Priča iz filma o mladiću koji, zahvaljujući nekoliko pogrešnih odluka, prelazi put od talentovanog matematičara do skinheda, nije pogodna za programe Radio televizije Srbije.
I mada je zvanično objašnje da su razlozi za to prisustvo brutalnosti i seksa, jedan od autora je izjavio kako mu je u neformalnom razgovoru predočeno da film neće biti emitovan zato što “vređa državne institucije”.
Koautor i režiser ovog ostvarenje Stevan Filipović nije mogao da nam potvrdi tu informaciju.
“Niko ne bi tako nešto rekao eksplicitno. Neko može takav zaključak da izvuče. Ja mislim da postoje politički razlozi za neprikazivanje filma zato što se on poprilično i direktno dotiče uloge makar jednog od režima u Srbiji, ako ne i nekoliko, u najblaže rečeno podstrekivanju nasilja na ulicama. Mislim da to jednostano nekome može da bude problem“, navodi Filipović.
Stevan Filipović
RSE: Zbog čega mislite da je bitno da ovaj film bude prikazan na RTS-u, a ne na nekoj drugoj televiziji?
Filipović: S jedne strane, zato što je film dobio podršku Ministarstva kulture, a sa druge strane, mislim da to može da funkcioniše kao dobar povod za početak javne diskusije koja očigledno fali.
Umesto RTS-a emitovanje filma je plaćeno iz privatne Prve srpske televizije. U samom Javnom servisu nije bilo mnogo komentara, pa ni urednik redakcije filmskog programa Ivan Karl nije želeo da daje posebne izjave.
Rekao nam je kako smatra da ne treba od “miša praviti slona” i uputio na ocenu koju je preneo internet portal RTS-a. Karl tu navodi:
“Ne kupujemo i ne prikazujemo filmove koji po mom sudu ne odgovaraju ili se ne uklapaju u naš stav da bioskopska publika nije isto što i televizijska, te da film sa scenama brutalnog nasilja i eksplicitnog seksa, ne možemo da emitujemo u terminima namenjenim za domaći film. Svoju odluku neću promeniti.”
Posebna projekcija filma “Šišanje” priređena je u decembru prošle godine za poslanike Skupštine Srbije. Od njih 250 pojavilo se svega ukupno osam sa predsednicom Slavicom Đukić Dejanović.
“Ne pravdam ih, ali s obzirom da danas nije bio radni dan u Parlamentu, nisu u Beogradu…”, navela je Đukić Dejanović.
Pretakanje fikcija u stvarnost
Ostaće upamćeno da je, nasuprot iskustvu iz Beograda, projekcija britanskim parlamentarcima u Londonu bila popunjena, te da je u raspravi organizovanoj posle emitovanja filma postignuta saglasnost da se radi o univerzalnoj priči, aktuelnoj kako za Srbiju, tako i za, pokazaće upravo poslednji događaji, Veliku Britaniju.
Divaljanje mladih huligana britanskim gradovima pokazuje da se događa fenomen od kog niko nije imun, u Srbiji ima svoje specifičnosti, ali u manifestaciji (poput i one viđene oktobra prošle godine u vreme Parade ponosa), jeste isti.
(Trejler za film "Šišanje")
Igra slučaja ili osećaj za aktuelne društvene procese učinili su da “Šišanje” prevaziđe samo sebe. Primećuje to i prvi čovek beogradske Kinoteke Radoslav Zelenović.
“To što je bilo neka umetnička fikcija se vrlo brzo posle premijere filma potvrdilo u stvarnosti a vezano za događaje oko navijačkih grupa i ostalog”, ocenjuje Zelenović.
Upravo to pretakanje fikcija u stvarnost učinili su “Šišanje” posebno aktuelnim, zbog čega je književnik i nekadašnji urednik RTS-a Filip David iznenađen odlukom Javnog servisa.
“Mislim da je to najblaže rečeno sramota za Javni servis. Takođe
mislim da se radi o filmu koji bi bio na čast svakoj televiziji a posebno Javnom servisu. Stvarni razlog ne znam, a prosto ne mogu da verujem da razlog može biti da vređa nečija osećanja ili bilo šta slično. Ovaj film može da vređa osećanja samo onih koji se uzimaju za primer osoba koje ruše ustavni poredak i doprinose lošem imidžu Srbije”, smatra Filip David.
Radoslav Zelenović ipak podvlači da prikazivanje bilo kog filma na Javnom servisu povlači posebnu odgovornost koja izbija u prvi plan i onda kada film sa sobom može nositi metafore koje se mogu čitati na različite načine:
“Kako će neko da ga vidi, da li on više ugrožava moral ili neke političke interese, to je stvar procene autora koji su napravili film takav kakav jeste, zatim onoga koji eventualno taj film treba da prikaže, a konačni sud su gledaoci", kaže Zelenović.
Stevan Filipović navodi da su autori filma imali u vidu rizik od mogućeg različitog tumačenja, te da su posebno vodili računa da se u štivu koje osuđuje ekstremizam i nasilje koje iz njega izvire, ne prepozna nešto što bi sami ekstremisti mogli da iskoriste za sopstveno opravdanje.
“Postoji istorija filmova koji su bili pogrešno shvaćeni od strane publike i onda smo kao autorska ekipa preuzeli sve mere koje su bile u našoj moći da se to ne dogodi. Čak i po cenu da je film ponekad možda odlazio u pamflet i bio možda suviše direktan i pričanju svoje poente”, kaže Filipović.
Bio je to poduhvat koji je po Filipu Davidu, uspešno izveden.
“Taj film treba prikazivati u školama i koristiti ga kao uvod u neku vrstu razgovara o toj vrsti ekstremizma koji je u njemu prikazan”, zaključuje Filip David.
