Šef kineske diplomatije kaže da se otvara "mogućnost za mir" s ubrzanjem američke diplomatije za okončanja rata u Ukrajini i koracima Vašingtona za normalizaciju odnosa s Moskvom.
"Kina podržava sve napore posvećene miru, uključujući nedavni konsenzus koji su postigli SAD i Rusija", i spremna je da igra "konstruktivnu ulogu" u mirovnim pregovorima, rekao je, prema saopštenju, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji na ministarskom skupu Grupe 20 u Južnoj Africi 21. februara.
Ta izjava je usledila posle važnih razgovora SAD i Rusije u Rijadu koji su izazvali strahove u Kijevu i evropskim prestonicama da će biti gurnuti po strani i da će im biti nametnut mirovni sporazum koji ide u prilog Rusiji.
Međutim, uprkos izjavama Vanga, stručnjaci i bivši zvaničnici veruju da mogućnost zbližavanja ruskog predsednika Vladimira Putina i predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) takođe izaziva nelagodu u Kini.
"Kinezi su to predvideli otkako je Tramp izabran i naznačio da želi brzo da okonča rat u Ukrajini", rekao je za RSE Denis Vajlder (Wilder), koji je bio glavni savetnik u Beloj kući za Kinu u vreme predsednika Džordža Buša mlađeg (George W. Bush). "Iako potpuno približavanje možda nije u planu, oni su nervozni jer ako Tramp ukine sankcije Rusiji, onda se zavisnost Moskve od Kine smanjuje".
Jedno od obeležja spoljne politike kineskog lidera Si Đinpinga bio je razvoj strateškog partnerstva s Putinom koje je postalo čvršće od početka invazije Moskve u februaru 2022.
Peking je podržao rusku ekonomiju povećanjem trgovine i kupovinom energenata, istovremeno pomažući ratne napore Kremlja snabdevanjem ključnom robom i obezbeđivanjem ključnih dobara dok Si i Putin zajedno žele da se suprotstave Zapadu i zbace SAD.
A strah da će sve to biti poremećeno novom vrstom odnosa SAD i Rusije koji bi proizašao iz pregovora o okončanju rata u Ukrajini – kao što je ove nedelje istaknuto tokom razgovora u Saudijskoj Arabiji – realan je u Pekingu.
Vajlder kaže da je od Trampovog izbora u novembru razgovarao sa "veoma visokim kineskim zvaničnicima" koji su izrazili zabrinutost zbog potencijalnog resetovanja odnosa SAD i Rusije.
On kaže da su iskoristili frazu "samo Tramp ide u Moskvu", što je referenca na ključnu posetu bivšeg predsednika SAD Ričarda Niksona (Richard Nixon) Pekingu 1972. godine, kada je napravio presedan i dodvoravao se Kini da iskoristi njen razlaz sa Sovjetskim Savezom na vrhuncu Hladnog rata. Napori da se zabode klin između Pekinga i Moskve otopljavanjem odnosa prema Rusiji neki analitičari su nazvali "obrnutim Niksonovim" potezom.
"Na isti način kao s Niksonovom politikom prema Kini, oni vide Trampa kao nekoga ko je u jedinstvenoj poziciji da ide protiv trenutne prirode politike SAD prema Rusiji i koji bi mogao čak da ode u Moskvu", rekao je Vajlder. To ne znači da Kinezi misle da će Rusi prekinuti odnose (s Pekingom), ali bi njihovo snažno slaganje danas moglo da se smanji".
Šta je strategija Vašingtona?
Ostaje da se vidi da li će potez Trampove administracije uroditi plodom, ali posle telefonskog razgovora s Putinom ovog meseca, nedavnih razgovora SAD i Rusije u Rijadu i produbljivanja razdora s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim oko mirovnih pregovora, Bela kuća zacrtava novi kurs za rat u Ukrajini i svoje veze s Moskvom.
"Izgleda da smo svedoci ne resetovanja, već opšteg prestrojavanja američko-ruskih odnosa", rekao je za RSE Lucijan Kim (Lucian), viši analitičar za Ukrajinu u Međunarodnoj kriznoj grupi. "U tom smislu, rat u Ukrajini nije poziv da se odupre ruskoj agresiji, već prepreka bližoj saradnji Vašingtona i Moskve".
Za Peking, ovakav razvoj događaja dolazi s mnogo zabrinjavajućih hipotetičkih stvari, uključujući omogućavanje Vašingtonu da pojača svoje vojno prisustvo na Pacifiku i više geopolitički izloži Kinu u slučaju krize s Tajvanom, samoupravnim ostrvom koje Peking smatra svojim.
