"Svako je dobrodošao da doprinese idejama koje će pomoći stabilnosti, miru i prosperitetu Srbije i Kosova", izjavio je portparol Ričarda Grenela (Richard Grenell), specijalnog izaslanika amričkog predsednika za dijalog Kosova i Srbije, u odgovoru na upit Radija Slobodna Evropa (RSE).
Dik Kastin (Dick Custin), Grenelov portparol, tim rečima osvrnuo se na izjavu ambasadora Rusije u Srbiji Aleksandra Bocan-Harčenka da definitivno rešenje za Kosovo treba da bude utvrđeno u Savetu bezbednosti UN-a, i to donošenjem nove rezolucije koja bi zamenila Rezoluciju 1244.
Ruski ambasador je to kazao za beogradski list Politika od 9. maja. Odgovrajući na pitanje o mogućnosti da se Rusija zvanično uključi u pregovore o Kosovu on je podvukao da je za pridruživanje Rusije „potreban pre svega poziv Beograda".
Pitanje koje je RSE upitio Kastinu je bilo, da li SAD smatraju da se u Savetu bezbednosti treba usvojiti nova rezolucija o Kosovu i da li ima prostora za Rusiju da se uključi u pregovorima Prištine i Beograda.
Iz Vlade Kosova o ulozi Rusije
A u Vladi Kosova navode da je cilj Rusije da pitanje Kosova vrati u Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) zato što tu Rusija ima veto.
Portparol Vlade Kosova Perparim Krueziju (Perparim Kryeziu) u izjavi za RSE podseća da je Međunarodni sud pravde (MSP), kao glavni sudski organ UN-a, potvrdio da proglašenje nezavisnosti Kosova nije bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom.
Ruski ambasador je za beogradski list Politika od 9. maja izjavio i da je "nepromenljiva pažnja Saveta bezbednosti UN prema kosovskoj tematici jedan od preduslova rešenja problema (Kosova, prim aut)".
U Ambasadi i državnom vrhu Srbije bez komentara
Od Ambasade Ruske Federacije u Srbiji Radio Slobodna Evropa do objavljivanja ove teme nije dobio odgovor na pitanje šta stoji iza ovog novog predloga ruskog diplomate u odnosu na dosadašnji stav Rusije kad je reč o Kosovu, da će da će podržati svaku odluku Beograda u tom pogledu.
U Srbiji niko od zvaničnika nije komentarisao javno izjavu ambasadora Rusije.
Portparol vlade Kosova Kureziju navodi da Savet bezbednosti, a posebno Rusija, ne trebaju da osporavaju mišljenje glavnog sudskog organa UN-a, Međunarodnog suda pravde.
"Štaviše, Rezolucija 1244 je od proglašenja nezavisnosti i od odluke Međunarodnog suda pravde već ukinuta u tihom obliku", dodao je on.
MSP je 2010.godine, dve godine od proglašenja nezavisnosti Kosova, zaključio da deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prekršila međunarodno pravo, rezoluciju UN 1244, ni međunarodni pravni poredak na Kosovu. Sud je došao do takvog savetodavnog mišljenja nakon što mu se obratila Generalna skupštine UN-a sa pitanjem "Da li je jednostrana deklaracija o nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?"
Mišljenje ustavnog stručnjaka
Arsim Bajrami, profesor ustavnog prava Univerziteta u Prištini kaže da Rusija treba da prihvati da nova realnost na Kosovu više nije ona iz 1999, te da je Kosovo sada već 12 godina nezavisna država koju je priznalo preko 100 država. On navodi da ne postoje šanse da Kosovo pristane na to da se pitanje statusa pokrene pred Savetom bezbednosti.
"U Savetu bezbednosti treba da se otvori pitanje prijema Kosova u UN i jedino može biti jedne nove rezolucije kojom se proglašava okončanje mandata UN misije na Kosovu (UNMIK), i ukidanje Rezolucije 1244, i time na neki način da Savet bezbednosti prizna nezavisnost Kosova i otvori vrata da se Kosovo primi kao član UN", navodi Bajrami.
