Reforme strateških državnih preduzeća u Srbiji napreduju sporim tempom, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) šef Kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Sebastijan Sosa.
U odgovoru Sose na pitanja RSE o poslovanju državnih preduzeća u Srbiji ponovljen je stav MMF-a da je "potrebno je više napora kako bi se ojačalo korporativno upravljanje i obezbedilo profesionalno rukovodstvo u ovim preduzećima".
"U tom kontekstu, podržavamo nameru vlasti da, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), do jula 2020. godine pripreme dokument o politici vlasništva nad državnim preduzećima", navodi se u odgovoru Sebastijana Sose.
Aranžman sa MMF-om, poznatiji kao "čuvarkuća", Srbija bi trebalo da završi do januara 2021. godine. Među najvećim izazovima Srbije u sprovođenju preporuka MMF-a i dalje ostaju reforme u najvećem javnom preduzeću – Elektroprivredi Srbije (EPS).
Reforme u EPS-u sprovode se od 2014. godine, a Srbija se prema analizi MMF-a iz 2018. godine našla na samom začelju liste zemalja centralne i istočne Evrope po upravljanju preduzećima sa državnim kapitalom. Od 20 analiziranih zemalja, zauzela je 15. mesto.
'Država u državi'
U godini u kojoj je planiran završetak programa reformi sa MMF-om, Milan Radovanović puni 35 godina radnog staža u EPS-u, u njegovom najvećem ogranku – Rudarskom basenu "Kolubara" u centralnoj Srbiji.
Radi na površinskom kopu "Tamnava" kao rudarski poslovođa i član je izvršnog odbora sindikata "Nezavisnost".
Radovanović ističe da je situacija u preduzeću "teža nego što je bila pre 10 ili 15 godina", te da je preduzeće koje je "stub države" godinama "obezvređivano".
"Za funkcionisanje proizvodnje treba da imamo dovoljno mašina, maziva, ljudi. Nemamo osnovna sredstva za rad, delove, nema dovoljno zaposlenih. Na papiru se stalno potencira da nas ima više nego što bi trebalo. Tačno je to, ali postoji nesklad između proizvodnog i neproizvodnog dela", priča Radovanović.
Trenutno nema preciznih podataka koliko EPS vredi. Popis svega što je u vlasništvu preduzeća i utvrđivanje njegove vrednosti prvi je korak ove godine ka transformaciji preduzeća u akcionarsko društvo. Sa time se, međutim, kasni. MMF napominje da se Srbija obavezala da će EPS promeniti pravni status do kraja 2020. godine.
Profesor ekonomije na Tehnološko-metalurškom fakultetu Petar Đukić ističe da iako se promena pravnog statusa najavljuje kao nešto "epohalno", suštinskih izmena neće biti.
"Oni će možda ispuniti taj uslov, kao što su i do sada formalno ispunjavali neke zahteve, ali suština je da EPS ostaje 'država u državi'. Jer je svakoj vlasti u poslednjih 20, 30 godina u potpunosti odgovarao takav EPS koji je 'Meka' da se iz njega crpi deo profita", kaže Đukić.
Na pitanja o poslovanju EPS-a, to javno preduzeće nije odgovorilo Radiju Slobodna Evropa. Odgovor nije stigao ni iz Ministarstva rudarstva i energetike, koje je nadležno za Elektroprivredu Srbije.
'Štimanje' podataka
Prema podacima Agencije za privredne registre za 2018. godinu, Elektroprivreda Srbije (EPS) je bila firma sa najvećim poslovnim prihodima u Srbiji, koji su iznosili više od 260 milijardi dinara (oko 2,2 milijarde evra).
To ipak ne znači da je EPS poslovao "u plusu". Naprotiv, Elektroprivreda Srbije je 2018. godinu završila sa neto gubitkom od 1,3 milijarde dinara (oko 11 miliona evra), navodi se u finansijskom izveštaju.
Fiskalni savet, nezavisni organ kojeg je osnovala Skupština Srbije, objavio je krajem prošle godine analizu poslovanja EPS-a. Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković ocenjuje da EPS trenutno pozitivno posluje, sa malim profitom koji varira iz godine u godinu, ali da ima probleme koji na srednji i dugi rok mogu da poremete celokupnu privredu Srbije.
"Snabdevanje strujom može da bude problematično - da li će EPS moći da proizvede dovoljno struje za potrebe privrede Srbije. Zaštita životne sredine postaje sve veći problem, jer je EPS jedan od većih zagađivača u Srbiji, ali i u Evropi", kaže Vukčević.
Profesor Đukić smatra da se podaci o prihodima EPS-a "štimaju".
