U Istočnom Sarajevu održan je 4. po redu Međunarodni festival dokumentarnog filma - Prvi kadar, o kojem za RSE govori Aleksandra Mitrić - Štifanić, selektorica i producentica Festivala.
Mitrić-Štifanić: Međunarodni festival dokumentarnog i kratkog igranog filma, Prvi kadar, koji se održao 28. i 29. septembra u Istočnom Sarajevu pod sloganom Uprkos. Između dva festivala, svet je zahvatila svetska ekonomska kriza, a u svetu filma je došlo do krize egzistencije važnih filmskih događaja. U skladu sa odlukom Ministarstva prosvete i kulture Republike Srpske, da se ove godine uskrate sredstva iz budžeta za održavanje svih manifestacija, Prvi kadar je imao drugačiji koncept. Iako i sam žrtva recesije, ovogodišnji Festival nije nudio ništa manje kvalitetnih filmova nego obično, ali je ostao bez značajne titule takmičarskog dela festivala. To je značilo da se svi autori iz cele Evrope i sveta nisu borili za prestižne umetničke nagrade.
Mitrić-Štifanić: Tako je. Prošle godine smo imali još jednu kategoriju studentskog filma. Ove godine su zastupljene sve kategorije, ali smo u pratećom programu prikazali i distributerske animirani filmove Padaće ćufte, Ledeno doba III i odabrane animirane filmove iz svetske asocijacije ASIFE.
Mitrić-Štifanić: Prvi kadar je pre četiri godine krenuo sa idejom da publici približi dokumentarni film. U istoriji filma je prvo bio dokumentarni film. Bila je ideja da se školuje mlada publika, koja nema osnove, ne samo dokumentarnog filma, nego i za praćenje cele filmske umetnosti. Hteli smo da napravimo jednu osnovu za bioskopsku publiku kroz dokumentarni film, kratki igrani film, a sada i animirani film, da ih uvedemo na jedan suptilan način u svet bioskopa i u svet filmske umetnosti.
Mitrić-Štifanić: Dokumentaristi su pokazali svoju veliku ozbiljnost kada je u pitanju stvaranje tih filmova. Otvorili su brojna pitanja, prikazali široki krug problema koji su se sručili na malog čoveka koji živi kao žrtva još jedne poljuljane egzistencije, nastale usled svetske krize. Inspiraciju su autori pronašli u svakoj muci malih i velikih junaka, stvarajući jednu drugačiju medijsku stvarnost. Filmski dokument o ovom vremenu je zabeleška koju dokumentarni film nosi sa sobom.
Mitrić-Štifanić: Ove godine je bio rekordan broj pristiglih filmova, ali smo napravili selekciju od 21 filma – iz Republike Srpske, Slovenije, Srbije, Španije, Holandije, Norveške, Belgije, SAD-a, Engleske, Rusije, Francuske i Nemačke. Jedan broj filmova, koji su ušli u selekciju, zbog nedostatka sredstava za prevoz i titlovanje, ove godine nismo imali mogućnost da prikažemo i došli smo na ideju da ih prikažemo u zvaničnom programu Prvog kadra 2011. godine.
Mitrić-Štifanić: Krenuli smo sa idejom da se školuje filmska publika i odatle ideja da se na projekcije dolazi organizovano. Publika su učenici srednjih škola Istočnog Sarajeva. To nas na neki način malo ograničava, obzirom da moramo da budemo suptilni prilikom selekcije filmova, imajući na umu ko ih gleda. To znači da imamo jedan teži posao kada je u pitanju odabir filmova. Zahvaljujući dobroj saradnji, koja traje već četiri godine, Festival zaista ostvaruje svoju misiju - a to je školovanje publike.
Festival održan zbog publike
Mitrić-Štifanić: U pitanju su škole iz Istočnog Sarajeva, Gimnazija, Srednja stručna škola i Srednja škola 28. Jun. To je područje donjeg dela grada. Ideja Festivala bi bila još bolje ostvarena da imamo podršku ostalih struktura grada i nekih opština, koje ove godine nisu podržale Festival. U suprotnom bi se Festival mogao održati u svakoj opštini u našem gradu i svaki građanin, srednjoškolac ili student bi mogao da pogleda film. Danas imamo nove tehnologije i film nije problem dovesti u bilo koji prostor i u bilo koju sredinu.
Mitrić-Štifanić: Kada su kulturna dešavanja u pitanju, mi smo zaista na rubu, ali mi imamo jednu drugačiju publiku i drugačiju sredinu. Imamo mlade koji nisu organizovani, kao što su organizovani u nekim velikim gradovima. Zato i zbog toga mi moramo da imamo takav cilj Festivala - da ih mi na neki način okupimo i dovedemo na Festival. Možda je ovaj Festival specifičan baš zbog toga što se on održava upravo zbog publike. Zato je i ove godine Prvi kadar, uprkos svim problemima sa kojima se susreo, pre svega finansijskim, održan zbog svoje publike.
