Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PACE), koja je pokrenula inicijativu za uspostavljanje dijaloga sa ruskim demokratskim snagama u egzilu, po svemu sudeći neće imati sagovornika među ruskim državljanima u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
U Crnoj Gori, međutim, ima aktivista zainteresovanih za saradnju.
Savet Evrope je 2. oktobra saopštio da je Skupština ove organizacije odlučila da uspostavi platformu za dijalog između Skupštine i ruskih aktera koji su opoziciono nastrojeni prema Kremlju i deluju u egzilu. Glavni kriterijum je da priznaju suverenitet Ukrajine i rade na "promeni režima u Rusiji.
Šta je cilj platforme Saveta Evrope?
Parlamentarna skupština Saveta Evrope saopštila je da će učesnici platforme za dijalog moći da prisustvuju sastancima odabranih odbora tokom delimičnih zasedanja. Sastav platforme tek treba da bude utvrđen.
Skupština je 2. oktobra jednoglasno usvojila rezoluciju, u kojoj se navodi da će učesnici platforme biti "osobe najvišeg moralnog integriteta" koje, između ostalog, dele vrednosti Saveta Evrope, bezuslovno priznaju suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet Ukrajine, i rade na "promeni režima" u Rusiji.
Poslanici su istakli da će nova platforma – između ostalog – pomoći jačanju kapaciteta ruskih demokratskih snaga da "dovedu do održivih demokratskih promena u Rusiji i pomognu u postizanju trajnog i pravednog mira u Ukrajini, uz obezbeđivanje odgovornosti ruskih aktera za međunarodne zločine koji su počinjeni".
Kako su aktivisti u Srbiji 'pasivizirani'?
Ruski antiratni aktivisti su od početka ruske agresije na Ukrajinu 2022. godine organizovali više antiratnih protesta u Beogradu, kao i prikupljanje humanitarne pomoći za žrtve rata u Ukrajini.
Zbog toga su bili izloženi brojnim pritiscima, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Pjotr Nikitin, osnivač udruženja Rusko demokratsko društvo, koje je u međuvremenu prestalo sa radom.
"Naše udruženje Rusko demokratsko društvo, u okviru kojeg smo protestovali i bavili se različitim aktivnostima, je u Rusiji 2024. proglašeno nepoželjnom organizacijom. Tako da se bilo koja saradnja sa nama smatra krivičnim delom u Rusiji, a mnogi ljudi iz dijaspore moraju povremeno da odu u Rusiju zbog porodice ili posla", kaže Nikitin.
On podseća da su nadležni organi u Srbiji takođe vršili pritiske, tako što su uskraćivali boravak ljudima koji su se javno izjasnili protiv ruske invazije.
"Imamo dva slučaja oduzimanja dozvole za boravak ljudima koji su potpisali antiratno pismo koje smo objavili u listu 'Danas' u martu 2022. godine. Proteran je čovek koji je u Pančevu organizovao skup podrške Alekseju Navaljnom (ruskom opozicionaru i kritičaru Kremlja, prim. RSE) dok je on još bio živ. Njemu je oduzet boravak i naloženo da napusti zemlju", podseća Nikitin.
Još jedan problem je, kaže, što aktivisti više nemaju resurse.
"S obzirom na to da se rat produžio, mnogi su 'sagoreli', a neki su našli način da se presele u Evropsku uniju, gde je bezbednije po njih", kaže Nikitin.
Niktin kaže da inicijativa Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u načelu dobra, ali smatra da ona neće ohrabriti ruske aktiviste u Srbiji da se ponovo aktiviraju.
"Mi smo se žalili i Evropskom parlamentu i Savetu Evrope, bili smo u kontaktu sa evropskim diplomatama oko situacije sa proterivanjem aktivista. Najviše što smo dobili je neka vrsta moralne podrške", kaže Nikitin.
Talas proterivanja Rusa iz Srbije
Podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije pokazuju da svaki drugi stranac koji ima dozvolu za boravak dolazi iz Rusije. Od oko 100.000 stranaca koji legalno borave u Srbiji, više od 53.000 su Rusi i Ruskinje.
Neki od njih priključili su se antiratnim akcijama, koje su organizovane uglavnom u Beogradu.
Međutim, tokom leta 2023. Srbija je počela da uvodi zabrane boravka ruskim državljanima koji se protive ratu u Ukrajini.
U leto 2023. godine ruski antiratni aktivisti Vladimir Volohonski i Jevgenij Iržanski morali su da odu iz Srbije pošto im nije produžen privremeni boravak, pod obrazloženjem da postoje "bezbednosne smetnje".
Nekoliko meseci kasnije granična policija nije dozvolila antiratnom aktivisti Ilji Zernovu da uđe u Srbiju. Zernov je u Beograd došao iz Nemačke kako bi prisustvovao suđenju povodom napada na njega koji se dogodio početkom godine u glavnom gradu Srbije.
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) je do sada dva puta odbio zahtev za stalno nastanjenje Eleni Koposovoj, državljanki Rusije koja sa mužem i decom poslednjih pet godina živi u Srbiji.
U obrazloženju je navedeno da postoje bezbednosne smetnje, a Koposova smatra da je razlog za tu odluku to što je potpisala javno pismo protiv agresije Rusije na Ukrajinu.
U martu 2024. godine, MUP je odbio da izda dozvolu za stalno nastanjenje tročlanoj ruskoj porodici Tereh. Irina, Sergej i njihov desetogodišnji sin Mark su se 2019. doselili iz Rusije u Banju Koviljaču na zapadu Srbije. Obrazloženje o odbijanju stalnog nastanjenja se svelo na formulaciju da postoji bezbednosna smetnja.
