Administracija Džoa Bajdena (Joe Biden) suočena je s optužbama i kritikama zbog grubog postupanja prema migrantima s Haitija, dok su šokantne fotografije pripadnika Granične patrole na konjima kako teraju migrante crne boje kože podstakla poređenja s mračnim vremenima ropstva u SAD, pišu svetski mediji.
Haos na granici
Slike agenata Granične patrole na konjima, koji odbijaju migrante iz Haitija koji su preko reke Rio Grande došli na američko tlo, izazvali su gnev među demokratama i doveli u pitanje odluku predsednika Bajdena da brzo deportuje hiljade ljudi koji su došli u mali pogranični grad u Teksasu, ukazuje Njujork tajms (The New York Times).
Fotografije i video snimci interakcije agenata s migrantima, koji cirkulišu internetom, ponudili su uvid u haos koji se odvijao od prošle nedelje, kada su velike grupe Haićana počele da prelaze Rio Grande i ilegalno ulaze u SAD u teksaškom mestu Del Rio, ističe list, dodajući da je to poslednji primer kako je Bajdenova administracija u pokušajima da kontroliše sve veći broj ilegalnih prelazaka granice, izneverila obećanje predsednika da će obnoviti program azila za ugrožene porodice koje beže od progona i siromaštva.
Video snimci izgleda da prikazuju kako su agenti Granične patrole na konjima opkolili migrante i naterali ih da se vate u Meksiko. Neki agenti su mahali nečim što deluje kao uzde, što je, kako ukazuje Njujork tajms, podstaklo optužbe da su ih koristili kao bičeve protiv migranata.
Potpredsednica Kamala Haris (Harris) rekla je da je postupanje prema migrantima "užasno" i da planira da razgovara o tom pitanju s Alehandrom Majorakasom, čelnikom ministarstva unutrašnje bezbednosti koje je pokrenulo istragu. Portparolka Bele kuće rekla je, na pitanje da li je Bajden video fotografije, da predsednik veruje da su "snimci i fotografije užasni".
Bajdenova administracija je od ove nedelje prebacila više od 1.000 ljudi na Haiti i planira sedam letova dnevno, s mestima za 135 migranata u svakom avionu, rekao je zvaničnik upoznat s planom koji. Međutim, ukazuje Njujork tajms, neki istaknuti članovi Demokratske partije su rekli da je ta strategija pogrešna.
Propisi o javnom zdravlju koje je uvela administracija Donalda Trampa (Trump) na početku pandemije COVID-19, pod Bajdenovom administracijom je iskorišćena više od 700.000 puta za brzo proterivanje migranata. Iako je sugerisao da će njegova administracija okončati upotrebu tih propisa i omogućiti migrantima da prođu uobičajeni proces azila, Bajden je pribegao merama odvraćanja, insistirajući da granica nije otvorena i da sada nije vreme da migranti pokušaju da uđu u SAD, dok je broj migranata koji prelaze granicu poslednjih meseci na najvišem nivou u proteklih nekoliko decenija.
Višegodišnja frustracija
Glasno nezadovoljstvo zbog postupanja prema hiljadama imigranata s Haitija na granici SAD i Meksika odjekuje ulicama američkih gradova pa do Kongresa dok se ljudi mobilišu zbog, kako smatraju, rasističkog i neravnopravnog američkog imigracionog sistema, piše Vašington post (The Washington Post).
Iako je negodovanje izazvala trenutna granična kriza, to je, ističe list, vrhunac višegodišnje frustracije zbog onoga što se doživljava kao grublji tretman i dodatne prepreke s kojima se suočavaju crni imigranti koji dolaze u SAD u odnosu na ljude svetlije puti.
Nana Gjamfi (Gyamfi), ćerka imigranata iz Gane i izvršna direktorka Crne alijanse za pravičnu imigraciju (Black Alliance for Just Immigration – BAJI), rekla je da je jasno da je postupanje prema haićanskim migrantima, koje su jurili agenti Granične patrole na konjima, proizvod anticrnačkog rasizma, kada se uporedi s time kako su dočekane izbeglice iz Avganistana.
