Ko u Srbiji dolazi do državljanstva po ubrzanoj proceduri, a ko na njega čeka godinama.
Ovo pitanje postavlja Ruskinja Olga Suslova koja na srpsko državljanstvo čeka više od dve godine.
Sa suprugom i troje dece od 2013. godine živi u Novom Sadu. Članovi njene porodice imaju srpski pasoš, dok Olga još čeka.
Do državljanstva u Srbiji može se na dva načina – redovnom procedurom ili na osnovu odluke Vlade, po ubrzanom postupku.
Analiza Radija Slobodna Evropa (RSE) pokazala je da je samo u prvih pet meseci 2026. godine, 44 državljana Rusije dobilo državljanstvo Srbije odlukom Vlade, a od početka rata u Ukrajini 2022. više od 300.
Među njima su, utvrdio je RSE analizom vladinih odluka, i pojedinci pod međunarodnim sankcijama.
"Osećam se jako neprijatno. Pogotovo kad čitam koliko Rusa dobija srpska državljanstva", kazala je Olga Suslova u razgovoru za RSE.
Iz MUP-a nisu odgovorili na pitanje RSE koliko tretnutno ima neprocesuiranih zahteva državljana Rusije za izdavanje srpskog pasoša.
'U Srbiji je naš život'
"Ceo naš život je ovde. Imamo stan, kola, stalne poslove. Sve radim po zakonu. Srbiju smatram svojom zemljom", kaže Suslova.
Sa suprugom Stanislavom u Srbiji vodi humanitarno udruženje "Golub miru" koji pomaže izbeglicama iz Ukrajine koje su svoju zemlju napustile zbog ruske invazije na tu zemlju.
Olga je državljanstvo zatražila po redovnoj proceduri – predajući zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) Srbije.
MUP na pitanja RSE o njenom slučaju nije odgovorio.
"Neko državljanstvo dobija 'na poklon', a mi koji živimo ovde svoj život, koji plaćamo ovde poreze i doprinose i koji stvarno smatramo Srbiju svojim domom, ne možemo ni odgovor da dobijemo. Šta još treba da učinim da bih zaslužila državljanstvo", komentariše Olga.
'Mislim da ovo više nije razuman rok'
Olgin suprug i deca aplicirali su za državljanstvo 2021. godine i dobili ga za nekoliko meseci.
Zakon u Srbiji propisuje da stanac ili strankinja koji su u braku sa državljaninom Srbije najmanje tri godine, može dobiti državljanstvo ukoliko podnese pisanu izjavu da Srbiju smatra svojom državom.
Po tom osnovu, u aprilu 2024. zahtev za sticanje državljanstva podnela je i Olga.
Od tada čeka na odgovor.
"Ja redovno idem u MUP. Pitam šta se dešava", priča Olga.
U zakonu nije jasno preciziran rok u kom nadležni moraju da odgovore na nečiji zahtev za državljanstvo.
"Nemam nikakve informacije koliko još moram da čekam. U zakonu piše o nekom razumnom roku. Ja ne znam, mislim da ovo više nije razumni rok", dodaje.
Olgin suprug, Stanislav Suslov kaže da dokle god ona ne dobije državljanstvo, on nije spokojan.
"Bez obzira na to što Olga ima odobren stalni boravak u Srbiji, nikad se ne zna šta će biti sutra. Šta ako se neki zakon promeni? Mi smo kao državljani Srbije zaštićeni, a supruga ne", kazao je.
Osim nesigurnosti koju oseća zbog toga što i dalje nema državljanstvo zemlje u kojoj živi, Olga napominje da to za nju predstavlja prepreku i u profesionalnom smislu.
"To znači da za neke poslove ne mogu ni da apliciram. Neke licence koje želim, ne mogu da dobijem".
Olga kao ruska državljanka ne može da putuje na odmor sa svojom porodicom u zemlje Evropske unije, jer joj je za ulazak neophodna viza.
"Moje dete nigde ne može da putuje, zato što neće bez mame. Mala je, ima 10 godina", dodaje Olga.
'U Rusiju se više ne vraćam'
Olga i njen suprug Rusiju su napustili 2012. godine. Kaže da su "ceo svoj život spakovali u gepek automobila" i otišli sa decom.
"Tada se niko nije iseljavao iz Rusije i svima je bilo jako čudno zašto mi to radimo pošto smo imali svoju kuću, svoj biznis. Međutim, suprug je još tada imao osećaj da će se tamo nešto loše desiti i da treba da idemo iz Rusije", kaže Olga.
