet postati traženiji", ocenjuje Jovanović.

Svrha organizovanja ovakvog sajma je, prema tvdnjama organizatora, sprečavanje odlaska mladih stručnjaka koji već više od dve decenije napuštaju Srbiju i započinju poslovne karijere u inostranstvu. Trenutno je to još uvek teško ostvariti, ali osim brojnije i raznovrsnije ponude poslova, za to je potreban i trud onih kojima je posao potreban – objašnjava jedna od organizatorki sajma Violeta Jekić.

"Treba uzeti u obzir i to da je većina tih CV-jeva jako loša, u smislu da studenti ne znaju da ih napišu. Zato držimo treninge i prezentacije na kojima studenti mogu da nauče kako da napišu svoju radnu biografiju i predstave se poslodavcu", navodi Jekić.

Na pitanje šta bi još mladi trebalo da urade kako bi povećali svoje šanse, Jekić preporučuje:

"Trebalo bi da popričaju sa menadžerima za ljudske resurse kompanija zato što ih na taj način zapamte i veće su im šanse da ih pozovu na razgovor na posao. Zato što dobijaju tu bazu od 2500 biografija i odatle će izvući najbolje. Ali ako vi razgovarate sa poslodavcem on će sigurno zapisati vaše ime i pozvati vas na posao."



Još jedan od problema sa kojima se mladi suočavaju je što se školuju za zvanja koja najčešće nisu potrebna domaćem tržištu rada. To je, između ostalog, i jedan od uzroka situacije u kojoj u Srbiji mnogo veća ponuda radne snage od stvarne potrebe za njom.

Srž tog problema nalazi se na fakultetima, odakle i treba početi sa rešavanjem, smatra ekonomista specijalizovan za tržište rada Jovan Zubović.

"Šta država po tom pitanju može da uradi? Da sredstva koja su namenjena za besplatno studiranje preusmeri sa nekih fakulteta gde imamo jako veliki broj studenata na neke fakultete koji imaju mnogo manji broj studenata koji su našem društvu mnogo potrebniji. Treba se i prilagoditi i aktuelnim dešavanjima tako da se naša privredna aktivnost makne u smeru da postane održiva. Da ono što proizvedemo može da donese dodatu vrednost veću nego što je bila do sada. Tako bi se obezbedilo da radna mesta koja se naprave ne budu kratkoročnog karaktera već dugoročnija tako da oni ljudi koji nađu zaposlenje ostanu i zaposleni na tom mestima".

Uprkos teškoj ekonomskoj situaciji i velikoj stopi nezaposlenosti u Srbiji postoji i kategorija građana koja navodno traži posao, ali se prevashodno trudi da ga ne pronađe. Njima je sa sajma zapošljavanja poručeno da zaposlenje nikome neće samo doći na noge, već je za to potreban ipak nekakav trud.