Zvanični razgovori o formiranju nove vlade Srbije započeti su, ali osim da je Boris Tadić kandidat za premijera i načelnog dogovora demokrata i socijalista o koaliciji, sve ostalo je nepoznanica, pre svega ko bi bio treći partner u takvoj vladi. Iako učesnici tvrde da sada razgovaraju o ciljevima vlade, malo ko će im poverovati da se koplja ne lome, pre svega, oko podele izbornog plena.
Kao da je bilo najvažnije da se Boris Tadić promoviše u kandidata za premijera. Sada se ni demokratama ni socijalistima ne žuri da oforme parlamentarnu većinu. No, više nisu u tako lagodnoj poziciji kao kada su imali apsolutnu vlastu u zemlji pa ih novoizabrani predsednik države Tomislav Nikolić, koji u četvrtak polaže zakletvu, opominje da ih neće još dugo čekati.
“Ja neću biti problem da se konstituše vlada. Ako su se dogovorili ja očekujem da do ponedeljka dođu i pruže dokaze kako su obezbedili većinu kako bih odmah poverio mandat. Ako ne, od ponedeljka ću početi da obavljam konsultacije sa predsednicima parlamentarnih političkih stranaka po njihovoj snazi po broju mandata koje imaju u skupštini. Nadam se da neće gubiti dragoceno vreme”, poručio je Nikolić.
Ključno pitanje je ko bi mogao da bude treći partner, URS ili LDP. Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, koja je u koaliciji sa socijalistima, kaže za RSE da će ime trećeg partnera biti poznato veoma brzo, u roku od tri ili četiri dana.
„Ja nemam animozitet prema nekim partijama ili pojedincima, ja samo hoću da vidim šta su politički ciljevi i šta je platforma koju nova vlada nudi građanima Srbije. I za nas su bitni ciljevi a ne pojedinci, da li mi je sipmatičan ili ne, ja ne delim tako političke partije ni političare“, kaže Marković.
Dragan Marković Palma
Na pitanje koji su ciljevi bitni njegovoj koaliciji Marković kaže nova radna mesta, borba protiv bele kuge, socijalna pravda, nastavak evropskih integracija, Kosovo u sastavu Srbije.
„Eto, to je nešto što je osnovno za nas“, kaže on.
Međutim, lider socijalista Ivica Dačić je više puta rekao da neće sedeti u vladi sa partijom koja se zalaže za prihvatanje kosovske realnosti i sa nekim ko tvrdi da je Republika Srpska genocidna tvorevina misleći na LDP i Čedomira Jovanovića. U međuvremenu su Ujedinjeni regionu Srbije saopštili da ne žele da budu privezak ili saučesnik u nekoj novoj nesposobnoj vladi i ako će nova vlada nalikovati dosadašnjoj da je bolje da ih i ne zovu.
Deonice u političkoj firmi
Politikolog Jovan Komšić veruje ipak da ideološke ili programske razlike neće biti prepreka za sastavljanje vlade.
“URS, odnosno G 17 plus kao stari partner u vlasti vodio je svoju politiku poslednjih godinu dana pred kraj mandata tako da je iz pozicije vlasti prešao u poziciju opozicije na vlasti. A čini se da taj kuršlus koji je nastao u odnosima unutar vladajuće koalicije još ne zaboravlja i da njima neće biti ponuđeno u ovoj prvoj fazi mesto u vladajućoj koaliciji. Priča SPS-a da im je LDP neprihvatljiv je ideološki izgovor za komunikaciju sa raspoloženjem sopstvenih birača i nešto širih masa, a reč je o nekim drugim kalkulacijama koje nisu ideološke naravi”, kaže Komšić.
Demokrate se pravdaju da se razgovara samo o onome što vladu čeka, a ne o učešću stranaka i podeli funkcija. Iz njihove stranke je još ranije poručivano da su im prihvatljivi dosadašnji koalicioni partneri kao i stranka koja je podržavala proevropske korake prethodne vlade, tj LDP.
No, malo je onih koji bi poverovali da se nakon godina partokratskog sistema vladavine iste stranke ponovo ne rukovode istim principima. Đorđe Vuković iz CESID-a na pitanje šta je sada ono oko čega se najviše raspravlja - treći partner, principi vlade ili podela resora kaže - sve to.
„Očigledno je da pitanje formiranja vlade nije samo pitanje vlade nego je i pitanje moći u okviru Demokratske stranke. To je još jedna od tema koja se nameće. Mislim da će se ići na, ne možda široku koaliciju, ali na koaliciju šireg obima koja će podrazumevati i da eventualno neki manji partneri u vladi ne budu neophodni ukoliko budu previše ucenjivali. Dakle, da će se ići na neku vladu koja će imati između 130 i 140 mandata“, procenjuje Vuković.
Prethodna vlada imala je tesnu većinu i često je kuburila sa potrebnim brojem poslanika za izglasavanje zakona. Ovoga puta brojem mandata koje su ostvarile dve najjače stranke najavljene koalicije Demokratska stranka i Socijalističa partija Srbije bila bi moguća vlada sa manje članica.
Politikolog Jovan Komšić ne veruje da će izbor trećeg partnera biti ono što će kočiti pregovore o novoj vladi, već da je sada na stolu daleko važnije pitanje respodele resora.
“Svi govore o principima, ali kao iskusni političari pre svega misle na dobiti od buduće podele resora i mislim da je u ovoj fazi reč o jačanju vrednosti sopstvenih deonica u budućoj političkoj deoničarskoj firmi sa ovlašćenjima da upravljaju državom. To će još potrajati i naći će oni načina kad vide da su maksimalnu dobit ostvarili. Biće uspostavljena saglasnost i za uključivanje LDP. Ako su se opredelili, a čini se da su se opredelili za vladu koja će imati većinu, ali po mom sudu neće imati velike reformske kapacitete”, zaključuje Komšić.
U četvrtak će biti održana konstitutivna sednica Skupštine Srbije na kojoj će biti potvrđeni mandati narodnih poslanika. Nakon toga će novoizabrani predsednik Srbije Tomislav Nikolić položiti zakletvu.
