Pokušaj destabilizacije Francuske i Nemačke i priprema "masovnih nereda" uoči izbora u Moldaviji.
Ovo su poslednje u nizu optužbi u kojima se kao vinovnici pojavljuju državljani Srbije, uz sumnje da iza njih stoje ruske službe.
"To pokazuje da su se izgleda tačne optužbe koje su dolazile iz zapadnih država da je Srbija odskočna daska za takozvani maligni uticaj Rusije", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Evropski parlament je još u izveštaju iz 2023. ocenio da Rusija koristi uticaj u Srbiji pokušavajući da destabilizuje i meša se u pitanja susednih suverenih država.
Pre toga je američki Stejt department 2019. okarakterisao Srbiju, koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, kao državu sa "najpropustljivijim okruženjem" za ruski uticaj na Zapadnom Balkanu.
'Destabilizacija' u Nemačkoj i Francuskoj
Špijunaža i verska i nacionalna diskriminacija su, pored ostalog, krivična dela za koja Više javno tužilaštvo u Smederevu sumnjiči 11 državljana Srbije.
Uhapšeni su 29. septembra, a na teret im se stavlja da su tokom 2025. izazivali više incidenata u Parizu i Berlinu.
Među njima je i bacanje zelene farbe na muzej Holokausta, sinagoge i jevrejski restoran u centru Pariza, kao i postavljanje svinjskih glava kod muslimanskih verskih objekata u tom gradu.
Ispred Brandenburške kapije u Berlinu, ispisivali su diskriminišuće poruke.
Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke saopštilo je za RSE da je u toj zemlji povećan stepen rizika od "sabotažnih aktivnosti" i da službe bezbednosti istražuju slučajeve u kojima postoji sumnja da su određena lica angažovale strane države.
Takva lica, poznata i kao tzv. "niskoprofilni agenti" ili "potrošni agenti", često bivaju regrutovana putem društvenih mreža i servisa za razmenu poruka.
U odgovoru se navodi i da je policija sa obaveštajnim službama pokrenula medijsku kampanju sa ciljem upozoravanja na pokušaje regrutacije od strane neprijateljskih obaveštajnih službi.
Teško je poverovati da srpske službe bezbednosti nisu znale.Predrag Petrović
Nakon hapšenja u Smederevu, srpska policija je saopštila da traga za jednim osumnjičenim koji je "po instrukcijama strane obaveštajne službe" na teritoriji Srbije organizovao i obučavao grupu srpskih državljana za izazivanje incidenata u Nemačkoj i Francuskoj.
Francuski zvaničnici istražuju ulogu Rusije u ovim incidentima, opisujući ih kao destabilizujuće operacije koje podstiču društvene tenzije i šire podele u Francuskoj.
Rusija se, međutim, ne pominje u saopštenjima policije i tužilaštva Srbije, a vlasti nisu odgovorile na pitanja RSE koja je strana obaveštajna služba inicirala obuku srpskih državljana.
"Teško je poverovati da srpske službe bezbednosti nisu znale da se to dešava jer se tu ne radi o jednom slučaju nego o čitavom nizu istih ili sličnih slučajeva, da mi imamo da strani državljani vrše obuku za različite bezbednosne ili parabezbednosne akcije u drugim državama", kaže za Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Priprema nereda u Moldaviji
Rusija i Srbija dovedene su u vezu u još jednoj istrazi, ovoga puta u Moldaviji.
Moldavska policija objavila je 26. septembra video snimak uz tvrdnju da pokazuje "vojne kampove u Srbiji koje je organizovala ruska tajna služba".
U okviru istrage u Moldaviji je privedeno više od 70 ljudi, a za većinu se sumnja da su obučavani u Srbiji.
Terete se za pripremu masovnih nereda i destabilizacije Moldavije uoči parlamentarnih izbora koji su u toj zemlji održani 28. septembra.
Na izborima je proevropska vladajuća partija osvojila većinu i ubedljivo pobedila proruski blok, a glasanje je proteklo bez većih incidenata.
Rusija je negirala mešanje u izborni proces, dok je Moldavija optužuje za hibridni rat, uključujući kampanju dezinformacija i nezakonito finansiranje proruskih partija.
Dva dana uoči glasanja u Moldaviji, Srbija je privela dve osobe zbog organizovanja borbeno-taktičke obuke za sukobe sa moldavskom policijom u slučaju nereda tokom izbornog dana.
Obuka je, prema navodima policije, organizovana u jednom ugostiteljskom objektu kod Loznice na zapadu Srbije, a kroz obuku je prošlo između 150 i 170 državljana Moldavije i Rumunije.
U saopštenju policije se ne spominje Rusija, a predsednik Aleksandar Vučić izjavio je nakon hapšenja da Srbija "ne sme da bude poligon za delovanje stranih službi".
On je naveo da u Srbiji deluju sve svetske službe, i sa Istoka i sa Zapada, i da je "to sve u redu dok ne dođete u fazu da borbeno obučavate određena lica."
Ovo nije prvi put da Moldavija optužuje Rusiju za organizovanje kampova na Zapadnom Balkanu.
