Pišu: Irina Romalijskaja i Robert Coalson
U dramskom spektaklu 15. februara, ruska Državna duma usvojila je neobavezujuću rezoluciju kojom poziva predsednika Vladimira Putina da kao nezavisne države prizna delove istočne Ukrajine pod kontrolom separatista. Usred međunarodne uzbune zbog velike koncentracije ruskih vojnih snaga duž granice s Ukrajinom i na okupiranoj ukrajinskoj oblasti Krim, bauk priznanja dodatno podiže tenzije u regionu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Poslanici Dume pozvali su da se priznaju separatističke grupe koje uz podršku Rusije kontrolišu delove oblasti Donjeck i Lugansk u ukrajinskom regionu Donbas i koje sebe nazivaju DNR i LNR, tvrdeći da bi to pomoglo u zaštiti stotina hiljada ljudi s ruskim pasošima koji tamo žive.
Govori u ruskom parlamentu su mnoge posmatrače podsetili na rusko priznavanje otcepljenih gruzijskih regiona Abhazije i Južne Osetije posle petodnevnog rata između Rusije i Gruzije 2008. godine.
Međutim, na zajedničkoj konferenciji za novinare u Moskvi s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom (Scholz) istog dana, Putin je naznačio da makar odmah neće uslišiti njihov poziv. On je naglasio zahtev Moskve da zapadne sile "izvrše odgovarajući uticaj na aktuelne vlasti u Kijevu" da sprovedu sporazume iz Minska iz 2014-15. u cilju rešavanja sukoba, u kojem je od njegovog početka u aprilu 2014. ubijeno više od 13.000 ljudi.
Putinov portparol Dmitrij Peskov potvrdio je istog dana posvećenost Moskve procesu iz Minska i pozvao na "sprovođenje celog akcionog plana iz Minska što je pre moguće".
Oruđe uticaja
"Ukratko, Putin još ima nadu da može da natera Kijev da ispuni sporazume iz Minska", rekao je Serhij Harmaš, ukrajinski pregovarač pri Trilateralnoj kontakt grupi za Ukrajinu. "Dakle, mislim da je malo verovatno da bi ih odbacio potpisivanjem ukaza o priznanju… jer bi to značilo kraj sporazuma iz Minska i procesa iz Minska".
"Oni prosto više ne bi postojali i Moskva bi izgubila, ne samo oruđe uticaja na Ukrajinu, već i oruđe kojim se nada da će upravljati Ukrajinom nakon što uspe – kako se Kremlj nada – da u naš politički organizam unese Donbas s njegovim takozvanim 'specijalnim statusom'", rekao je Harmaš.
Prema tumačenju Moskve, sporazumi iz Minska nalažu da Kijev uđe u direktne pregovore sa separatistima koje podržava Rusija, što je Kijev odbijao. Dve zemlje se takođe ne slažu oko redosleda poteza navedenih u sporazumu. Američki državni sekretar Entoni Blinken (Antony) rekao je za RSE prošlog meseca da Rusija nije ispunila svoje obaveze "u mnogo većoj meri nego Ukrajina".
Rezolucija Dume deo je niza taktika pritiska, uključujući gomilanje vojske, ultimatume postavljene NATO-u i Vašingtonu, pokušaje destabilizacije Ukrajine, sajber napade i još mnogo toga, rekao je Harmaš.
"Sve ovo ima za cilj da natera Kijev da sprovede sporazume iz Minska na način na koji ih vidi Ruska Federacija", rekao je on.
Očigledno organizovana u Kremlju
Konstantin Skorkin, analitičar iz Moskovskog Karnegi centra, rekao je da rusko priznanje regiona pod kontrolom separatiste deluje malo verovatno u kratkom roku, ali da rezolucija Dume – očigledno organizovana u Kremlju koji ima snažnu kontrolu nad donjim domom parlamenta s dvotrećinskom većinom lojalne Jedinstvene Rusije – ostaje "taktika pritiska koja se može aktivirati u svakom trenutku".
"Najverovatniji scenario sada će biti dalje insistiranje na sporazumima iz Minska, pošto su napisani na način koji ide u prilog Moskvi", dodao je on. "(Kremlj) ne namerava da se odrekne takvog diplomatskog oruđa koje je međunarodno priznato i njegova glavna politika biće usmerena na to da primora Kijev da ih sprovede".
Politički analitičar iz Moskve Dmitrij Oreškin saglasio se da bi priznavanje regiona koje kontrolišu separatiste "stavilo tačku" na proces iz Minska, što bi bio gubitak za Kremlj. S druge strane, rekao je on, priča o priznanju – pa čak i o mogućoj ruskoj aneksiji tih regiona – mogao bi poslužiti Putinovim ciljevima jačanjem pritiska na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i potencijalnim deljenjem njegovog biračkog tela.
"To jest", zaključio je on, "možete koristiti tu temu prilično dugo".
Harmaš je za Karent tajm (Current Time), medijski projekat na ruskomDmitrij Oreškin jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike (VOA), rekao da će sve dok se Putin nada da može da usmerava proces iz Minska kako on želi, priznavanje biti apstraktna rasprava.
"Ali ako Putin zaključi da zaista nema poluge za vršenje pritiska – ni vojne, ni preko zapadnih partnera, ni preko (ukrajinske) unutrašnje politike – da ništa ne funkcioniše, onda bi mogao da odluči da je nemoguće naterati Kijev da primeni sporazume iz Minska kao ih on tumači, pa bi mogao da ih se odrekne", rekao je Harmaš.
"Mislim da bi to bio poslednji čin očajanja ako bi zaista potpisao ukaz o priznavanju LNR-a i DNR-a", dodao je on. "Mislim da to neće učiniti".
Harmaš je rezoluciju Dume opisao kao "političku taktiku" osmišljenu da "pokaže Zapadu i Ukrajini kakve bi mogle biti posledice nesprovođenje Minska".
"Zasad će to jednostavno stajati na Putinovom stolu kao taktika pritiska", zaključio je on.
Facebook Forum