Za zagovornike sankcija na Zapadu, nagli pad vrednosti rublje ove godine jasan je znak da ekonomske kazne nametnute Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu imaju efekat, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
Oni kažu da bi članice Grupe sedam (G7) trebalo da iskoriste priliku i snize gornju granicu cena na kupovinu ruske sirove nafte, koja je sada 60 dolara po barelu. Cilj je dodatno zagušiti prihode Kremlja i naterati predsednika Vladimira Putina da bira između ekonomske stabilnosti i potrošnje na vojsku.
Ruska centralna banka povećala je kamatne stope za ogromnih 3,5 procentnih poena na vanrednom sastanku ranije ovog meseca pošto je vrednost rublje pala na manje od jednog američkog centa, s ukupnim padom vrednosti od 30 odsto od početka godine, pošto se ratu u Ukrajini ne nazire kraj.
"Rusiji su potrebna hitna povećanja da bi stabilizovala rublju. Imamo moć da Putinu donesemo finansijsku krizu kakvu zaslužuje. Samo treba da spustimo gornju granicu cena koju je odredio G7", naveo je 15. avgusta Robin Bruks (Brooks), glavni ekonomista Instituta za međunarodne finansije (Institute of International Finance) iz Vašingtona.
Bivša analitičarka ruske centralne banke Aleksandra Prokopenko podržala je to mišljenje, tvrdeći da sankcije funkcionišu i da će smanjenje cene koju Moskva dobija za naftu – njen glavni izvor čvrste valute – dovesti Putinovu ekonomiju u tešku poziciju.
Odlučnost ruskog predsednika da po svaku cenu nastavi posustalu invaziju na Ukrajinu "stavlja ekonomiju na sve neodrživije osnove", rekla je Prokopenko, koja je sada saradnica Berlinskog centra Karnegi za Rusiju i Evroaziju (Carnegie Russia Eurasia Center).
Da bi ruska ekonomija bila gurnuta na ivicu, "Zapad bi trebalo da nastavi da radi protiv izvora prihoda Kremlja, uključujući smanjenje gornje granice cene nafte, uvođenje sličnih mera za drugi ruski izvoz i zatvaranje rupa u sankcijama", napisala je ona 17. avgusta u kolumni na Blumbergu (Bloomberg).
Neki stručnjaci za naftu, međutim, upozoravaju protiv smanjenja gornje granice cene.
Oprezni analitičari naftne industrije upozoravaju da bi snižavanje gornje granice cena koju je postavio G7 samo produbilo zabrinutost oko globalne ponude nafte u vreme rekordne tražnje i podiglo cene sirove nafte, što bi naštetilo baš tim zemljama, dok možda i ne bi mnogo naštetilo ruskim prihodima.
"Ako sutra G7 dođe i kaže da je gornja granica 50 dolara, najverovatnije ćete videti dalje povećanje cene nafte. Prva reakcija na oštrije sankcije je uvek povećanje cene nafte iz straha od poremećaja", rekao je za RSE Horhe Leon (Jorge), analitičar kompanije Ristad enerdži (Rystad Energy) iz Osla.
"Mislim da je u najboljem interesu G7 da ne ljulja čamac", rekao je on.
Tu zabrinutost dele i mnogi lideri G7 koji ne žele da cene energije rastu dok se bore protiv najgore inflacije u poslednjih nekoliko decenija, kažu stručnjaci. Porast troškova života se naširoko smatra jednom od najvećih potencijalnih pretnji za američkog predsednika Džoa Bajdena (Joe Bidenna na predsedničkim izborima sledeće godine.
Debata o efikasnosti gornje granice počela je i pre nego što je ona uvedena u decembru. Osam meseci kasnije, i dalje nema konsenzusa o tome koliko ona dobro funkcioniše.
Razlog je to što na cena koju Rusija na kraju dobija za svoju naftu takođe utiče embargo na pomorske isporuke Zapadu i smanjenje proizvodnje u OPEK+, koji uključuje Rusiju i nekoliko drugih zemalja koje nisu članice OPEK-a (Organizacija zemalja izvoznica nafte).
Kada je ograničenje cena stupilo na snagu zajedno s embargom na pomorske isporuke naftu, ruska referentna nafta Ural već se prodavala manje od 60 dolara po barelu i uz veliki popust u odnosu na naftu Brent, evropsku referentnu naftu.
G7 je imao za cilj da ograniči prihode Rusije, a da istovremeno zadrži rusku naftu na globalnim tržištima. Odbacio je pozive da ograničenje cena bude između 30 i 40 dolara, strahujući da će Rusija smanjiti izvoz, što bi potencijalno izazvalo ekonomski haos s globalnim posledicama. Rusija je drugi najveći svetski izvoznik nafte, posle Saudijske Arabije.
Politika ograničenja cena zabranjuje zapadnim brodarskim i osiguravajućim kompanijama da nude svoje usluge za rusku naftu koja se prodaje iznad 60 dolara po barelu. Takve zapadne posredničke kompanije tradicionalno imaju dominantnu poziciju u naftnoj industriji.
Da bi prevazišla ta ograničenja, Rusija pokušava da uspostavi paralelnu infrastrukturu, kupovinom stotina starih tankera i izdvajanjem devet milijardi dolara za reosiguranje brodova. Takođe je pribegla prikrivanju cene koju dobija naduvavanjem troškova isporuke, kažu stručnjaci.