On dodaje da ni ostale članice Saveta bezbednosti ne bi prihvatile dijalog u vezi statusa Kosova, imajući u vidu i da su tri stalna člana (SAD, Velika Britanija i Francuska) sponzori kosovske nezavisnosti i prve države koje su priznale Kosovo.
On smatra da Rusija treba da ima konstruktivnu ulogu, da podrži eventualni sporazum Kosova i Srbije i ukine veto pred Savetom bezbednosti za učlanjenje Kosova u tu organizaciju.
Šta je cilj Rusije?
Prema mišljenju Dušana Janjića, direktora beogradskog Foruma za etničke odnose, izjava ambasadora Rusije Aleksandra Bocan-Harčenka odudara od dosadašnjeg stava Moskve da će podržati svaku odluku Beograda u rešavanju kosovskog pitanja. Janjić za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da je ovde interes Rusije jasan.
"Bilo koja rasprava o Kosovu u Savetu bezbednosti (SB) Ujedinjenih nacija vraća Rusiju na scenu povodom rešavanja pitanja Kosova, a Srbiju odvlači od puta ka Evropskoj uniji, jer se dijalog Beograda i Prištine odvija pod pokroviteljstvom EU".
U ovom kontekstu Janjić takođe upućuje i na širi interes Rusije u ovoj priči o promeni Rezolucije 1244.
"U poslednje dve-tri godine Kremlj je posrednim putem – preko svojih eksperata, diplomata i portparola - nudio zapadnim silama – Sjedinjenim Državama i Evropi - neku vrstu nagodbe, čija je suština da Zapad može da ide na kakvo god rešenje želi kad je reč o Kosovu i Bosni i Hercegovini (BIH), ako bi zauzvrat dopustio Rusiji veći prostor u rešavanju problema Ukrajine, Gruzije i Sirije. Otprilike po principu: nama kompenzacije za Ukrajinu, Gruziju i Siriju, a vi na Balkanu radite šta hoćete", kaže Janjić.
Upravo zato, ističe on, Rusija sada pritiska Srbiju, odnosno, njenog predsednika Aleksandra Vučića, da ide na konačno rešenje Kosova, iako pritom Moskva ne pominje pitanje granica. Prema njegovim rečima, takav scenario o promeni Rezolucije 1244 predstavlja podsticaj da Srbija napusti put ka Evropskoj uniji.
"Ukoliko bi Vučić to prihvatio, to bi značilo da treba da napušta Briselski dijalog sa Prištinom, jer on nije u nadležnosti Saveta bezbednosti UN", kaže Janjić.
Janjić ističe da predlog ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Bocan-Harčenka u ovom trenutku nije realan, ali da doprinosi "zamućivanju vode", odnosno, smanjivanju perspektive Srbije za evrointegraciju. Takođe kaže da produbljuje ionako duboke unutrašnje-političke podele na srpskoj političkoj sceni povodom Kosova.
Postojeća rezolucija
Rezolucija 1244 bila je kompromis SAD i zapadnog sveta sa Rusijom po pitanju Kosova. Tom rezolucijom ovlašten je NATO 1999. da osigura i izvrši povlačenje snaga Savezne Republike Jugoslavije sa Kosova.
Istom rezolucijom osnovana je statusno neutralna Misija privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK, čiji je cilj da ojača i konsoliduje mir, sigurnost, vladavinu zakona i stabilnost na Kosovu i u regionu. UNMIK i dan danas funkcioniše ali je pri proglašenju nezavisnosti 2008. rekonstruisan. Od 15.000 članova koliko je nekada imala, misija danas broji 388 ljudi, međunarodno i civilno osoblje među kojima su i policijski i vojni zvaničnici, u svojstvu posmatrača.
Zvanična Priština je od proglašenja nezavisnosti 2008. tražila gašenje misije UN na Kosovu, budući da Kosovo sada ima svoje državne institucije, te da ta misija više nema ni funkciju ni cilj.
Misija UN-a je takođe bila na meti kritika kosovskih zvaničnika zbog toga što je nakon rata dopustila Srbiji da na Kosovu uspostavi paralelne strukture.
Facebook Forum