Flota ruskih ratnih brodova stigla je u sredu, 12. juna, u kubanske vode uoči planiranih vojnih vežbi na Karibima, što je, kako ističu posmatrači, nastojanje da se demonstrira moć sa rastom tenzija oko zapadne podrške Ukrajini.
Tri broda su prešla ušće Havanskog zaliva u pratnji malih čamaca koji su ih vodili kroz uski kanal. Vodeću fregatu, okićenu ruskom i kubanskom zastavom, dočekao je 21 topovski pozdrav. Mornari u uniformama stajali su u vojnoj formaciji dok su se približavali ostrvu.
Očekuje se da iza njih stigne podmornica na nuklearni pogon.
Američka vojska očekuje da će u vežbama učestvovati nekoliko ruskih brodova i pomoćnih brodova, koji bi se takođe mogli zaustaviti u Venecueli.
Rusija je dugogodišnji saveznik Venecuele i Kube, a njeni ratni brodovi i avioni su povremeno ulazili u karipski proctor. Ali ova misija dolazi manje od dve nedelje nakon što je predsednik Džo Bajden ovlastio Ukrajinu da upotrebi oružje koje su obezbedile SAD za napad unutar Rusije kako bi zaštitila Harkov, drugi po veličini grad. Zbog toga je ruski predsednik Vladimir Putin sugerisao da bi njegova vojska mogla da odgovori "asimetričnim koracima" na drugim mestima u svetu.
"Pre svega, ratni brodovi su podsetnik Vašingtonu da je neprijatno kada se protivnik meša u vaše bližnje inostranstvo", rekao je Benjamin Gedan, direktor programa za Latinsku Ameriku u vašingtonskom centru Vilson, misleći na zapadni involviranost Zapada u Ukrajini koju je napala Rusija.
"To takođe podseća ruske prijatelje u regionu, uključujući američke protivnike Kubu i Venecuelu, da je Moskva na njihovoj strani", smatra Gedan.
Iako flota uključuje podmornicu na nuklearni pogon, visoki zvaničnik američke administracije rekao je za Asošijeted pres da je obaveštajna zajednica utvrdila da nijedan brod ne nosi nuklearno oružje. Zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, rekao je da raspoređivanje ruskih brodova "ne predstavlja direktnu pretnju po Sjedinjene Države".
Američki zvaničnici su rekli prošle nedelje da se očekuje da će ruski brodovi ostati u regionu do leta.
Ruski brodovi povremeno pristaju u Havanu od 2008. godine, kada su ušli u kubanske vode, što je, kako su državni mediji opisali, prva takva poseta u skoro dve decenije. Jedan izviđački i komunikacijski brod stigao je 2015. nenajavljeno u Havanu dan pre početka razgovora između američkih i kubanskih zvaničnika o ponovnom uspostavljanju diplomatskih odnosa.
Portparol Stejt departmenta rekao je za AP da su dolasci na Kubu "rutinske pomorske posete", priznajući da su ruske vojne vežbe "pojačane zbog podrške SAD Ukrajini i našim saveznicima iz NATO-a".
U sredu je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ugostio svog kubanskog kolegu Bruna Rodrigeza u Moskvi. Obraćajući se novinarima nakon razgovora, Lavrov je zahvalio kubanskim vlastima na stavu o Ukrajini.
"Havana je od samog početka dala ocenu onoga što se dešavalo, navodeći apsolutno tačne, istinite razloge za ono što se dešava (u Ukrajini) i šta je Zapad pripremao dugi niz godina", rekao je Lavrov.
U ruskoj vojnoj doktrini, Latinska Amerika i Karibi imaju važno mesto, a sfera za koju se smatra da je pod uticajem SAD deluje kao protivteža aktivnostima Vašingtona u Evropi, rekao je Rajan (Ryan) Berg, direktor Američkog programa u Vašingtonskom Centru za Strateške i međunarodne studije.
"Iako je ovo verovatno malo više od provokacije iz Moskve, to šalje poruku o sposobnosti Rusije da projektuje moć na zapadnoj hemisferi uz pomoć svojih saveznika, i sigurno će držati američku vojsku u visokoj pripravnosti dok sun a pozornici", rekao je Berg.
Tajming ovogodišnje misije može poslužiti ciljevima Rusije, ali se takođe postavlja pitanja da li ga vlada Venecuele može iskoristiti za podršku kandidaturi predsednika Nikolasa Madura za treći mandat na izborima 28. jula.
Glavna opoziciona koalicija Venecuele ugrožava višedecenijski opstanak vladajuće stranke na kormilu države, a inžinjering krize izgrađene na tinjajućim tenzijama sa Gvajanom je jedan od scenarija za koje analitičari veruju da bi Madurova vlada mogla da iskoristi za odlaganje ili otkazivanja izbora.
"Gotovo je nezamislivo da Maduro rizikuje da zaista izgubi vlast", rekao je Evan Elis (Ellis), profesor na Ratnom koledžu vojske SAD.
"Najočitija alternativa, u skladu sa nedavnim potezima venecuelanske vojske... je izmišljanje međunarodne krize koja bi pružila izgovor za ’odlaganje‘ izbora u Venecueli“, nastavio je on. "Prisustvo ruskih ratnih brodova u blizini bi uveliko povećalo rizik od eskalacije svake takve krize koju bi Maduro izmislio, što je verovatno i poenta", smatra Elis.
Glasači u Venecueli podržali su u decembru održavanje referenduma na kome zatražili pravo na suverenitet nad teritorijom Esekibo, koja čini dve trećine Gvajane i nalazi se u blizini velikih nalazišta nafte u moru. Venecuela tvrdi da je pokradena kada je granica povučena pre više od jednog veka.
Gvajana čeka odluku Međunarodnog suda pravde u vezi sa tužbom Venecuele, ali Madurova vlada ne priznaje njegovu nadležnost.
SAD podržavaju Gvajanu u tekućem sporu i pomogle su joj u nadzornim letovima krajem prošle godine kada je Venecuela zapretila invazijom na zemlju. Vlada Gvajane je prošlog meseca dala dozvolu američkoj vojsci za prelet dva moćna aviona F/A-18F Super Hornet iznad njenog glavnog grada u demonstraciji bliske saradnje.
Potpredsednik Gvajane Barat Džagdeo je 6. juna priznao da ruska flota ne predstavlja "direktnu pretnju".
"Ipak, mi smo na oprezu i ovo pitanje čvrsto držimo na našem političkom radaru", rekao je Jagdeo.
