Uprkos sumornim prognozama o sudbini knjige u vremenu novih tehnologija, u Srbiji se i dalje čita. Štampane knjige čitaju svi, školovani ali i oni bez visokog obrazovanja, dok su one elektronske za većinu još nova praktična moda koju najviše prate mladje generacije.
Kada prosečnog gradjanina Srbije pitate da li čita odgovor je uglavnom potvrdan dok je, ako je verovati u iskrenost anketiranih, medju više od sedam miliona stanovnika veliki broj ljuditelja književnosti jer je više od 40 odsto njih u poslednjih godinu dana kupilo bar jednu knjigu.
Medjutim, u odnosu na neka ranija vremena, stvari su se umnogome promenile, kaže za RSE Aleksandar Drakulić, urednik web portala Knjižara.
„Knjige se danas ipak manje kupuju nego ranije, a glavni razlog je što ljudi za književnost nemaju novca. Ali interesantno je da ima pokazatelja da se više čita, jer u stvari čitaoci sada više pozajmljuju jedni od drugih i iz biblioteka i tako se snalaze. Ako me neko pita šta se najviše čita, moj odgovor je sve. Baš sve. Romani, književnost, stručne knjige, dečje knjige, religiozna literatura, publicistika... Može da se kaže da u prodaji najbolje ide sve.“
Klasična knjiga u Srbiji ugrožena je uglavnom zbog siromaštva, slabe podrške države izdavačima i bibliotekama, a od nedavno se pojavila i konkurencija, mada prilično bojažljivo, elektronska knjiga.
Aleksandra Rašić, vlasnica Književne radionice Rašić, pre nekoliko meseci upustila se u pionirski poduhvat i počela da objavljuje knjige savremenih srpskih autora u elektronskoj formi.
Aleksandra Rašić
„Pre svega, glavna prednost e-knjiga je u dostupnosti. One su čitaocima dostupne u vrlo kratkom roku. Više ne morate da izadjete iz kuće da bi kupili knjigu, možete sa nekoliko klikova preko interneta da je naručite za nekoliko sekundi i dobićete šta god želite za par minuta. I prednost je ogromna, neograničena, količina knjiga koja je dostupna svim zainteresovanima.“
Ova firma jedina je u Srbiji koja objavljuje e-knjige jer se domaći izdavači u strahu od piraterije ne usudjuju da idu u korak sa vremenom, uprkos tome što se u svetu u poslednjih pet godina beleži rast kupovine elektronskih izdanja od 4.600 procenata. Uz to, prodaja elektronskih knjiga ovde se još tretira kao usluga sa porezom od 20 odsto dok je dažbina na štampana izdanja osam odsto.
Dragan Lakićević, pisac i urednik u Srpskoj književnoj zadruzi, koja za sada ostaje verna štampanoj reči, kaže za RSE da je pojava elektronske knjige svojevrsna revolucija ali da knjiga na papiru mora da preživi.
„To je nužnost i njenog sadržaja i njene vrednosti. A i samog čoveka, njegove prirode i potrebe... Elektronska knjiga ima, ili će imati, sve što ima i štampana. Ali neće imati neku tajnu i dubinu knjige koju je, na primer, neka Vesna poklonila biblioteci u Čačku, na kojoj piše pročitala dovde tada i tada ta i ta, ili Milanu od škole za odličan uspeh i primerno vladanje. Duh jedan ceo knjige na hartiji bi nestao...“
Cena igra bitnu ulogu
U vreme ekonomske krize cena igra bitnu ulogu, pa je za čitaoce sve važniji podatak da, na primer, neke od popularnijih knjiga domaćih autora u elektronskom izdanju koštaju 250 dinara, dok su na papiru duplo skuplje.
Pisac Radoslav Petković, autor nekih od najčitanijih romana, uveren je da ne treba očekivati da u elektronskom okruženju u budućnosti klasična knjiga zadrži primat i zato je već nabavio elektronski čitač.
„Znate, mene privlači to što ja sada mogu da pritisnem dugme i da odmah imam knjigu. Pomisao da cela moja biblioteka u knjigama stane na jedan disk, i da bi mogla da ide sa mnom bilo kuda, već dovoljno govori. Mislim da će se vremenom ljudi navići na elektronsku knjigu i da će shvatiti da će morati da ih plate ako žele da ih imaju. Za mene nije bitno da li se moja dela objavljuju u štampanom ili elektronskom obliku, ali je važno da ih ljudi čitaju i da se što bolje prodaju.“
Zakoni tržišta i nove generacije, koje lakše i radije čitaju elektronske sadržaje, nemaju sentimentalnosti prema štampanim izdanjima ali ono što još spašava knjige na papiru i domaće izdavače je skoro nikakva legalna ponuda.