Mitrić-Štifanić: Teoretski sigurno postoji. Nisam sigurna koliko je to praktički još uvek izvodljivo. Ovaj deo Sarajeva mislim da se doživljava u Gradu, ali to je neko moje lično mišljenje, kao neko ozloglašeno mesto, kao neko mesto koje nije prihvatljivo u Sarajevu, u kojem sam nekada živela. Imali smo prošle godine filmove sa Akademije iz Sarajeva. Studenti nisu došli da pogledaju svoje filmove, iako smo prošle godine imali ideju da se posle filmskih projekcija ostvare i razgovori sa publikom. Na taj način se otvorila još jedna edukativna nota Festivala, da oni kroz razgovor saznaju razloge snimanja filmova, kao i tehničke, rediteljske i druge mogućnosti. Moje lično mišljenje je da tu još uvek ne postoji obostrana saradnja. Bilo bi sasvim logično surađivati. Toliko smo blizu, ali ipak i toliko daleko.
Mitrić-Štifanić: Ko će drugi, ako nećemo mi? LUTFEST, koji organizuje Forum teatar, organizator i Prvog kadra, jeste jedne godine uspeo da ostvari obostranu saradnju i na taj način što su se predstave igrale i u Sarajevu, za sarajevsku publiku. To jeste imalo odjeka, ali svakako bi to onda značilo i malo veću finansijsku podršku kako bi se krenulo i u takvu realizaciju. Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine je prepoznalo značaj ovakve vrste festivala, označavajući ga kao jednu od značajnijih filmskih manifestacija u Bosni i Hercegovini. I opština Istočna Ilidža ima ideju da podrži ovaj filmski festival zbog njegovog osnovnog cilja, a to je edukacija i okupljanje filmske publike.
RSE: Šta se to krilo iza naziva Prvi kadar?
Mitrić-Štifanić: Međunarodni festival dokumentarnog i kratkog igranog filma, Prvi kadar, koji se održao 28. i 29. septembra u Istočnom Sarajevu pod sloganom Uprkos. Između dva festivala, svet je zahvatila svetska ekonomska kriza, a u svetu filma je došlo do krize egzistencije važnih filmskih događaja. U skladu sa odlukom Ministarstva prosvete i kulture Republike Srpske, da se ove godine uskrate sredstva iz budžeta za održavanje svih manifestacija, Prvi kadar je imao drugačiji koncept. Iako i sam žrtva recesije, ovogodišnji Festival nije nudio ništa manje kvalitetnih filmova nego obično, ali je ostao bez značajne titule takmičarskog dela festivala. To je značilo da se svi autori iz cele Evrope i sveta nisu borili za prestižne umetničke nagrade.
RSE: Prvi kadar podrazumijeva dokumentarni i kratki igrani film?
Mitrić-Štifanić: Tako je. Prošle godine smo imali još jednu kategoriju studentskog filma. Ove godine su zastupljene sve kategorije, ali smo u pratećom programu prikazali i distributerske animirani filmove Padaće ćufte, Ledeno doba III i odabrane animirane filmove iz svetske asocijacije ASIFE.
RSE: Pokušali ste gledaocima pokazati, uputiti i podsjetiti ih da je prije velikih igranih filmova postojao dokument o jednom trenutku, vremenu i prostoru, kakvi su sami po sebi.
Bila je ideja da se školuje mlada publika, koja nema osnove, ne samo dokumentarnog filma, nego i za praćenje cele filmske umetnosti.
Mitrić-Štifanić: Prvi kadar je pre četiri godine krenuo sa idejom da publici približi dokumentarni film. U istoriji filma je prvo bio dokumentarni film. Bila je ideja da se školuje mlada publika, koja nema osnove, ne samo dokumentarnog filma, nego i za praćenje cele filmske umetnosti. Hteli smo da napravimo jednu osnovu za bioskopsku publiku kroz dokumentarni film, kratki igrani film, a sada i animirani film, da ih uvedemo na jedan suptilan način u svet bioskopa i u svet filmske umetnosti.
RSE: Do koje je mjere ovogodišnja selekcija korenspodirala sa današnjim stanjem, sa činjenicom da dokument uvijek ima pred sobom pitanje kako čovjek opstaje u prostoru i vremenu?
Mitrić-Štifanić: Dokumentaristi su pokazali svoju veliku ozbiljnost kada je u pitanju stvaranje tih filmova. Otvorili su brojna pitanja, prikazali široki krug problema koji su se sručili na malog čoveka koji živi kao žrtva još jedne poljuljane egzistencije, nastale usled svetske krize. Inspiraciju su autori pronašli u svakoj muci malih i velikih junaka, stvarajući jednu drugačiju medijsku stvarnost. Filmski dokument o ovom vremenu je zabeleška koju dokumentarni film nosi sa sobom.
RSE: Iz kojih zemalja su došli autori i šta su donijeli?
