Posle najave Rusije da suspenduje sporazum o bezbednom izvozu žitarica iz ukrajinskih luka, Ujedinjene nacije i Turska su ponovo počele da rade na posredovanju koje bi omogućilo nastavak isporuka iz Ukrajine kako bi se izbeglo produbljavanje krize hrane i gladi u svetu, pišu svetski mediji.
Turska, Ujedinjene nacije (UN) i drugi traže način da spasu sporazum za izvoz ukrajinskih žitarica nakon što je Moskva saopštila da će se na neodređeno vreme povući iz sporazuma zbog napada na njenu crnomorsku pomorsku flotu, ističe Blumberg (Bloomberg).
Rusija je u subotu, 29. oktobra, saopštila da suspenduje sporazum pošto su njeni brodovi kod Sevastopolja na aneksiranom Krimu pogođeni vazdušnim i podvodnim dronovima za šta je okrivila Ukrajinu.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Andrej Rudenko u izjavi u nedelju nije definitivno isključio povratak Moskve u sporazum, ali je rekao da će sledeći koraci biti određeni tek pošto se sprovode puna istraga o napadima dronova, što je, kako ukazuje Blumberg, dodatno povećalo neizvesnost oko dogovora prema kojem je od avgusta isporučeno više od devet miliona tona žitarica i drugih namirnica.
Turska i UN, koje su se mesecima trudile da posreduju u dogovoru o bezbednom tranzitu žitarica iz tri ukrajinske luke, u nedelju su se vratile tim naporima.
Turska je saopštila rekao da njen ministar odbrane razgovara s kolegama, ističući da je inicijativa za izvoz žitarica na "dobrobit celog čovečanstva i da se krize mogu rešavati dobrom voljom i dijalogom".
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš (Guterres) rekao je u nedelju da odlaže odlazak na samit Arapske lige u Alžiru na jedan dan kako bi se fokusirao na inicijativu za žito. Između ostalih, on je razgovarao s visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Boreljom (Josep Borrell).
Rusko Ministarstvo odbrane prethodno je saopštilo da je utvrdilo da je Ukrajina izvršila napad iz oblasti Odese, epicentra inicijative za izvoz žitarica, i potencijalno u tome koristila makar jedno civilno plovilo za žito, što je Kijev demantovao.
Koridor za izvoz ukrajinskih žitarica, otkad je otvoren pre tri meseca, imao je ključni uticaj na svetske isporuke, navodi Blumberg. Ukrajina je isporučila oko 9,3 miliona tona robe, dok su se cene kukuruza i pšenice spustile s najviših nivoa zabeleženih ranije ove godine.
Izvoznici i zvaničnici, ipak, nedeljama su upozoravali da sve više brodova čeka na nastavak inspekcija, koje su dogovorene u okviru sporazuma. Milioni tona useva čekaju na moru i lukama. Ukrajinsko Ministarstvo infrastrukture navodi da je više od 200 brodova koja su deo inicijative, sada stoji i čeka.
Brodovi ipak isplovili
Uprkos ruskoj suspenziji programa UN za bezbedan izvoz žita iz ratne zone, brodovi su u ponedeljak, 31. oktobra, izneli žitarice iz ukrajinskih luka, navodi Rojters (Reuters).
Ipak, iako nastavak izvoza hrane iz ukrajinskih luka sugeriše da je za sada izbegnut koban scenario, zasad, kako navodi agencija, nije jasno da li će isporuke biti ponovo obustavljene posle ponedeljka, između ostalog i zbog toga da li će osiguravajuće kompanije omogućiti da brodovi sa žitaricama plove kroz Crno more.
Ukrajina je potvrdila da je isplovilo 12 brodova sa 354.500 tona žitarica, što je najviše u jednom danu od stupanju na snagu programa. To, ukazuje Rojters, sugeriše da su krenuli brodovi koji nisu isplovili u nedelju.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da UN dogovor "teško izvodljiv" jer Rusija više ne može da garantuje bezbednost plovidbe. On, međutim, nije precizirao zašto bi pošiljke sada bile nesigurne, i odbio je da kaže pod kojim uslovima bi Moskva mogla ponovo da se pridruži aranžmanu.
Među brodovima koji su isplovili u ponedeljak bio je i jedan koji je unajmio Svetski program hrane UN za dostavljanje 40.000 tona žitarica u sušom pogođenu Afriku.
"Čak i ako je Rusija neodlučna jer nije dobila iste koristi, mi ćemo odlučno nastaviti naše napore da služimo čovečanstvu", rekao je u turski predsednik Redžep Tajip Erdoan (Recep Tayyip Erdogan) koji je pomogao u posredovanju u dogovoru o žitu.
Kobne posledice po gladnu planetu
Ako Rusija ostane pri odluci i nastavi da blokira isporuke iz Ukrajine, jednog od najvećih svetskih izvoznika hrane, efekti će gotovo sigurno biti duboki, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times) i ukazuje da je kancelarija Ujedinjenih nacija koja nadgleda sporazum navela da obustava preti da zaustavi više od 9,5 miliona tona žitarica i drugih namirnica.
Posle najave suspenzije svetski lideri su pozvali Moskvu da preispita svoju odluku, upozoravajući da bi ona mogla da ima kobne posledice po gladnu planetu.