Od tada, u Rusiji je bila dva puta. Poslednji put 2017.
"Neću da se vraćam u Rusiju. To ne dolazi u obzir. Nema potrebe da idem. Nemam ništa tamo", ističe Olga.
Jedni 'interes države', drugi 'bezbednosni rizik'
Pored Rusa kojima Vlada Srbije dodeljuje državljanstva jer to smatra da je "u interesu" zemlje, postoje i oni kojima je država uskraćivala boravak uz ocene da su "bezbednosni rizik".
Najčešće je reč o antiratnim aktivistima koji su u Srbiju došli nakon početka rata u Ukrajini.
Jedan od njih je i Vladimir Volokhonski, ruski disident i antiratni aktivista. U Beograd je stigao u maju 2022, posle pritisaka i progona u svojoj zemlji.
Sa drugim antiratnim aktivistima u Srbiji je osnovao nevladino Rusko demokratsko društvo i učestvovao u protestima protiv ruske agresije na Ukrajinu.
U glavnom gradu Srbije bio je do septembra 2023. kada je morao da napusti zemlju jer mu je MUP ukinuo dozvolu za privremeni boravak.
Volokhonski je tada za RSE ispričao da se policija se pozivala na ocene Bezbednosno-informativne agencije (BIA) - da njegov boravak u Srbiji predstavlja "neprihvatljiv bezbednosni rizik".
O konkretnom slučaju, RSE tada nije dobio odgovor od BIA.
Volokhonski je optužbe odbacio, uz ocenu da je odluka o njegovom proterivanju "politička".
U to vreme na čelu BIA bio je Aleksandar Vulin, srpski političar čija stranka je deo vladajuće koalicije.
Srbija je počela da izriče mere protiv ruskih antiratnih aktivista nakon što su Sjedinjene Američke Države Vulinu uvele sankcije, u julu 2023, pored ostalog zbog veza sa Rusijom.
Volokhonski danas živi u Nemačkoj, a za RSE kaže da se, uprkos svemu, "sa iskrenom toplinom" priseća vremena koje je proveo u Srbiji.
Ipak, dodaje, ne raduje ga kada vidi da ljudi koji se dovode u vezu sa režimom predsednika Rusije Vladimira Putina dobijaju srpska državljanstva.
Na pitanje da li bi se ikada vratio u Srbiju, kaže da bi u njoj voleo da provede penziju.
"Za sada mi je, međutim, zabranjen ulazak u zemlju", dodao je.
'Zatvaranje vrata' protivnicima Putina
U isto vreme kada i Volokhonskom, Srbija uskratila gostoprimstvo i Jevgeniju Iržanskom. Takođe, pod obrazloženjem da postoje "bezbednosne smetnje".
Iržanski je u Srbiju stigao u aprilu 2022. a u Beogradu se, pored ostalog, bavio organizacijom koncerata antiratnih bendova iz Rusije, Belorusije i Ukrajine.
Sličnu poruku dobio je i antiratni aktivista Ilja Zernov, nekoliko meseci kasnije. Njemu granična policija nije dozvolila da uđe u zemlju, iako je u Beograd pošao iz Nemačke kako bi prisustvovao suđenju zbog napada na njega koji se prethodno dogodio u glavnom gradu Srbije.
U julu 2024. godine, Srbiju je morala da napusti i Irina Tereh sa mužem i sinom, nakon što je MUP odbio da joj izda odobrenje za privremeni boravak. Obrazloženje je i tada bila zaštita bezbednosti Srbije i njenih građana.
RSE nedavno je pisao i o slučaju ruskog državljana Dmitrija Lagovskog, čije izručenje Rusija traži od Srbije zbog navodnog privrednog kriminala.
Lagovski, koji u Srbiji živi od 2022, negira da je izvršio krivično delo i tvrdi da je pravi razlog to što Rusija želi da ga pošalje na front u Ukrajinu.
Sudovi u Srbiji odobrili su njegovu ekstradiciju Rusiji, ali se već pola godine čeka konačna odluku koju ima ministar pravde. Međutim, ne postoji zakonski rok u kojem on mora da potpiše ili ne potpiše odobrenje.
Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Kao kandidat za članstvo u EU ima obavezu da do prijema u članstvo uskladi svoju spoljnu politiku sa Briselom.