"Na primer, 2015. godine, posle onih silnih poplava, iznenada se pojavila dobit EPS-a od 100 miliona evra i deo profita uplaćen je u budžet Srbije radi fiskalne konsolidacije. Naredne 2016. godine je to spalo na 70 miliona, 2017. bilo je 52 miliona evra, a 2018. godine EPS je bio 11 miliona evra u minusu. To niko ne može da opravda drugačije, osim voluntarizmom koji se uspostavlja između političara i rukovodstva EPS-a", kaže Đukić.
Višak zaposlenih
Analiza Fiskalnog saveta pokazala je da EPS u narednih pet do sedam godina treba da investira oko 600 miliona evra godišnje za unapređenje proizvodnje i zaštitu životne sredine. Polovinu novca na godišnjem nivou treba da obezbedi samo preduzeće. Zato, smanjenje troškova EPS-a treba da bude prioritet, naglašavaju u Fiskalnom savetu.
"EPS ima po svim procenama višak zaposlenih od nekoliko hiljada. Plate su generalno iznad onoga što bi EPS trebalo da isplaćuje, pri čemu je prisutna jako velika kompresija - što znači da se nekvalifikovani rad previše plaća, a plate stručnjaka nedovoljno", kaže Vladimir Vučković.
Radnik EPS-a Milan Radovanović, pak, smatra da plate ne treba smanjivati. Nije za to da, kako kaže, najveći 'gubitnici' reforme EPS-a budu zaposleni.
"Ponudite nam neku vrstu alternative. U kolubarskom okrugu, odakle sam ja, ne postoji drugo mesto za zapošljavanje. I onda se postavlja pitanje gde će ti ljudi", kaže.
Ali, strukturu zaposlenih u najvećem javnom preduzeću u Srbiji Radovanović objašnjava na sledećem primeru:
"Interni konkurs izađe u okviru ’Kolubare’ za popunu sto radnih mesta u proizvodnji. Na primer, traže se rudarski tehničari. Na taj konkurs ne javi se više od dvoje-troje zaposlenih iz neproizvodnog dela. Oni imaju kvalifikaciju, ali ne žele da napuste kancelariju."
Smanjenje broja zaposlenih je među glavnim zahtevima MMF-a od 2014. gofdine, a EPS je u više navrata naglašavao da je broj manji iz godine u godinu. Na kraju 2018. godine, preduzeće imalo 25.761 radnika, 724 manje nego prethodne.
Analiza Fiskalnog saveta, međutim, ukazuje na dva problema. Prvi je da se broj zaposlenih smanjuje odlascima u penziju, a da otpremnine uzimaju stručnjaci, te da ne odlaze oni koji nisu potrebni preduzeću.
"Drugi problem je što se deo stalno zaposlenih zamenjuje ugovorima koji imaju privremeni karakter, tako da ukupan broj ljudi koji je angažovan nije toliko smanjen koliko bi se na prvi pogled reklo", objašnjava Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta.
Profesor Đukić podseća i da EPS i danas finansira zaposlene u svojim "takozvanim pratećim kompanijama".
"Danas tih kompanija ima 29. Na taj način više od 10 hiljada radnika koji zvanično nisu u EPS-u, dobijaju i dalje zaradu kao da su u EPS-u. (Preduzeća) dobijaju poslove bez tržišnih uslova, bez tendera. To je zapravo prelivanje novca", kaže Đukić.
Povećanje cena struje stoji kao još jedan imperativ MMF-a.
"EPS treba više da naplaćuje. I dalje postoje preduzeća, delovi države koji duguju i to je nešto što treba da se menja", ističe Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta.
Sindikatu sedam miliona evra
Profesor Đukić naglašava da se smanjenje troškova unutar preduzeća može obezbediti i, na primer, smanjenjem izdataka za Sindikat radnika EPS-a.
"Poslodavci danas dotiraju monopolski sindikat u EPS-u sa nekih 800 miliona dinara, što je jednako iznosu od oko 7 miliona evra godišnje. To pokazuje da su poslovodstvo EPS-a i radnici u tom sindikatu u jednoj vrsti interesne organizacije koja znači - da se ništa unutra ne promeni, da se obezbedi mir, ali da plate budu sigurne", kaže Đukić, uz opasku da je EPS godinama "izvor dobrog uhlebljenja partijskih kadrova i sigurnih izbornih glasova".
Na pitanje kako Srbija napreduje u finansijskim reformama, Duško Vasiljević iz ogranka Svetske banke u Srbiji za RSE ističe da se ne može osporiti da se reforme sprovode i da ima pomaka.
Ipak, napominje da preduzeća u državnom vlasništvu i dalje imaju visoko učešće u privredi Srbije, a da je upravljanje tim preduzećima "prilično loše".
