Pre tri godine, Kiril Dmitrijev, napadni dobro uvezani insajder Kremlja, bio je persona non grata u Vašingtonu, sankcionisan zbog svoje uloge šefa, kako je navedeno, "crnog fonda predsednika Vladimira Putina i simbola šire ruske kleptokratije".
Američko Ministarstvo finansija je uvelo sankcije protiv njega nekoliko dana pošto je Rusija pokrenula opštu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, potpuno urušivši odnose Moskve s Vašingtonom.
Međutim, 3. aprila, Dmitrijev je stajao na korak od Bele kuće, hvaleći svoje sastanke sa glavnim američkim izaslanikom Stivom Vitkofom (Steve Witkoff) i drugim neimenovanim zvaničnicima administracije.
"Apsolutno jasno vidimo da je administracija predsednika Trampa, za razliku od predsednika Bajdena (Joe Biden), posvećena rešavanju problema", rekao je on. "Oni su puni poštovanja, razumeju poziciju Rusije, postavljaju mnoga pitanja, nalaze kompromise. Postoji kreativni duh."
Poseta Dmitrijeva – najvišeg ruskog zvaničnika koji je došao u prestonicu SAD od početka invazije na Ukrajinu – usledila je u jeku naleta razgovora kroz pozadinske kanale i iza zatvorenih vrata, dok Trampova administracija pokušava da ispuni svoj glavni spoljnopolitički cilj: zaustavljanje borbi u Ukrajini.
Da li će njegova poseta to postići?
Bela kuća nije odmah komentarisala razgovore 4. aprila.
"Mislim da je verovatno dobra stvar što je otišao tamo i što se dijalog nastavlja", rekao je Sergej Radčenko, istoričar Hladnog rata i profesor na Školi za napredne međunarodne studije na univerzitetu Džons Hopkins.
"Ono što očigledno pokušava da uradi jeste da se fokusira na rusko-američke odnose, da predstavi ružičastu sliku profitabilne saradnje i da se nada da će Tramp zaboraviti Ukrajinu", rekao je on za RSE.
Sastanci su održani oko šest nedelja pošto su se visoki zvaničnici Moskve i Vašingtona sastali u Saudijskoj Arabiji, što su bili direktni razgovori na najvišem nivou od 2022. Posle invazije, Džo Bajden, Trampov prethodnik, odbacio je direktne razgovore s Moskvom, koja je tražila razgovore ne samo o Ukrajini, već i o prekinutim američko-ruskim odnosima i celokupnoj globalnoj strukturi posle Hladnog rata.
Posle početnih februarskih razgovora, dve strane su se saglasile da krenu ka obnavljanju diplomatskog osoblja u Moskvi i Vašingtonu i da istraže nova poslovna i politička partnerstva kada se sukob u Ukrajini okonča.
Međutim, nekoliko dana pre tih razgovora, Vitkof, investitor za nekretnine i Trampov dugogodišnji prijatelj, otputovao je u Moskvu privatnim avionom da vrati američkog učitelja kojeg je Kremlj oslobodio pošto je više meseci bio u zatvoru zbog droge.
"Postoji gospodin iz Rusije, zove se Kiril, i mnogo je umešan u ovo", rekao je Vitkof po povratku u Vašington. "Bio je važan, bio je važan sagovornik koji je bio most između dve strane."
Kremlj i Bela kuća su 18. marta objavili ograničeni sporazum o prekidu vatre, koji je pozdravljen kao veliki korak ka širem mirovnom sporazumu. Međutim, Rusija i Ukrajina su nastavile međusobne napade dronovima i projektilima, a borbe u punom obimu su nastavljene na bojnom polju.
Posmatrači su takođe ukazali na potencijalno problematične uslove koje je Kremlj uključio u svoju pregovaračku poziciju.
Poslovni portfolio
Sa svoje strane, Dmitrijev, koji je 25. februara imenovan za specijalnog izaslanika Kremlja za međunarodnu ekonomsku saradnju, uveliko je bio fokusiran na ubeđivanje, pokušavajući da nagovori američke kompanije da se vrate u Rusiju pošto su se povukle zbog rata i zapadnih sankcija.
S diplomama sa Stanforda i Harvarda i profesionalnim iskustvom u Goldman Saksu (Goldman Sachsu) i Mekinsiju (McKinsey), Dmitrijev je od 2011. godine šef Ruskog fonda za direktna ulaganja. Dmitrijev i fond su imali istaknutu ulogu u razvoju vakcine ruske proizvodnje za COVID-19, pod nazivom Sputnjik V.
Lične veze Dmitrijeva s Kremljom izazvale su podozrenje. Njegova supruga, Natalija Popova, bliska je prijateljica Putinove mlađe ćerke, Katerine Tihonove, i bila je njen zamenik na čelu moskovskog istraživačkog instituta koji je vodila Tihonova. Dmitrijev je takođe bio u upravnom odboru petrohemijskog giganta Sibur, zajedno sa sada već bivšim mužem Tihonove, Kirilom Šamalovim.
Dmitrijev je ranije kontaktirao Trampovu administraciju tokom njenog prvog mandata u Beloj kući.
U januaru 2017. otišao je na Sejšelska ostrva da se sastane sa Erikom Prinsom (Prince), kontroverznim biznismenom čija je sestra bila Trampova prva ministarka obrazovanja.
Taj sastanak i komunikacije koje su do njega dovele izazvale su pažnju specijalnog istražitelja Roberta Milera (Mueller), koji je imao zadatak da istraži veze Trampove administracije s Rusijom. Takođe je izazvao pažnju istražitelja iz obaveštajnog odbora američkog Senata.
"Kiril Dmitrijev… koristio je višestruke poslovne kontakte da pokuša da dobije pristup zvaničnicima Tranzicionog tima", navodi se u konačnom izveštaju odbora, objavljenom 2020.
'Bezbednosne garancije u nekom obliku mogu biti prihvatljive'
Nije poznato šta se tačno dogodilo u razgovorima Dmitrijeva u Vašingtonu ili sa kim se tačno sastao, osim s Vitkofom.
Ministarstvo finansija izdalo je privremeno izuzeće za sankcije, kako bi mogao da dođe u Vašington.
U izjavi ruskim novinarima, Dmitrijev nije pomenuo pitanje koje je donedavno predstavljalo najveći trn u američko-ruskim odnosima: rat u Ukrajini.
"Naravno, postoje neslaganja po raznim tačkama", rekao je on. "Ali postoji proces i dijalog koji će, po našem shvatanju, pomoći da se prevaziđu te razlike".
U kasnijem pojavljivanju na Foks njuzu (Fox News), Dmitrijev, koji tečno govori engleski, rekao je da se razgovaralo o sukobu u Ukrajini i rekao je da bi Kremlj mogao razmotriti davanje bezbednosnih garancija Kijevu.
On nije naveo detalje, a s obzirom na brutalnost rata i rusko kršenje prethodnih bezbednosnih sporazuma, poput Budimpeštanskog memoranduma iz 1994, Kijev bi verovatno oštro reagovao protiv takvih predloga.
"Neke bezbednosne garancije u nekom obliku mogu biti prihvatljive", rekao je Dmitrijev.
On je takođe rekao za CNN da u svojim razgovorima nije pominjao pitanje ublažavanja sankcija; Rusija je jedna od zemalja pod najvećim sankcijama, od kojih je većina uvedena kao kazna za invaziju na Ukrajinu.
"U ovom trenutku ne tražimo bilo kakvo ublažavanje sankcija", rekao je on. „Samo razgovaramo o tome da ako Amerika želi da više posluje s Rusijom... onda naravno SAD to mogu da učine.