Pišu: Jurij Žigalkin i Robert Coalson
Ruski predsednik Vladimir Putin pokušao je da redefiniše rat protiv Ukrajine tvrdnjom o pripajanju četiri ukrajinska regiona, dodajući da se o statusu tih oblasti kao ruskih ne može pregovarati i da će ih Moskva braniti svim sredstvima – što su mnogi shvatili kao pretnju nuklearnim oružjem, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je odmah odgovorio rekavši da ne može biti političkih razgovora s Rusijom sve dok je Putin tu, kao i zahtevom na ubrzani prijem Ukrajine u NATO.
S pokušajem otimanja zemlje, Putin je stvorio novi narativ u kojem rat više nije ruska intervencija u Ukrajini protiv ukrajinskih trupa, već odbrambeni rat na ruskoj teritoriji protiv neprijateljskog NATO-a.
Pokušaj Kremlja da pripoji ukrajinske teritorije još je jedan primer kako Putinova vlada "stvara alternativnu realnost", rekao je istoričar Natanijel Najt (Nathaniel Knight), koji predaje istoriju Rusije i istočne Evrope na Univerzitetu Seton Hol u američkoj saveznoj državi Nju Džersi.
"Stvarni život uništava te fantazije", rekao je Najt za RSE na ruskom jeziku.
Putinov potez i njegovo prikriveno zveckanje nuklearnim oružjem povećali su nivo sučeljavanja Rusije i Zapada. Analitičari poput Dejvida Kramera (David), bivšeg zvaničnika Stejt departmenta koji je sada saradnik u vašingtonskom Institutu Mekejn (McCain Institute), pozivaju zapadne lidere da ne "budu paralizovani".
"Jedina ispravna reakcija na ove pretnje je proširenje vojne pomoći Ukrajini kako bi joj se pomoglo da pobedi u ratu i da bude spremna za svaki razvoj događaja", rekao je on za RSE. "Svako slabljenje podrške Ukrajini bila bi greška i mi to ne vidimo".
Malo verovatni scenariji
Iako su Kijev i Zapad odbacili gambit Moskve s aneksijom kao nečuveno kršenje međunarodnog prava koje nije dostojno ozbiljnog razmatranja, taj potez ima efekat koji bi mogao da ima veliki značaj, kažu analitičari: isključio je većinu mogućih kompromise – ako ne i sve – za okončanje sukoba i za Putina i za Zapad, ostavljajući prostor samo za dramatičnije ishode.
Za Rusiju "jedini mogući dobitni scenario koji bi mogao da poveća Putinovu moć i popularnost bio bi vojni blickrig", rekao je Jurij Jarim-Agajev, aktivista za ljudska prava i šef Centra za proučavanje totalitarne ideologije sa sedištem u SAD. "Ako bi Rusija uspela da u roku od nekoliko dana i bez većih gubitaka eliminiše vladu u Kijevu, to bi bio korak ka jačanju Putinove moći i popularnosti u Rusiji… Ali mislim da je pobeda Rusije praktično nemoguća."
Veruje se da je Putin očekivao da će ruske snage srušiti ukrajinsku vladu u roku od nekoliko dana posle početka invazije 24. februara, ali je njihovo napredovanje prema Kijevu odbijeno i mnogi analitičari veruju da su male ili nikakve šanse da bi drugi pokušaj uspeo.
"Ili će Putin pobediti i primorati Ukrajinu i Zapad da prihvate aneksije ili će, što je najverovatnije s obzirom na to kako stvari sada idu, doživeti veliki poraz", rekao je Najt. "Trebalo je da odstupi ranije."
Putinov gambit s aneksijom je takođe smanjio manevarski prostor za Zapad, smanjujući prihvatljivost kompromisa s Moskvom. Glasovi takozvanih "realista" koji pozivaju na pregovore s Moskvom, čak i na račun ukrajinskog suvereniteta, uglavnom su utihnuti.
