Sloboda medija na Zapadnom Balkanu se generalno pogoršava, ocenili su Reporteri bez granica na čijoj su ovogodišnjoj listi indeksa medijskih sloboda u svetu Srbija i Bosna i Hercegovina među najgore plasiranim evropskim državama.
Organizacija za zaštitu slobode medija i prava novinara sa sedištem u Parizu u izveštaju Indeks slobode medija u svetu za 2026. objavljenom u četvrtak ocenjuje da je sloboda medija globalno na najnižem nivou u poslednjih 25 godina, dok manje od jedan odsto svetske populacije živi u zemljama u kojima je situacija s medijima "dobra".
Srbija se nalazi na 104. mestu, a Bosna i Hercegovina na 90 mestu na listi sa 180 zemalja, pri čemu su obe zemlje u kategoriji "Teška situacija" po pitanju slobode medija.
"S izuzetkom Kosova (84. od 180 zemalja i teritorija u Indeksu, +15 mesta od 2025. godine), koje je zabeležilo poboljšanje uprkos tome što je ostalo jedna od najslabije rangiranih zemalja u Evropi, sloboda medija na Zapadnom Balkanu se generalno pogoršava", naveli su Reporteri bez granica.
S druge strane, ističu se u izveštaju, iako su Albanija (83. na listi), Bosna i Hercegovina i Srbija kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, sve tri zemlje su neprijateljski nastrojene prema novinarstvu i ranjive na propagandu,
Od država Zapadnog Balkana najbolje su plasirane Crna Gora (41. mesto) i Severna Makedonija (45. mesto).
Crna Gora je zahvaljući indeksu 71 svrstana u kategoriju "Zadovoljavajuća" po pitanju medijskih sloboda, dok je Severna Makedonija s indeksom 69 u kategoriji "Problematična situacija". U toj kategoriji su i Albanija s indeksom 56 i Kosovo s indeksom 55.
Bosna i Hercegovina (indeks 54) i Srbija (indeks 50) su u kategoriji "Teška situacija". U toj grupi od evropskih zemalja je jedino još Gruzija (na 135. mestu), dok su Kazahstan, Turska, Belorusija, Azerbejdžani i Rusija u najlošijoj kategoriji "Veoma ozbiljna situacija".
Na vrhu liste Reportera bez granica su Norveška, Holandija, Estonija, Danska, Švedska, Finska i Irska, i to su jedine zemlje svrstane u kategoriju "Dobra situacija". Na dnu liste su Saudijska Arabija, Iran, Kina, Severna Koreja i Eritreja.
Reporteri bez granice ukazuju da se u Belorusiji i Rusiji zakoni a borbu protiv terorizma i ekstremizma "redovno koriste za kriminalizaciju rada novinara".
S druge strane, za Ukrajinu se navodi da je relativan izuzetak u istočnoj Evropi usled blagog poboljšanja uprkos ruskoj invaziji. "Taj napredak je prvenstveno postignut zahvaljujući dinamičnom medijskom sektoru u zemlji i istraživačkom radu ukrajinskih medija za jačanje transparentnosti u političkom životu države", navode Reporteri bez granica.
Najveći skok je zabeležila Sirija posle pada režima Bašara al Asada koja je na listi u 2026. napredovala Sirija za 36 mesta 141. poziciju.
Manje od jedan odsto
Prvi put u istoriji Svetskog indeksa slobode medija, više od polovine zemalja sveta nalazi se u situaciji koja je ocenjena kao "teška" ili "veoma ozbiljna", navode Reporteri bez granica i ukazuju da u poslednjih 25 godina prosečna ocena svih ispitanih zemalja nikada nije bila tako niska.
Pre 25 godina petina svetske populacije je živelo u zemljama u kojima je situacija u medijima smatrana "dobrom", dok sada manje od jedan odsto svetske populacije uživa u takvim uslovima.
Usvajanje sve restriktivnijih zakona, posebno povezanih s pitanjima nacionalne bezbednosti, još od 2001. nagriza pravo na informisanje, čak i u demokratskim državama, navodi se u izveštaju.
Problem s restriktivnim zakonima je sveprisutan, pošto je, kako ističu Reporteri bez granica, od pet indikatora kojima mere stanje slobode medija (ekonomski, pravni, bezbednosni, politički i društveni), indikator pravnog okvira zabeležio najveći pad ove godine.
Problemi i u Evropskoj uniji
Organizacija sa sedištem u Parizu navodi da mnoge članice Evropske unije i kandidati za članstvo krše Evropski zakon o slobodi medija (EMFA), koji je stupio na snagu u avgustu 2025.
U Nemačkoj, koja je 14. na listi, zakoni o nacionalnoj bezbednosti ne ispunjavaju stroge zahteve zakona u vezi sa zaštitom novinara i njihovih izvora, navode Reporteri bez granica.
U više zemalja su podrivene odredbe EMFA koje garantuju nezavisnost javnih servisa, posebno u Bugarskoj (71. mesto), Malti (67.), Italiji (56.), Slovačkoj (37.), Francuskoj (25.), Litvaniji (15.) i Češkoj (11.). Estonija (3.), čiji javni servis nije izbegao pritiske, izgubila je svoju poziciju unutar EU u korist Holandije.
Reporteri bez granica navode da je u Mađarskoj odlazeća vlada Viktora Orbana odbila da sprovede EMFA i kršila slobodu medija, pa je na 74. mestu i nalazi se među tri najniže rangirane članice EU s Kiprom (80. mesto) i Grčkom (86. mesto), gde, kako se navodi u izveštaju, evropski zakoni nisu uspeli da reše problem "oligarhizacije" medijskog pejzaža i pretnji po bezbednost novinara.