Mitrić-Štifanić: Ove godine je bio rekordan broj pristiglih filmova, ali smo napravili selekciju od 21 filma – iz Republike Srpske, Slovenije, Srbije, Španije, Holandije, Norveške, Belgije, SAD-a, Engleske, Rusije, Francuske i Nemačke. Jedan broj filmova, koji su ušli u selekciju, zbog nedostatka sredstava za prevoz i titlovanje, ove godine nismo imali mogućnost da prikažemo i došli smo na ideju da ih prikažemo u zvaničnom programu Prvog kadra 2011. godine.
RSE: Bio je privlačan repertoar. Kako publika inače reaguje na ovaj festival? Kakva je posjećenost?
Mitrić-Štifanić: Krenuli smo sa idejom da se školuje filmska publika i odatle ideja da se na projekcije dolazi organizovano. Publika su učenici srednjih škola Istočnog Sarajeva. To nas na neki način malo ograničava, obzirom da moramo da budemo suptilni prilikom selekcije filmova, imajući na umu ko ih gleda. To znači da imamo jedan teži posao kada je u pitanju odabir filmova. Zahvaljujući dobroj saradnji, koja traje već četiri godine, Festival zaista ostvaruje svoju misiju - a to je školovanje publike.
Festival održan zbog publike
RSE: Publika su učenici samo iz Istočnog Sarajeva?
Mitrić-Štifanić: U pitanju su škole iz Istočnog Sarajeva, Gimnazija, Srednja stručna škola i Srednja škola 28. Jun. To je područje donjeg dela grada. Ideja Festivala bi bila još bolje ostvarena da imamo podršku ostalih struktura grada i nekih opština, koje ove godine nisu podržale Festival. U suprotnom bi se Festival mogao održati u svakoj opštini u našem gradu i svaki građanin, srednjoškolac ili student bi mogao da pogleda film. Danas imamo nove tehnologije i film nije problem dovesti u bilo koji prostor i u bilo koju sredinu.
RSE: Festival se održava na rubu velikog grada, u kome desetci hiljada ljubitelja filma posjećuju SSF. Sarađujete li međusobno?
I ove godine je Prvi kadar, uprkos svim problemima sa kojima se susreo, pre svega finansijskim, održan zbog svoje publike.
Mitrić-Štifanić: Kada su kulturna dešavanja u pitanju, mi smo zaista na rubu, ali mi imamo jednu drugačiju publiku i drugačiju sredinu. Imamo mlade koji nisu organizovani, kao što su organizovani u nekim velikim gradovima. Zato i zbog toga mi moramo da imamo takav cilj Festivala - da ih mi na neki način okupimo i dovedemo na Festival. Možda je ovaj Festival specifičan baš zbog toga što se on održava upravo zbog publike. Zato je i ove godine Prvi kadar, uprkos svim problemima sa kojima se susreo, pre svega finansijskim, održan zbog svoje publike.
RSE: Neka publika ostane ista, ali da se pruži korak prema drugom dijelu Sarajeva. U Dobrinji ima velika gimnazija. Zašto i tamošnja djeca ne bi došla na vaš Festival? Postoji li uopšte ambicija o nekoj institucionalnoj saradnji između kulturnjaka Istočnog Sarajeva i Sarajeva?
Mitrić-Štifanić: Teoretski sigurno postoji. Nisam sigurna koliko je to praktički još uvek izvodljivo. Ovaj deo Sarajeva mislim da se doživljava u Gradu, ali to je neko moje lično mišljenje, kao neko ozloglašeno mesto, kao neko mesto koje nije prihvatljivo u Sarajevu, u kojem sam nekada živela. Imali smo prošle godine filmove sa Akademije iz Sarajeva. Studenti nisu došli da pogledaju svoje filmove, iako smo prošle godine imali ideju da se posle filmskih projekcija ostvare i razgovori sa publikom. Na taj način se otvorila još jedna edukativna nota Festivala, da oni kroz razgovor saznaju razloge snimanja filmova, kao i tehničke, rediteljske i druge mogućnosti. Moje lično mišljenje je da tu još uvek ne postoji obostrana saradnja. Bilo bi sasvim logično surađivati. Toliko smo blizu, ali ipak i toliko daleko.
RSE: Pretpostavljam da je ipak na kulturnjacima zadaća da prave prve korake, da utru prtinu kojom će krenuti i ostali građani?
Mitrić-Štifanić: Ko će drugi, ako nećemo mi? LUTFEST, koji organizuje Forum teatar, organizator i Prvog kadra, jeste jedne godine uspeo da ostvari obostranu saradnju i na taj način što su se predstave igrale i u Sarajevu, za sarajevsku publiku. To jeste imalo odjeka, ali svakako bi to onda značilo i malo veću finansijsku podršku kako bi se krenulo i u takvu realizaciju. Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine je prepoznalo značaj ovakve vrste festivala, označavajući ga kao jednu od značajnijih filmskih manifestacija u Bosni i Hercegovini. I opština Istočna Ilidža ima ideju da podrži ovaj filmski festival zbog njegovog osnovnog cilja, a to je edukacija i okupljanje filmske publike.
