Rusija je suspendovala svoj deo sporazuma koji je Ukrajini, uz posredovanje Ujedinjenih nacija (UN), omogućio da bezbedno izvozi žito iz svojih crnomorskih luka tokom višemesečnog rata, rekavši da neće dozvoliti brodovima da putuju.
Ukrajina je saopštila da je desetak brodova isplovilo u ponedeljak nakon što je prvobitno izvestilo da je više od 200 plovila, od kojih su mnogi natovareni i spremni za putovanje, zaglavljeno posle saopštenja Rusije od vikenda.
Kasnije u toku dana, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je brodski saobraćaj obustavljen, nazvavši to kretanje "neprihvatljivim" nakon što je Moskva iznela navode o ukrajinskom napadu dronom na njenu crnomorsku flotu.
Ovakvi izvozi su od presudnog značaja: Ukrajina i Rusija su ključni globalni dobavljači pšenice, ječma, suncokretovog ulja i druge hrane u zemlje Afrike, Bliskog istoka i delova Azije, gde se mnogi već bore sa glađu.
Šta bi odluka Rusije mogla da znači za svet koji je sve zabrinutiji za bezbednost hrane i visoke cene prehrambenih namirnica?
Šta je postignuto ovim dogovorom?
Inicijativa za žito je redak primer saradnje Ukrajine i Rusije od početka ruske invazije u februaru. On je, uz posredovanje UN-a i Turske, omogućio da više od 9 miliona tona žitarica u 397 brodova bezbedno napusti ukrajinske luke.
Sporazum o žitu je prema podacima UN-a spustio globalne cene hrane za oko 15 odsto u odnosu na njihov maksimum u martu, a generalni sekretar UN-a je pozvao Rusiju i Ukrajinu da obnove sporazum kada istekne 19. novembra.
Nakon saopštenja Rusije, cene fjučersa na pšenicu skočile su u ponedeljak u Čikagu za 5 odsto. Zbog zategnutosti globalnih tržišta, siromašnije zemlje će morati da plate više za uvoz žitarica, rekao je Džozef (Joseph) Glauber, viši naučni saradnik na Međunarodnom institutu za istraživanje politike hrane (International Food Policy Research Institute) u Vašingtonu.
Pre nego što je postignut dogovor o žitu, Sjedinjene Američke Države (SAD) i Evropa su optužile Rusiju da negirajući izvoz izgladnjuje ugrožene delove sveta. Od početka dogovora, ruski predsednik Vladimir Putin tvrdi da je većina izvezenog žita išla u Evropu umesto u najgladnije zemlje sveta.
Šef humanitarne organizacije UN-a Martin Grifits (Griffiths) rekao je da je 23 odsto ukupnog tovara izvezenog iz Ukrajine u okviru sporazuma o žitu otišlo u zemlje sa nižim ili srednje nižim prihodima a da je 49 odsto svih brodskih tovara pšenice otišlo u te zemlje.
Ukrajina je saopštila da je više od 5 miliona tona izvezeno u afričke i azijske zemlje, a da je 190.000 tona pšenice poslato u zemlje koje dobijaju pomoć od Svetskog programa UN-a za hranu.
Šta je sa brodovima koji su nedavno napustili Ukrajinu?
Brod koji je prevozio 30.000 tona pšenice za Etiopiju u okviru ovog programa isplovio je u ponedeljak, saopštila je Ukrajina. To je jedan od desetak brodova sa više od 354.000 tona poljoprivrednih proizvoda za koje je Ukrajina rekla da su napustili luku nakon što su se UN i Turska dogovorile o saobraćaju brodova preko humanitarnog koridora. Etiopija, zajedno sa susednom Somalijom i Kenijom, teško je pogođena najvećom sušom u regionu u poslednjim decenijama.
Ruski ambasador u UN-u Vasilij Nebenzija (Vassily Nebenzia) rekao je na hitnom sastanku Saveta bezbednosti UN, koji je u ponedeljak sazvala Moskva da "Crno more ostaje područje neprijateljstava" i da "ne možemo dozvoliti nesmetan prolaz brodova bez naše inspekcije".
