Nekoliko hiljada demonstrana ponovo se okupilo u sredu na 65-tu godišnjicu od proglašenja Narodne Republike Kine. Danas ističe rok koji su prodemokratski demonstranti u Hong Kongu dali za Vladi odgovor na njihov zahtev da gradskog čelnika biraju direktno umesto da kandidate odobrava Peking. Istovremeno, nepopularni gradski izvršni šef Leung Čun-jing je zatražio od demonstranata da podrže izborne reforme koje su predvidele kineske vlasti.
Proslava nacionalnog praznika u Hong Kongu je počela ceremonijom podizanja zastave koju je televizija prenosila za publiku širom Kine. Policija je dozvolila prisustvo samo građanima koji su nosile crvene bejzbol kape i majice, kao i kineske zastave. Jedan od njih je rekao Bi-Bi-Si-ju (BBC) da demonstranti koji traže reforme „imaju prikrivene motive i u svakom slučaju njihov broj je marginalan“. Vlasti su otkazale za večeras predviđen vatromet.
Policija je štitila zastavu kao i nepopularnog gradskog čelnika Leung Čun-jinga, dok su studenti pratili paradu iza policijskih barikada tražeće od njega da podnese ostavku. On je podsetio okupljene da Hong Kong ima specijalni status u okviru Kine, poznatiji kao “jedna zemlja sa dva sistema”, odbijajući zahteve demonstranata da direktno biraju gradskog čelnika, odnosno da se ukine klauzula po kojoj Peking prethodno odobrava kandidate.
“Razumljivo je da različiti ljudi imaju različite stavove oko reformi. Ali je svakako bolje imati univerzalno pravo glasa nego ne, odnosno da izvršnog gradskog čelnika bira pet miliona glasača nego 1200 delegata. Nadamo se da će svi segmenti zajednice raditi zajednički sa vladom na miran, zakonit, racionalan i pragmatičan način kako bismo kompletirale konsultacije i ostvarili veliki korak napred u našem ustavnom razvoju”.
Demonstranti strahuju od novog Tjenamena
Većina prodemokratskih aktivista je okrenula leđa kineskoj zastavi tokom ove ceremonije. Demonstranti koji se okupljaju na, kako ga sada zovu Demokratskom trgu, glasaju nogama u znak protesta zbog postojeće izborne procedure. Mnogi nose kišobrane i transparente. Izveštači javljaju da se na ovom trgu ne može videti kineska zastava.
Na ulicama su mnoge porodice sa decom, ali se ne očekuje nasilje, za razliku od nedelje kada je policija upotrebila suzavac protiv demonstranta. Policija se nakon toga povukla i situacija je mirna.
U utorak je povećan broj demonstranata. Pripadnici pokreta građanske neposlušnosti "Okupiraj centar" su proveli još jednu noć na ulicama uprkos pozivima vlasti da se raziđu.
Boni Leung, student na Univerzitetu Hong Kong.
“Mi pokušavamo da iskažemo naš stav, da kažemo vladi da tražimo stvarnu demokratiju i opšte pravo glasa”.
Kineski aktivista za ljudska prava Jang Jianli.
"Peking ima poslednju reč o svemu u Hong Kongu kao i pozamašan dosije nasilnog obračuna sa mirnim demonstrantima – ne samo u Pekingu, već i na Tibetu, Siđijangu i drugim delovima Kine. Imajući to u vidu, mi uopšte nemamo poverenja u kineske vlasti. Najgore što se može desiti je masakr kao na Tjenamenu.
Kineska vlada upozorava međunarodnu zajednicu da se ne mesa u njene unutrašnje poslove. Smatram da je američki predsednik Barak Obama zauzeo previše oprezan stav. Međutim, kao lider slobodnog sveta, trebalo bi da učini više".
Peking nepopustljiv
Za sada nema znakova popuštanja iz Pekinga koji ističe da su masovni protesti nezakoniti, a portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova Hua Čunđing rekla je na redovnoj pres konferenciji da se u Hong Kongu od nedelje održava "nelegalan skup nakon kojeg je usledila serija nezakonitih aktivnosti".
Kineski lider Si Điping je izjavio da će njegova vlada “čvrsto čuvati dugoročni prosperitet i stabilnost Hong Konga i Makaua”.
Na proteste se gleda kao na direktan izazov kineskoj kontroli nad političkim procesima u Hong Kongu. Kineski lideri brinu da bi zahtevi za demokratizacijom mogli da se prošire i na ostatak zemlje.
Vesti o protestima u Hong Kongu se cenzurišu u ostatku Kine. Mediji u Pekingu optužuju “radikalne opozicione snage” za izazivanje nevolja.
Kameron: Kina krši ugovor
Podizanje tenzija u Hong Kongu izaziva zabrinutost i pod krovom Ujedinjenih nacija.
"Generalni sekretar Ban Ki Mun je veoma zabrinut zbog protesta i demonstracija koje se događaju u Hong Kongu. On podvlači da je u pitanju unutrašnje pitanje, ali apeluje na sve učesnike da prevaziđu sve razlike u ime mirnog rešenja i garantovanja demokratskih principa”, preneo je Stepan Dujarić, portparol čelnika svetske organizacije.
Amnesti Internešenel (Amnesty International) pozvao je kineske vlasti da “odmah i bezuslovno” oslobode 20 lica uhapšenih u centralnom delu zemlje zbog podrške demonstrantima u Hong Kongu.
U međuvremenu, SAD su ponovile da bi slobodna selekcija kandidata na izborima samo povećala legitimitet gradskog čelnika u Hong Kongu. Portparolka Stejt departmenta Džen (Jen) Psaki je saopštila da će američki državni sekretar Džon Keri (John Kerry) razgovarati u sredu sa šefom kineske diplomatije Vang Jiem o protestima u Hong Kongu.
Pokušavajući da održi distanci prema zbivanjima u Hong Kongu, britanski premijer Dejvid Kameron izjavio je da je duboko zabrinut i ukazao na kršenja dogovora kojim je ova teritorija vraćena Kini:
“Oni se moraju držati onoga što je dogovoreno u zajedničkoj deklaraciji između Velike Britanije i Kine iz 1984. godine, koja govori o opštem pravu glasa. Da budemo fer prema Kinezima, oni to i čine, ali opšte pravo glasa znači ne da samo svako ima pravo da već i da ima adekvatan izbor. Nije na nama da reagujemo na svaku tačku i zarez koju su Kinezi stavili, ali mislim da je ispravno reći šta smo dogovorili”, konstatovao je Kameron.
Bivša britanska kolonija Hong Kong je vraćena Kini 1997. godine prema sporazumu iz 1984. kojim je predviđen “visok nivo autonomije, osim u spoljnoj politici i odbrani” u narednih 50 godina.
Kineske vlasti su saopštile 2004. da je neophodno njihove odorenje za promene u izbornom zakonu Hong Konga. Tokom juna i jula ove godine prodemokratski aktivisti su održali nezvanični referendum o političkim reformama kaoi veliki miting nakon čega su usledili protesti pristalica Pekinga.
Kineske vlasti su 2008. godine najavile da će razmotriti mogućnost da do 2017. godine dozvole direktne izbore u Hong Kongu, a 31. avgusta su saopštile da su direktni izbori odobreni, ali da će birači moći da glasaju za nekog od prethodno odobrenih kandidata s liste. To je bio razlog izbijanja nemira u samom Hong Kongu.