I mada je zvanično objašnje da su razlozi za to prisustvo brutalnosti i seksa, jedan od autora je izjavio kako mu je u neformalnom razgovoru predočeno da film neće biti emitovan zato što “vređa državne institucije”.
Koautor i režiser ovog ostvarenje Stevan Filipović nije mogao da nam potvrdi tu informaciju.
“Niko ne bi tako nešto rekao eksplicitno. Neko može takav zaključak da izvuče. Ja mislim da postoje politički razlozi za neprikazivanje filma zato što se on poprilično i direktno dotiče uloge makar jednog od režima u Srbiji, ako ne i nekoliko, u najblaže rečeno podstrekivanju nasilja na ulicama. Mislim da to jednostano nekome može da bude problem“, navodi Filipović.
Filipović: S jedne strane, zato što je film dobio podršku Ministarstva kulture, a sa druge strane, mislim da to može da funkcioniše kao dobar povod za početak javne diskusije koja očigledno fali.
Umesto RTS-a emitovanje filma je plaćeno iz privatne Prve srpske televizije. U samom Javnom servisu nije bilo mnogo komentara, pa ni urednik redakcije filmskog programa Ivan Karl nije želeo da daje posebne izjave.
Rekao nam je kako smatra da ne treba od “miša praviti slona” i uputio na ocenu koju je preneo internet portal RTS-a. Karl tu navodi:
“Ne kupujemo i ne prikazujemo filmove koji po mom sudu ne odgovaraju ili se ne uklapaju u naš stav da bioskopska publika nije isto što i televizijska, te da film sa scenama brutalnog nasilja i eksplicitnog seksa, ne možemo da emitujemo u terminima namenjenim za domaći film. Svoju odluku neću promeniti.”
Posebna projekcija filma “Šišanje” priređena je u decembru prošle godine za poslanike Skupštine Srbije. Od njih 250 pojavilo se svega ukupno osam sa predsednicom Slavicom Đukić Dejanović.
“Ne pravdam ih, ali s obzirom da danas nije bio radni dan u Parlamentu, nisu u Beogradu…”, navela je Đukić Dejanović.
Pretakanje fikcija u stvarnost
Ostaće upamćeno da je, nasuprot iskustvu iz Beograda, projekcija britanskim parlamentarcima u Londonu bila popunjena, te da je u raspravi organizovanoj posle emitovanja filma postignuta saglasnost da se radi o univerzalnoj priči, aktuelnoj kako za Srbiju, tako i za, pokazaće upravo poslednji događaji, Veliku Britaniju.
Divaljanje mladih huligana britanskim gradovima pokazuje da se događa fenomen od kog niko nije imun, u Srbiji ima svoje specifičnosti, ali u manifestaciji (poput i one viđene oktobra prošle godine u vreme Parade ponosa), jeste isti.
(Trejler za film "Šišanje")
Igra slučaja ili osećaj za aktuelne društvene procese učinili su da “Šišanje” prevaziđe samo sebe. Primećuje to i prvi čovek beogradske Kinoteke Radoslav Zelenović.
“To što je bilo neka umetnička fikcija se vrlo brzo posle premijere filma potvrdilo u stvarnosti a vezano za događaje oko navijačkih grupa i ostalog”, ocenjuje Zelenović.
Upravo to pretakanje fikcija u stvarnost učinili su “Šišanje” posebno aktuelnim, zbog čega je književnik i nekadašnji urednik RTS-a Filip David iznenađen odlukom Javnog servisa.
“Mislim da je to najblaže rečeno sramota za Javni servis. Takođe
"Ovaj film može da vređa osećanja samo onih koji se uzimaju za primer osoba koje ruše ustavni poredak i doprinose lošem imidžu Srbije”, smatra Filip David.
mislim da se radi o filmu koji bi bio na čast svakoj televiziji a posebno Javnom servisu. Stvarni razlog ne znam, a prosto ne mogu da verujem da razlog može biti da vređa nečija osećanja ili bilo šta slično. Ovaj film može da vređa osećanja samo onih koji se uzimaju za primer osoba koje ruše ustavni poredak i doprinose lošem imidžu Srbije”, smatra Filip David.
Radoslav Zelenović ipak podvlači da prikazivanje bilo kog filma na Javnom servisu povlači posebnu odgovornost koja izbija u prvi plan i onda kada film sa sobom može nositi metafore koje se mogu čitati na različite načine:
“Kako će neko da ga vidi, da li on više ugrožava moral ili neke političke interese, to je stvar procene autora koji su napravili film takav kakav jeste, zatim onoga koji eventualno taj film treba da prikaže, a konačni sud su gledaoci", kaže Zelenović.
Stevan Filipović navodi da su autori filma imali u vidu rizik od mogućeg različitog tumačenja, te da su posebno vodili računa da se u štivu koje osuđuje ekstremizam i nasilje koje iz njega izvire, ne prepozna nešto što bi sami ekstremisti mogli da iskoriste za sopstveno opravdanje.
“Postoji istorija filmova koji su bili pogrešno shvaćeni od strane publike i onda smo kao autorska ekipa preuzeli sve mere koje su bile u našoj moći da se to ne dogodi. Čak i po cenu da je film ponekad možda odlazio u pamflet i bio možda suviše direktan i pričanju svoje poente”, kaže Filipović.
Bio je to poduhvat koji je po Filipu Davidu, uspešno izveden.
“Taj film treba prikazivati u školama i koristiti ga kao uvod u neku vrstu razgovara o toj vrsti ekstremizma koji je u njemu prikazan”, zaključuje Filip David.