Nebenzija je rekao da se Rusija protivi odluci UN-A, Ukrajine i Turske da dozvole prolazak brodova bez ruske inspekcije. Moskva će uskoro otkriti mere za kontrolu onoga što je dozvoljeno "bez naše saglasnosti", dodao je on.
Vilijam (William) Osnato, viši analitičar za poljoprivredne podatke i analitiku kompanije Gro Intelligence, rekao je da mape za praćenje brodova ne pokazuju nijedno plovilo koje ide ka Odesi.
Šta se dešava sada?
Rusija je ponudila da u naredna četiri meseca besplatno isporuči do 500.000 tona žitarica "najsiromašnijim zemljama". Rusko Ministarstvo odbrane je istaklo da Rusija ne povlači već suspenduje sporazum o žitu.
Dok sankcije Rusiji ne utiču na njihov izvoz žitarica, a paralelni ratni sporazum trebalo je da otvori put Moskvi za isporuku hrane i đubriva, neka preduzeća su bila oprezna.
Zemlje u razvoju moraće da pronađu nove dobavljače žitarica i plate više nego zemlje kao što su SAD, Argentina i Australija, gde suvi uslovi ili kiša predstavljaju probleme, rekao je Glauber, bivši glavni ekonomista u američkom Ministarstvu poljoprivrede. Ali visoke cene znače da će proizvođači saditi više, a oni koji nisu tipično veliki izvoznici pšenice, poput Brazila i Indije, povećali su isporuke.
"Ono što svetu treba su neki zaista veliki usevi", rekao je on, a s obzirom da Ukrajina čini 10 odsto svetskog izvoza pšenice, "to je velika rupa" koju treba popuniti.
Šta još utiče na snabdevanje hrane?
Piter Mejer (Peter Meyer), šef analitike žitarica i uljarica u S&P Global Platts, rekao je da sumnja da će odluka Rusije imati trajni uticaj na cenu i ponudu kukuruza i žitarica. Trgovci robom bili su sumnjičavi da će dogovor potrajati, rekao je, što je jedan je od razloga što su cene kukuruza porasle, a nisu se smanjile otkako je dogovor postignut u julu.
Tržišta žitarica su takođe fokusirana na druga pitanja, rekao je Mejer, uključujući nizak nivo vode u reci Misisipi koji usporava izvoz američkih poljoprivrednih proizvoda, zatim razočaravajući usev kukuruza na američkom zapadu i pretnju od štrajka američke železnice.
Ali u delovima afričkog kontinenta, gde su cene ostale visoke, zabrinutost ponovo raste.
"Ovo će još jednom uzdrmati tržišta i mislim da će podići cene na neko vreme", rekao je Šon Feris (Shaun Ferris), savetnik za poljoprivredu i tržišta iz Kenije za Catholic Relief Services, partnera u distribuciji Svetskog programa za hranu. "To će značiti da cene u Istočnoj Africi, koje su na rekordno visokom nivou, neće uskoro pasti."
Nakon četiri neuspele kišne sezone na Rogu Afrike, milioni ljudi su gladni, a milioni stoke, koja je kritičan izvor hrane i bogatstva, umiru. Feris je rekao da je razgovarao sa kompanijama koje šalju stotine tona prerađene hrane u severnu Keniju kako bi održale životinje u životu.
Poslednja prepreka u ukrajinskom izvozu je još jedan sloj stresa, rekao je on.
U siromašnijim zemljama Severne Afrike i Bliskog istoka gde je hleb značajan deo ishrane ljudi, možda ne postoje alternativne namirnice poput pirinča u Aziji ili sirka negde drugde u Africi, rekao je Glauber. To utiče na povećanje nemira u mestima gde su cene hleba podstakle ustanke Arapskog proleća.
U Egiptu, najvećem svetskom uvozniku pšenice, predsednik Abdel Fatah el Sisi (Abdel Fattah el-Sissi) je lično posetio farme pšenice kada je žetva počela ovog proleća. Ali ekonomska kriza je otežala kupovinu uvezene pšenice, pošto je egipatska valuta dostigla najniži nivo svih vremena u odnosu na američki dolar.
"Pšenice ima, ali biće je samo po visokoj ceni", rekao je Glauber.
Facebook Forum