U oktobru 2024. nadležni su uskratili boravak ruskom državljaninu, antiratnom aktivisti Antonu Bobriševu, pod obrazloženjem po osnovu vlasništva nad nepokretnošću.
Mere otkazivanja gostoprimstva ili proterivanja donete su nakon što su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije tadašnjem direktoru Bezbednosno-informativne agencije Srbije (BIA) Aleksandru Vulinu i zbog njegovih veza sa Rusijom.
Srbija već dve i po godine odbija da se priključi zapadnim sankcijama protiv Rusije, a srpski zvaničnici su među retkima u Evropi koji se susreću sa zvaničnicima Kremlja.
Glas iz Crne Gore
Novinarka i aktivistkinja Natalija Sevjec-Ermolina, koja poslednje tri godine živi u Crnoj Gori, za RSE kaže da je inicijativa Saveta Evrope dobra i da bi želela da učestvuje u njoj.
"Vrlo je značajna inicijativa. Izuzetno bih volela da se glas antiratnih Rusa, koji su napustili zemlju zbog progona, čuje. Značilo bi mi da saznam više o alatima za integraciju i bezbjednu saradnju u Evropi", kaže.
Natalija Sevjec-Ermolina je od 2023. koordinatorka Reforum Space Budva – resursnog centra za progonjene aktiviste iz Rusije i regiona.
Trenutno je članica tima humanitarnog fonda Pristanište, koji pruža pomoć žrtvama rata iz Ukrajine, kao i antiratnim Rusima i Belorusima.
Rusiju je napustila u novembru 2022. godine, kako kaže, zbog pritisaka i progona. U aprilu 2023. Ministarstvo pravde Rusije proglasilo ju je "stranim agentom", a zatim je automatski isključena iz Saveza novinara Rusije.
Organizacija koju je vodila u matičnoj zemlji, "Rasadnik kulture", je zatvorena. U jesen 2024. godine protiv nje je pokrenut krivični postupak, a zatim je stavljena na poternicu.
Ruska udruženja u BiH na liniji sa Kremljom
U Bosni i Hercegovini deluju tri udruženja Rusa i nijedno od njih nije poznato po kritikovanju politike Kremlja. Sva tri deluju iz Banjaluke, najvećem gradu entieteta Repuclika Srpska (RS), na čijem čelu je donedavno bio proruski političar Milorad Dodik.
Udruženje Rusa "Romanovi" iz Banjaluke, osnovano krajem 2021. godine, deluje u okviru Saveza nacionalnih manjina bh. entiteta Republike Srpske.
Učestvuju u obeležavanju Dana Rusije i drugih značajnih datuma, a navode da im je cilj "promocija ruske kulture, jezika, tradicije i očuvanje rusko-srpskih odnosa".
U ovom udruženju su za RSE rekli da inicijativu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope vide kao "podmuklu" i smatraju da je ona "osuđena na propast".
"Nakon što je su evropske vlade izgubile podršku među svojim građanima pokušavaju slamku spasa da nađu u ruskim sunarodnicima koji žive u Evropi", naveo je predstavnik ovog udruženja Igor Kotjelnikov u pisanom odgovoru za RSE.
Udruženje koje takođe deluje u BiH je i Ruski kulturni centar "Ruski mir" iz Banjaluke, koji radi od 2012. godine.
Među aktivnostima kojima se ovo udruženje bavi je "promovisanje ruskog jezika, kulture i obrazovanja kroz kurseve, izložbe i kulturne događaje".
Društvo srpsko-ruskog prijateljstva "Bratstvo" sa sedištem u Banjaluci takođe navodi da organizuje kurseve ruskog jezika, kulturne manifestacije, te "poklonička putovanja" i stipendije za studije u Rusiji.
RSE je kontaktirao udruženja "Ruski mir" i "Bratstvo", s pitanjem da li bi učestvovali u dijalogu sa Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope, pod uslovima koje ova međunarodna organizacija propisuje, ali do zaključenja teksta odgovori nisu stigli.
Kako je glasala ruska dijaspora na Zapadom Balkanu?
Na predsedničkim izborima u Rusiji marta 2024. godine, Vladimir Putin osvojio je peti predsednički mandat. Ipak, najmanje glasova u dijaspori dobio je u Beogradu i Podgorici. U glavnom gradu Srbije osvojio je tek 10,84 odsto glasova, a u Podgorici još manje – 8,41 odsto.
Među dijasporom u Bosni i Hercegovini, pak, je Putin ubedljivo pobedio sa 77 odsto glasova, dok je u Severnoj Makedoniji osvojio 88 odsto.
Za koga su glasali Rusi u zemljama Zapadnog Balkana?
Tenzije među ruskim strujama u egzilu
Odluka Parlamentarne skupštine SE je izazvala tenzije među ruskim opozicionarima u inostranstvu, odlukom da u demokratske snage Rusije ne uključi Fondaciju za borbu protiv korupcije koju je vodio ruski opozicionar Aleksej Navaljni.
U memorandumu koji je objavljen uz rezoluciju Saveta Evrope, se navodi da je, pored svojih dostignuća, FBK "privukao pažnju i kroz akcije koje su izazvale kritike i kontroverze unutar ruske opozicije" i da nije potpisao "Deklaraciju Ruskih demokratskih snaga" objavljenu u Berlinu 2023. godine.
Sa druge strane, ruski opozicioni političar Vladimir Kara-Murza založio se za raznoliku delegaciju koja bi predstavljala protivnike Kremlja u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope kako bi se osigurao legitimitet.