"Naravno, u SAD ima onih koji svaki mogući ishod smatraju boljim od nuklearnog rata", rekao je Najt. "Ali mislim da svi shvataju da je ovo veoma opasan presedan koji bi značio da svaki ludak ili diktator iz Severne Koreje, Pakistana ili odakle god s nuklearnim oružjem može samo da kaže: 'Radi šta ja hoću ili će biti nuklearnog rata'. To bi bilo nedopustivo."
Za Zapad, rekao je on, jedini način da se sa sigurnošću izbegne takav presedan bio bi potpuni poraz Rusije uporediv s onim što je Nemačka doživela posle Drugog svetskog rata, uključujući "potpunu promenu liderstva... (uz) neku vrstu filtracije ili lustracija što bi uklonilo sve one koji su uključeni u ono što se sada dešava".
"Možda čak govorimo o vojnoj okupaciji poput onoga što se dogodilo u Japanu i Nemačkoj posle Drugog svetskog rata", rekao je on. "Da li bi to moglo da se dogodi u Rusiji? Ne deluje mi realno."
Jarim-Agajev opisuje sličan scenario, dodajući i pitanje masovne ratne reparacije, "vraćanje drugih zauzetih teritorija kao što su gruzijska Južna Osetija i Abhazija i (moldavsko) Pridnjestrovlje, i denuklearizacija".
Problemi kod kuće
Pored pokušaja otimanja teritorija u Ukrajini, Putin je nedavno pokrenuo vojnu mobilizaciju za koju se ispostavilo da je veoma nepopularna i, kako je rekao Kramer, pokazala mu koliko je zapravo slaba ruska podrška ratu.
"Da, Putin je mobilisao zemlju", rekao je on, ukazujući na proteste koji su se pojavili širom zemlje i ogroman broj Rusa koji su pobegli iz zemlje da bi izbegli poziv za odlazak u vojsku. "Ali to nije mobilizacija koju je on imao na umu".
Kako unutrašnja situacija, uprkos godinama oštre represije protiv drugačijih mišljenja, postaje sve napetija, Putin bi mogao da bude primoran da posveti više pažnje prosto ostanku na vlasti – i kao rezultat toga mogao bi da pribegne još većoj represiji.
"U ovom slučaju, mobilizacija možda neće biti praktično rešenje vojnih problema, već pre prelazak na novi nivo kontrole nad društvom", rekao je sociolog Sergej Jerofejev, koji predaje na Univerzitetu Ratgers, takođe u Nju Džersiju.
"Putin bi mogao da povuče svoje trupe iz Ukrajine i ojača kontrolu i teror unutar zemlje, radeći na tome da se kod kuće reši mnogih ljudi koji smatra opasnima", rekao je Jerofejev. "Imam u vidu ne samo elitu, već obične ljude, masovne represije. Mislim da su to realne mogućnosti. Putin nije sateran u ćošak."
Oprosti u suzama i vjerski blagoslovi dok mobilizirani Rusi kreću u rat protiv Ukrajine
Najt kaže da bi odlučujući neuspesi u ratu protiv Ukrajine mogli da dovedu do slabljenja centralne vlasti u Rusiji, što bi potencijalno rezultiralo "haosom".
"Kolaps ruske države je zastrašujuća mogućnost", rekao je on, napominjući da je Putin godinama pokušavao da napravi da on bude jedini garant stabilnosti u zemlji i uništavao alternativne puteve razvoja.
Jarim-Agajev, međutim, tvrdi da situacija u Rusiji postaje sve više "revolucionarna", ali ne nužno i nasilna. Mnogi ljudi su, kako je rekao, predviđali građanski rat i masovno nasilje kada se Sovjetski Savez raspao 1991. godine, ali se ta predviđanja uglavnom nisu realizovala.
"Predviđam revolucionarnu promenu", rekao je on, "a ne zamenu Putina (pripadnikom tvrde linije Jevgenijem) Prigožinom ili (čečenskim moćnikom Ramzanom) Kadirovim. Ne, svi će oni pobeći… To će biti revolucionarna promena. Ali reč 'revolucionarno' ne znači nasilje ili oružani ustanak. To znači promene u državnim strukturama i u politici ljudi koji dolaze na vlast."
Facebook Forum