"Mislim da bi Kina više volela da vidi slabu Rusiju, a čak bi i nastavak rata u Ukrajini bolje poslužio Pekingu, jer bi se time fokus SAD skrenuo od Indo-Pacifika", rekla je za RSE Sari Arho Havren, saradnica na londonskom Kraljevskom institutu za ujedinjene službe.
Trampova administracija je jasno stavila do znanja da upravljanje dugoročnim rivalstvom s Kinom smatra svojim glavnim spoljnopolitičkim ciljem i mogla bi da smanji prioritet regiona poput Evrope i Bliskog istoka kako bi povećala pritisak na Peking u Aziji.
Viši američki zvaničnici su takođe naznačili nedavnim izjavama da bi prekid kinesko-ruskog partnerstva mogao biti deo motivacije za normalizaciju odnosa s Moskvom.
Posle razgovora u Rijadu, državni sekretar SAD Marko Rubio (Marco) rekao je da je među ključnim temama bila mogućnost buduće "geopolitičke i ekonomske saradnje" Vašingtona i Moskve.
Nekoliko dana ranije na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji Kit Kelog (Keith Kellogg), Trampov specijalni izaslanik za Ukrajinu i Rusiju, rekao je da SAD imaju za cilj da "nateraju" Putina na postupke koji mu "ne prijaju", uključujući remećenje veza Moskve s Kinom, Iranom i Severnom Korejom.
U intervjuu 14. februara za Volstrit džornal (The Wall Street Journal), potpredsednik SAD Džej Di Vens (J. D. Vance) rekao je da je Vašington spreman da resetuje odnose s Kremljom posle sporazuma o Ukrajini kao potez za okončanje izolacije Rusije i njene sve veće zavisnosti od Kine od početka rata.
"Nije u interesu Putina da bude mlađi brat u koaliciji s Kinom", rekao je Vens.
Pokušaj da se smanji partnerstvo dve zemlje takođe je već neko vreme na radaru zvaničnika Trampove administracije.
Robert O'Brajen (O'Brien), koji je bio savetnik za nacionalnu bezbednost pod Trampom od 2019. do 2021. godine, rekao je u prošlogodišnjem intervjuu da je Bela kuća tokom njegovog mandata razmatrala takvu strategiju i da je postizanje rešenja za rat u Ukrajini ključni prvi korak u pokretanju tog procesa.
"Sve dok ne rešimo ukrajinsku situaciju, nećemo imati priliku da pridobijemo Rusiju", rekao je on za Vajar Čajna (Wire China) u junu.
Može li Tramp da razdvoji Kinu i Rusiju?
Arho Havren kaže da je mala verovatnoća da će SAD izvesti formalni razlaz Pekinga i Moskve – posebno dok je Putin na funkciji, s obzirom na odnos koji je iskovao sa Sijem.
Međutim, čak i nove pukotine u odnosima dve sile mogu da olabave usklađivanje Moskve s Pekingom i mogu imati odvraćajući efekat na Kinu, posebno ako odluči da upotrebi vojnu silu da zauzme Tajvan, što je nešto na što kreatori politike u SAD upozoravaju da je sve više moguće.
"Čak i ako njihove veze ostanu snažne, istorijski među njima postoji nepoverenje koje neće nestati", rekla je ona.
Međutim, dok se diplomatija Trampove administracije kreće vrtoglavim tempom, ona je takođe još u ranoj fazi i mogao bi da usledi novi razvoj događaja.
Stiv Cang (Steve Tsang), direktor Kineskog instituta Univerziteta SOAS u Londonu, kaže da napori Vašingtona da resetuje odnose s Rusijom takođe nisu sasvim loša vest za Peking.
"Si ne želi da Putin ne uspe u ratu, tako da je Trampovo postizanje mira koji uglavnom ispunjava ruske uslove pozitivno", rekao je on za RSE. "Ko zna ko će biti sledeći predsednik SAD i da li će doći do preokreta stava SAD posle Trampa."
U drugom događaju koji bi mogao dodatno da zakomplikuje stvari, Tramp je 19. februara rekao da očekuje da će Si posetiti Vašington i da je otvoren za postizanje trgovinskog sporazuma s Kinom, potencijalno u okviru širokog sporazuma s Pekingom.
"Sve se odvija veoma brzo", rekla je Arho Havren. "Kina nije zadovoljna onim što trenutno vidi, ali ima prostora da se to promeni".