"Jedna grupa je dočekana hranom, aplauzima, mestom gde da žive, itd. – što je kako dobrodošlica treba da izgleda. A druge su dočekali kauboji s kožnim kaiševima, konopcima i prisilnim pritvaranjem", rekla je ona.
Haićani su, prema podacima iz popisa, u SAD jedna od najvećih imigrantskih grupa s Kariba, posle Kubanaca, Dominikanaca i Jamajčana. Imigrantska zajednica s Haitija u SAD porasla je sa 92.000 u 1980. na 687.000 u 2018. godini. Stručnjaci za imigraciju kažu da trenutni dolazak predstavlja jedan od najvećih talasa haićanskih migranata u SAD od devedesetih podstaknut spletom očajnih uslova življenja u toj zemlji, ekonomskih pritisaka i američke politike.
Poređenja s mračnim vremenima
Šokantne slike agenata na konjima koji teraju haićanske migrante duž američko-meksičke granice podstakla su mračna poređenja s ropstvom u SAD i istorijskim lošeg odnosa prema crncima u toj zemlji, ukazuje BBC.
Mnogi Amerikanci su, dodaje britanski javni servis, uporedili fotografije kako agenti koriste uzde protiv migranata, s istorijskim predstavama ropstva, koje je ukinuto 1865, i drugim mračnim periodima za crnce u SAD.
Nedavne fotografije agenata, posebno belaca, na konjima kako opkoljavaju ljude crne boje kože usledile su u vremenu dok su SAD, kako navodi BBC, "usred rasnog suočavanja".
Jedna naširoko deljena slika, na primer, upoređuje nedavnu fotografiju s američke granice s crtežom afričkog roba kojeg belac na konju udara bičem, ukazuje BBC, dodajući da su zvaničnici osporili da su agenti "šibali" migrante, dok je sindikat Nacionalnog bratskog policijskog reda tvrdio da su agenti koristili uzde da bi manevrisali konjima.
Slike pripadnika Granične patrole na konjima takođe su upoređene s "patrolama za robove" iz doba pre Građanskog rata koje su činile naoružane grupe koje su kontrolisale robove ili korišćene za pronalaženje onih koji su pobegli s plantaža na jugu SAD.
Povratak u Meksiko
Migranti s Haitija koji su nedavno ilegalno ušli u SAD vraćaju se u grad s druge strane granice iz straha da bi Bajdenova administracija mogla da ih vrati u njihovu zemlju, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Meksički grad Siudad Akunja ove nedelje je bio pun migranata poreklom s Haitija. Mnogi razmišljaju šta da rade, ali su sigurni da ne žele da rizikuju da budu vraćeni na Haiti, koji su napustili pre mnogo godina tražeći posao u zemljama Južne Amerike pre nego što su krenuli ka SAD zbog ekonomskih nedaća koje je donela pandemija COVID-19.
Među Haićanima u Južnoj Americi proširio se glas da je Del Rio bezbedno mesto za ulazak u SAD. Međutim, kako su migranti preplavili grad od 35.000, američka agencija za carine i zaštitu granica rasporedila je dodatne agente koji su počeli da vraćaju migrante nazad na Haiti, zemlju u kojoj mnogi ne žive godinama i koja trpi posledice nedavnog zemljotresa, ubistva predsednika i nasilja bandi.
Istovremeno, skoro 1.000 migranata je pušteno u Del Rio, rekla je Tifani Barou (Tiffany Burrow), koja vodi humanitarni centar u tom gradu, dodajući da će im biti dozvoljeno da u SAD čekaju na rešenje zahteva za azil, što često traje godinama.
S druge strane, meksička vlada je saopštila da preduzima korake da iz Siudad Akunja skloni migrante s Haitija i da je počela da ih prebacuje blizu granice s Gvatemalom gde će im biti omogućeno da podnesu zahtev za azil, premda će neki biti primorani da se vrate u Gvatemalu.