Srbija je, prema podacima koje je izneo Vasiljević, u 2018. godini izdvojila više od 300 miliona evra iz budžeta za državnu pomoć tim preduzećima.
"Ona predstavljaju značajno opterećenje za budžet. Srbija izdvaja negde oko 2 procenta bruto domaćeg proizvoda godišnje na državnu pomoć, što je tri puta više nego u zemljama Evropske unije, a najveći deo te državne pomoći ide upravo državnim preduzećima", naglašava Vasiljević.
On dodaje i da su značajni primaoci državne pomoći lokalna javna preduzeća, kojima se daje polovina tog novca.
Vasiljević podseća i da velikim brojem javnih preduzeća upravljaju vršioci dužnosti direktora koji su postavljeni "van konkurentnog i transparentnog javnog procesa".
"Zakonom je propisano da vršilac dužnosti može da bude samo godinu dana na toj funkciji. Međutim, mi u nizu preduzeća imamo vršioce dužnosti direktora koji su tu mnogo duže, tako da uprkos napretku u drugim oblastima, problem upravljanja ostaje nerešen", kaže Vasiljević.
'Gubitaši' u v.d. statusu
EPS je u 2018. godini držao rekord među firmama u Srbiji sa najvećim kumuliranim gubitkom – odnosno gubicima koji su se nagomilali iz prethodnih godina koji su iznosili nešto više od 120 milijardi dinara (oko 1 milijarda evra), pokazali su podaci APR-a.
Na čelu Elektroprivrede Srbije je Milorad Grčić, član i funkcioner Srpske napredne stranke. Grčić je na mestu v.d. direktora od marta 2016. godine.
Na drugom mestu privrednih društava sa najvećim ukupnim gubicima iz ranijih godina našlo još jedno javno preduzeće - "Srbijagas".
Ukupni gubici "Srbijagasa" su na kraju 2018. godine iznosili skoro 112 milijardi dinara (oko 949 miliona evra). Na čelu ovog preduzeća godinama se nalazi Dušan Bajatović, član Socijalističke partije Srbije (SPS) koja je koalicioni partner vladajuće Srpske napredne stranke.
"Minus" beleži i javno preduzeće "Putevi Srbije", sa više od 11 milijardi dinara (93 miliona evra) gubitka na kraju 2018. godine.
"Putevima Srbije" već više od decenije rukovodi Zoran Drobnjak, kadar Srpske napredne stranke. U poslednjih devet godina je u v.d. statusu.
Za "Puteve Srbije" u 2019. godini novac je prebacivan iz drugih budžetskih stavki. Vlada je "Putevima Srbije" u oktobru pomogla sa 1.7 milijardi dinara (oko 14,4 miliona). Najveći deo tog novca prvobitno je bio namenjen Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.
Vlada je u 2019. godini dodatno pomagala i "Koridore Srbije" . Vladinim rešenjima je u tri navrata prošle godine izdvojeno ukupno 2.8 milijarde dinara (23,7 miliona evra) za završetak Koridora 10.
Na čelu "Koridora" je od 2017. godine u v.d. statusu Zoran Babić, takođe kadar Srpske napredne stranke. Babić je podneo je ostavku na mesto v.d. direktora u februaru 2019. godine, nakon saobraćajne nesreće u kojoj je jedna osoba izgubila život, a u kojoj je učestvovalo vozilo Koridora Srbije u kome se nalazio i sam Babić. Uprkos ostavci, Babić i godinu dana kasnije obavlja funkciju v.d. direktora.
Nema analize (ne)uspeha
Krajem 2018. godine Vlada Srbije je donela Uredbu kojom su javna preduzeća obavezana da podnesu detaljan godišnji izveštaj o poslovanju i trogodišnji poslovni plan.
Tako se od javnih preduzeća tražilo da pravdaju javne nabavke, isplate za promociju i reklamu, ali i odluke da se zaduže kod banaka ili međunarodnih finansijskih institucija. U izveštaju su tražene informacije i o službenim putovanjima, kupovini automobila, sponzorstvima i zapošljavanju.
Ista Uredba doneta je i 2019. godine. Međutim, na pitanja RSE da li su sva javna preduzeća dostavila izveštaje i da li je Vlada analizirala njihovo poslovanje, odgovora nema.
Umesto toga, Ministarstvo privrede je za RSE odgovorilo da je analiza poslovanja u prethodnoj godini "samo jedan segment" dostavljenih izveštaja, da ti podaci "nisu osnov za analiziranje od strane ministarstava i Vlade", te da "ministarstva daju mišljenja na programe poslovanja, nakon čega se dostavljaju Vladi na usvajanje".
Facebook Forum