'Prećutna saglasnost srpskih službi'
Uoči parlamentarnih izbora i referenduma u oktobru 2024, zvanični Kišinjev objavio je da su na lokacijama u Srbiji i Bosni i Hercegovini organizovane obuke koje su vodile osobe povezane sa ruskim plaćeničkim oružanim grupama Ferma i Vagner.
"Za pretpostaviti je da se to sve radi uz prećutnu saglasnost srpskih vlasti i službi bezbednosti jer one moraju na neki način da vrate usluge i dugove ruskim službama", ocenjuje Predrag Petrović.
Beograd je i nakon ruske invazije na Ukrajinu i zapadnih sankcija ostao jedan od retkih evropskih partnera Kremlja.
Srbija je bila u fokusu optužbi da je pružila utočiše ruskim diplomatama koji su zbog sumnji na špijunažu proterani iz država Evropske unije.
Dve države nastavile su i obaveštajnu saradnju, a ruska Federalna služba bezbednosti pozvana je u Srbiju da sprovede istragu navoda da su vlasti upotrebile zvučni top na velikom antivladinom protestu 15. marta u Beogradu.
"Ono što je za nas najvidljivije je da su ruske službe dale legitimitet tvrdnjama vlasti u Srbiji da nije bilo upotrebe soničnog oružja 15. marta i da je sve ovo što se dešava u poslednjih godinu dana 'obojena revolucija'", rekao je Petrović.
Moskva i Beograd, bez pružanja dokaza, optužuju zapadne službe da stoje iza masovnih protesta u Srbiji sa kojih demonstranti predvođeni studentima 11 meseci traže odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu.
Termin "obojena revolucija" Kremlj koristi kako bi opisao svrgavanja autoritarnih režima u bivšim sovjetskim republikama.
Zajedničku borbu protiv "obojenih revolucija", Beograd i Kremlj najavili su još 2021. godine.
Sa tadašnjim prvim čovekom ruske obaveštajne službe Nikolajem Patruševim dogovarao se proruski zvaničnik u Vladi Srbije Aleksandar Vulin, koji je zbog saradnje sa Rusijom na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država.
Ruski opozicionari optužili su Vulina da ih je prisluškivao u Beogradu i informacije prosledio Kremlju, nakon čega su usledila njihova hapšenja u Moskvi.
"Radi se o jednom, reklo bi se, visokom stepenu poverenja i saradnje između dveju službi i dva režima", kaže Petrović.
'Državni udar' u Crnoj Gori
Rusija i Srbija su zajedno bile u fokusu još jedne istrage u stranoj državi, ovoga puta u Crnoj Gori.
"Možemo da pretpostavimo da se sličan obrazac ponavlja, da imamo da iz Srbije dolaze neki ljudi, da imamo umešanost i ruskih agenata i da se to sve dešava oko ili neposredno nakon izbora", navodi Predrag Petrović.
Na dan parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 2016. godine grupa ruskih, crnogorskih i srpskih državljana planirala je nasilnu promenu vlasti koju je tada vodila Demokratska partija socijalista.
Tako je pisalo u optužnici koju je crnogorsko Specijalno tužilaštvo podiglo protiv više od deset osoba.
Prvostepenom presudom iz 2019. bili su osuđeni na ukupno 70 godina zatvora, da bi jula 2024. bili oslobođeni optužbi zbog, kako je obrazložio sud, nedostatka dokaza.
U procesu koji je trajao sedam godina, ruski državljani Eduard Šišmakov i Vladimir Popov bili su optuženi za organizaciju i finansiranje nasilne promene vlasti.
Na optužnici je pored lidera proruskih partija iz Crne Gore bilo je i sedam državljana Srbije, među njima i penzionisani general policije Bratislav Dikić.
Cilj nasilnog rušenja vlasti bio je, prema optužnici, sprečavanje Crne Gore da postane članica NATO.
Afera 'ruski špijun'
Ruski obaveštajci bili su u fokusu još jedne afere.
U novembru 2019. na Jutjubu je objavljen snimak kako pripadnik Ruske vojno obaveštajne službe Georgij Kleban daje kesu sa novcem bivšem srpskom oficiru.
Identitet aktera i autentičnost snimka potvrdio je tada predsednik Srbije Aleksandar Vučić navodeći da je nastao godinu dana ranije i da su srpske bezbednosne službe upoznate sa tim.
"Imamo dokumentovane i druge pripadnike ruskih službi bezbednosti", rekao je Vučić novinarima posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, ne navodeći više detalja.
Dodao je da je penzionisani pripadnik Vojske Srbije bio predmet nadzora srpskih službi bezbednosti još od 2012, a da je ruski potpukovnik Kleban u Srbiji bio na funkciji pomoćnika izaslanika odbrane.
Vučić je tada ponovio da Srbija doživljava Rusiju kao "bratsku zemlju" i da je uveren da ruski predsednik Vladimir Putin nije bio obavešten o delovanju obaveštajca.
Iz Moskve su odgovorili da je snimak "provokacija" i da ništa ne može naštetiti odnosima Rusije i Srbije.
Mesec dana kasnije, Vučić je poručio da je afera "zatvorena", a brojna pitanja do danas su bez odgovora.
Među njima i - da li je i šta dato za novac koji ruski obaveštajac na snimku predaje bivšem srpskom oficiru.
Saradnja na tekstu Nevena Bogdanović