Posledice bi mogle da budu posebno teške na Rogu Afrike, gde su građanski rat, ekstremni klimatski uslovi i ekonomski poremećaji usled pandemije COVID-19 pogoršali akutne nestašice hrane, navodi Njujork tajms, dodajući da u zemljama poput Etiopije ni isporuke po dosadašnjem sporazumu nisu bile ni blizu da ispune potrebe stanovništva.
Iako je Rusija kao razlog za povlačenje iz sporazuma navela nedavne ukrajinske napade na njenu flotu, Kremlj je zapravo, kako navodi list, davno stavio do znanja da je nezadovoljan sporazumom o postignutim u julu.
Ruski zvaničnici su se žalili da uprkos sporazumu Rusija ne može da izvoze svoje poljoprivredne proizvode jer su zapadne sankcije uvedene posle invazije na Ukrajinu zastrašile luke, osiguravače, banke i druge kompanije da ne posluju sa Moskvom.
S druge strane, neki analitičari sugerišu da je ruska suspenzija sporazuma u velikoj meri povezana s njenim neuspesima na ukrajinskom ratištu, koji su oslabili poziciju Moskve. Međutim, ukazuje Njujork tajms, ta taktika bi mogla da ima negativan efekat antagonizovanjem dva važna saveznika Kremlja: Turske i Saudijske Arabije.
Turska je bila glavni akter u posredovanju u dogovoru o žitu i obezbedila je lokaciju gde su brodovi iz Ukrajine prolazile inspekciju zvaničnika Ukrajine, Rusije i UN. Dotle, Saudijska Arabija brine da bi pogoršanje globalne krize s hranom moglo da podstakne nestabilnost na Bliskom istoku.
Hrana kao oružje
Suspenzija sporazuma pretnjom nametanjem blokade ukrajinskih luka, ističe Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), eskalira rusku upotrebu hrane kao oružja radi pritiska na ukrajinske saveznike da prestanu da podržavaju Ukrajinu uz opasnost da se ugrozi globalno snabdevanje hranom, što bi produbilo svetsku krizu gladi.
Ukrajinske crnomorske luke jedna su od najvažnijih ruta u svetu za izvoz pšenice, kukuruza i drugih proizvoda. Pre rata, više od 95 odsto poljoprivrednih proizvoda iz te zemlje je išlo preko njenih crnomorskih luka. Kada je izvoz posle ruske invazije pao na nulu, cene pšenice su skočile za 46 odsto, a kukuruza za 11 odsto.
Novi potez Moskve, ističe Volstrit džurnal, dolazi u kritičnoj fazi rata, pošto su ukrajinske snage počele da preokreću situaciju na istoku Ukrajine pod ruskom okupacijom.
Ukrajinski i zapadni zvaničnici kažu da Rusija koristi hranu kao način da izvrši pritisak na druge zemlje da prestanu da šalju oružje, zalihe i sredstva Ukrajini. S druge strane, politički analitičari kažu da snabdevanje hranom postaje centralna komponenta ruske geopolitičke strategije, pri čemu Kremlj koristi robu poput pšenice da izvrši pritisak na nezapadne zemlje da stanu na stranu Moskve ili da ostanu neutralne.
Prekid ukrajinskog crnomorskog izvoza će produbiti postojeću krizu u kojoj je ruska invazija, zajedno s pandemijom COVID-19 i haosom u globalnom lancu snabdevanja izazvala rast cena i oskudicu hrane širom sveta, ocenjuje list, ukazujući da je Svetski program za hranu saopštio ranije ove godine da se 50 miliona ljudi nalazi na ivici gladi.
Najviše će trpeti ljudi u siromašnijim zemljama u kojima hrana čini veći deo troškova prosečnog domaćinstva, navodi Volstrit džurnal. Nekoliko zemalja na istoku Afrike već doživljava akutnu nestašicu hrane, a prema Indeksu cena hrane UN, uprkos nedavnom padu, cene hrane su i dalje oko 45 odsto više nego pre širenja COVID-19 početkom 2020.
Skok cena žita i kukuruza
Posle povlačenja Rusije iz sporazuma koji je omogućio prolaz miliona tona žitarica kroz Crno more, vrednosti fjučersa za pšenicu i kukuruz skočile su u ponedeljak, 31. oktobra, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Na čikaškoj robnoj berzi fjučersi pšenice porasli su za čak 7,7 odsto, dok su za kukuruz porasli skoro tri odsto.
Dok analitičari upozoravaju da će povlačenje Rusije iz sporazuma pogoditi siromašnije zemlje, humanitarna organizacija Međunarodni odbor za spasavanje (International Rescue Committee) upozorava da će potez Moskve imati "katastrofalne posledice" po zalihe hrane.
Najava Kremlja iznenadila je trgovce žitom i analitičare koji, iako su sumnjali da će julski sporazum opstati posle isteka roka od sredine novembra, nisu očekivali iznenadni prekid.
Denis Voznesenski, poljoprivredni analitičar Rabobanke, rekao je da se kratkoročni uticaj ruskog poteza vidi u rastu cena koji bi mogao da se zadrži ako se dogovor ne spasi.
Facebook Forum