Objavljivanje intimnih sadržaja, ličnih podataka, zlostavljanja, pretnje, uvrede – neki su najčešćih od oblika rodno zasnovanog nasilja na internetu, a koje u Srbiji uglavnom ostaje nekažnjeno, upozorila je nevladina SHARE Fondacija 28. oktobra.
Na meti su pre svega žene i to one koje se bave javnim poslom, poput novinarki, političarki, aktivistkinja, ukazuje se poslednjem izveštaju SHARE Fondacije, koja se bavi digitalnom bezbednošću.
Iz ove beogradske nevladine organizacije smatraju da nekažnjivost takvih dela uglavnom proizilazi iz toga što ona nisu zakonski jasno označena.
U Srbiji se u toku javna rasprava predloženim o izmenama Krivičnog zakonika koje je sastavilo resorno Ministarstvo pravde.
Zahtev dela nevladinih organizacija, među kojima je i SHARE fondacija, jeste da se rodno zasnovano nasilje mora biti prepoznato u zakonu.
Traže da se u predložene izmene uvrsti i to da se zloupotrebe snimaka polne sadržine, što uključuje i one stvorene uz pomoć veštačke inteligencije, uvedu kao novo krivično delo.
"Ono što ovo delo svakako mora da obuhvata jeste pre svega deljenje fotografija, video, audio sadržaja ili bilo kog drugog spisa intimne sadržine bez pristanka lica koje se na njemu nalazi", kazala je pravna istaživačica SHARE Fondacije Tijana Stevanović.
"Smatramo da trenutno postoji zakonski, ali i društveni jaz koji ne dozvoljava da se ovakvo društveno ponašanje adekvatno procesuira", rekla je i dodala da sve brojniji primeri takvog nasilja ukazuju na ozbiljnost problema koji zahteva zakonsku intervenciju.
Upozorila je da žrtve uglavnom trpe velike emocionalne i psihološke posledice jer "takvo nasilje zadire u najintimnije aspekte života", a pri tome "ostaje nekažnjeno i neprocesuirano".
"Kriminalizacija ovog ponašanja je suštinski korak ka priznavanju stvarne i trajne štete koju ono izaziva, ali i put ka pravdi, zaštiti i pomoći žrtvama da osete da je njihov položaj shvaćen ozbiljno, dok bi se sa druge strane počinioci suočavali sa posledicama", istakla je Tijana Stevanović.
Dodala je i da bi to osnažilo žrtve da potraže pomoć, te da se bez adekvatnog pravnog okvira otvara prostor za nove oblike digitalnog nasilja.
Nekažnjivost jedan od ključnih problema
Glavna istaživačica SHARE Fondacije Mila Bajić kaže da je njihovo istraživanje pokazalo da su proizvodnja i deljenje intimnih sadržaja bez saglasnosti, najzastupljeniji oblik rodno zasnovanog digitalnog nasilja.
"Dodatno je to dospelo u žižu javnosti 2021. godine kada su otkrivene Telegram grupe u kojima su se ovakvi sadržaji delili. To su bile masovne grupe koje su brojale i preko 50.000 članova. One su bile aktivne i u Srbiji i u regionu i nažalost ni u jednom od ovih slučajeva nismo imali sudski epilog", kazala je Mila Bajić.
Podseća da je 2023. otkriveno 16 novih Telegram grupa.
"Veliki broj njih je ugašen veoma brzo, ali na žalost zbog nepostojanja adekvatnog pravnog okvira i bilo kakve vrste sankcija, administratori tih grupa su i kasnije vrlo često pravili nove grupe sa istim sadržajima", kazala je Mila Bajić.
Glavna istraživačica SHARE Fondacije podseća na to da je istraživanje nevladinog Autonomnog ženskog centra pokazalo je da je svaka deseta srednjoškolka doživela da neko objavi njene fotografije ili video snimke koji su privatno poslati i bez saglasnosti podeljeni dalje.
"I ove devojčice su često izložene i ucenama seksualne prirode kako bi sprečile deljenje svojih slika i snimaka i ličnih podataka", istakla je Mila Bajić i podvukla da to nisu izolovani slučajevi i nešto što se dešava retko.
Navela je da podaci iz 2023. godine pokazuju da je 98% "dip fejk" (deep fake) sadržaja na internetu, pornografske prirode, od kojih 99 odsto targetira žene i devojčice.
Mila Bajić upozorava da svaki treći alat za kreiranje "dip fejk" sadržaja dopušta korisnicima da kreiraju pornografski sadržaj.
"Dip fejk" sadržaji kreiraju se putem veštačke inteligencije uz upotrebu fotografija ili snimaka stvarnih osoba.
Nasilje iz analognog u digitalni svet
Mila Bajić iz SHARE Fondacije pojasnila je da je rodno zasnovano digitalno nasilje usmereno prema ženama i drugim marginalizovanim grupama, te da se iz analognog samo prenosi u digitalni.
"Što znači da ono proizilazi iz društvene nejednakosti i često počiva na mizoginiji, homofobiji, kao i na stereotipizaciji tradicionalnih rodnih uloga", kazala je Mila Bajić.
"Takvi oblici nasilja vidljivi su na društvenim mrežama, na aplikacijama za dopisivanje kao što je Telegram, ali isto tako postoji mnogo polja interneta koja i daje nisu dovoljno istražena u ovom kontekstu", ističe.
Smatra da cilj takvog nasilja jeste guranje žena u autocenzuru, da se našteti njihovom mentalnom zdravlju, te da dovode do njihovog isključivanja iz javne diskusije i digitalnog života.
"To trenutno predstavlja veliku brigu, ne samo u Srbiji, već i na svetskom nivou", kazala je i dodala da anonimnost i osećaj nekažnjivosti, koji su se vezuju za digitalni prostor, predstavljaju neke od ključni faktora koji podstiču i omogućavaju širenje takvog nasilja.
Iz SHARE Fondacije napominju da su pojedine zemlje iz okruženja već prepoznale ove prepoznale ove probleme i uvrstile kao krivična dela u svoje pravne okvire. Među njima su Crna Gora, Hrvatska i Slovenija.
Dodaju i da je Evropska unija (EU) reformisala tehnološki pravni okvir kroz Akt o digitalnim uslugama, Akt o digitalnim tržištima i Akt o veštačkoj inteligenciji, koji "zajedno adresiraju ključne strukturne izazove aktuelnog digitalnog ekosistema".
Ukoliko želi da postane članica, Srbija će do tada morati da uskladi svoje zakone sa EU.