Prošlog meseca, ruska nafta je koštala u proseku 64,31 dolara, premašivši ograničenje i povećavajući prihod od izvoza nafte na osmomesečni maksimum, pokazuju podaci Međunarodne agencije za energiju. Ona je i dalje jeftinija od nafte Brent, ali se razlika smanjila s čak 35 dolara na oko 10 dolara, što je još jedan pokazatelj da se smanjuje efikasnost ograničenja cene.
Ben Kejhil (Cahill), stručnjak za energetiku u Vašingtonskom Centru za međunarodne i strateške studije (Center for International and Strategic Studies), rekao je da uticaj sankcija ima tendenciju da vremenom slabi kako lukavi pojedinci pronalaze načine da ih zaobiđu.
"Priča s energetskim sankcijama u poslednjih 10 do 15 godina jeste da je tržište postaje prilično sposobno da ih izbegne. I što su duže na snazi, vidimo više pukotina, posebno kada je tržište tesno", rekao je on za RSE.
Zamenik ministra finansija SAD Voli Adejemo (Wally Adeyemo) rekao je u junu, pre nedavnog globalnog skoka cena nafte, da ograničenje cena funkcioniše. Novac koji je Rusija izdvojila za reosiguranje, rekao je on, jeste novac koji Kremlj ne može da iskoristi za "ulaganje u tenkove i drugo oružje da vodi nelegitiman rat u Ukrajini".
Eksperti s Peterson instituta za međunarodnu ekonomiju (Peterson Institute for International Economics) izvestili su u julu da je ograničenje cena imalo manji uticaj na prihode od ruskog izvoza nafte nego embargo, navodeći da je gornja granica od 60 dolara previsoka da bi imala efekta u mnogim slučajevima, a i da nedostaju mere za njeno nametanje.
Evropski embargo na pomorske isporuke ruske nafte primorao je Moskvu da isporučuje naftu iz luka na Baltičkom i Crnom moru u Kinu i Indiju uz značajan popust.
"Embargo EU je toliko spustio cene da je nivo gornje granice od 60 dolara po barelu irelevantan", rekli su stručnjaci Instituta Peterson.
Međutim, snižavanje granice možda ipak neće postići mnogo toga, kažu neki stručnjaci.
"Postoji mnogo njih koji sada pozivaju na niže ograničenje cena, govoreći da ova politika dobro funkcioniše i da bi trebalo da smanjimo gornju granicu cena da bismo više stisnuli Rusiju", rekao je Kejhil. "Ali što gornju granicu cene niže postavite, više će se ona izbegavati."
On je rekao da s razlikom od 20 dolara u odnosu na naftu Brent bilo previše podsticaja za one koji krše sankcije.
"Mislim da će sprovođenje (ograničenja) biti zaista veoma teško ako se spusti ispod 60 dolara po barelu, posebno ako globalne cene nafte rastu", rekao je on.
Krejg Kenedi (Craig Kennedy), stručnjak za rusku naftnu industriju i saradnik u Dejvis centru Univerziteta Harvard (Harvard University’s Davis Center), rekao je da je snaga ograničenja koju je postavio G7 "na testu" pošto cene ruske nafte premašuju 60 dolara i da će, ako se uskoro ne preduzmu mere za sprovođenje sankcija, takva politika biti "u opasnosti da se raspadne".
On je predložio da G7 i Evropska unija naprave "belu listu" trgovaca i brokera ovlašćenih da daju informacije o cenama kako bi se smanjilo izbegavanje sankcija Moskvi. Prema njegovom predlogu, tankeri u vlasništvu kompanija iz zemalja G7 ili osiguravajuće kompanije bi morali da dobiju potvrdu o ceni od trgovca s bele liste da bi transportovali rusku naftu.
Takođe je predložio da EU i G7 – SAD, Kanada, Japan, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija – zabrane svojim kompanijama da prodaju tankere ruskim kupcima ili kupcima kojima se ne zna poreklo.
Kako će se kretati cene ruske nafte zavisiće i od Saudijske Arabije i od azijskih kupaca, rekao je Kris Vifer (Chris Weafer), energetski stručnjak i osnivač konsultantske firme Makro-advajzori (Macro-Advisory) u čijem fokusu su zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza.
"Jedini način da sadašnja ograničenje cene ili niže funkcioniše jeste da Saudijska Arabija poveća proizvodnju ili da azijski kupci odbiju da plate više od gornje granice", rekao je on za RSE.
Nije poznato da li će se išta od toga dogoditi. S izuzetkom Japana, azijske zemlje se ne pridržavaju ograničenja koje je postavio G7.
Saudijska Arabija je u julu smanjila proizvodnju za milion barela dnevno kako bi poduprla cene, što je pomoglo da se cene ruske sirove nafte podignu iznad gornje granice. Potom je to smanjenje proizvodnje Saudijska Arabija produžila do septembra. Bajdenova administracija je vršila pritisak na Saudijsku Arabiju da zadrži proizvodnju na visokom nivou kako bi se pomoglo u smanjenju globalne inflacije.
"Sve dok kupci u Kini, Indiji i drugde u Aziji dobijaju naftu s popustom, oni nisu voljni da ubiju Zlatnu gusku – relativno jeftiniju rusku naftu – tražeći još veći popust da bi cenu sveli ispod granice", rekao je Vifer.
Facebook Forum