Ilustracija
Aleksandar Drakulić tvrdi da je štampana knjiga još neprikosnovena u Srbiji, i to zbog pravne nesigurnosti.
„Sudstvo i policija još ne pružaju zaštitu autorima i izdavačima. Ako danas u Srbiji legalno stavite elektronske knjige u prodaju one će sutra osvanuti kao piratska izdanja svuda na internetu. To, na žalost, neće biti sankcionisano pa se zbog toga ovde još ne proizvode knjige u elektronskoj formi.“
Aleksandra Rašić veruje da je delimičan odgovor na večno pitanje koliko ljude interesuju knjige i da li čitaju u Srbiji moglo da se nadje i kroz ilegalnu besplatnu ponudu na internetu, posebno u slučaju čuvenog sajta za razmenu piratizovanih knjiga baneprevoz.com.
„To je sigurno bila najposećenija strana na internetu u Srbiji. On jeste imao puno piratskih naslova, ali taj čovek je na internet stavio i fantastične knjige kojima su istekla prava koje više nigde niste mogli da pronadjete. Oni koji su ukinuli taj servis sa jedne strane su donekle zaštitili savremene autore, ali su sa druge strane čitaoce uskratili za prilično veliku vrednost.“
Baneprevoz.com zatvorila je policija, oduzeti su računari u kojima je bilo nekoliko hiljada skeniranih knjiga, pa su se ljubitelji e-literature delimično okrenuli ogromnom ilegalnom internet tržištu knjiga sa raznih servera u regionu, ili nabavci preko najveće web robne kuće na svetu „Amazon“. Tako se mogu kupiti i uređaji za čitanje e-knjiga, po ceni od sedamdeset dolara pa na više, koji se opet u Srbiji ne mogu nabaviti legalno. A proizvođači su pokušali da doskoče i primedbama ljubitelja klasičnih izdanja da elektronske knjige ne pružaju potpun ugođaj jer nemaju miris hartije – prodaju parfeme sa mirisom štampane knjige kojima možete da poprskate elektronski čitač.
Pisca Dragana Lakićevića pitali smo da li bi se, ukoliko to izdavač zatraži, složio da neko njegovo delo bude objavljeno samo kao e-knjiga.
„Ja na to ne bih pristao. Meni knjiga samo u elektronskoj formi ništa ne znači. Štampana knjiga je deo moje ličnosti, mi smo iz epohe štampane knjige. E sad, menja se cela civilizacija pa i Gutenbergova galaksija. Izdavači će teško preživeti progresivno povećanje čitalaca elektronskog teksta, ali o tome bi morala da vodi računa država, a ne pisac ili bilo koji pojedinac.“
Pisac Radoslav Petković veruje da će svet knjige, posebno kada stasaju nove generacije, nepovratno biti promenjen.
„Elektronska knjiga će pobediti. Kao što se slično već dešavalo u istoriji knjige kada je kodeks pobedio papirus. Pa se onda pojavila štampana knjiga, takodje uz mnogo otpora. Tako da mislim da je ovo prosto jedna od promena u istoriji knjige koja nije prva a verovatno ni poslednja.“
Izdavači su svesni da će elektronske forme uzimati sve veći deo tržišta, kao što je već slučaj u svetu gde se poslednjih godina više ne štampaju rečnici i leksikoni, jer zahtevaju brze promene, ali su ubedjeni da će knjižare još dugo postojati.
Aleksandra Rašić zaključuje da će uvek biti mesta za klasično izdavaštvo.
„Knjige koje su hitovi, koje pročitate pa ih date prijateljima i zaboravite da su uopšte postojale, jer prosto vam do njih nije stalo, sve više će prelaziti u elektronske forme. Dok sam sasvim sigurna da će se knjige koja zaista predstavljaju klasike književnosti štampati i u budućnosti. Da li je to Šekspir, ili Edgar Alan Po, ali na papiru će sigurno opstati klasici.“
Za pisca Dragana Lakićevića pitanje ko će na kraju pobediti, štampana ili elektronska knjiga, ostaje otvoreno.
„Napredak menja i pobedjuje tekovine napretka. Ep o Gilgamešu još je na glinenim pločicama. A tih pločica odavno nema. Ali ko zna šta je Ep o Gilgamešu on ga vidi na glinenim pločicama. Ne ni na hartiji, ne ni na ekranu...“
