Šefica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas (Kallas= ponovo je u nedelju pozvala da svaki sporazum Vašingtona i Moskve o okončanju rata u Ukrajini mora da uključi Kijev i EU.
"SAD imaju moć da nateraju Rusiju da ozbiljno pregovara. Bilo koji sporazum između SAD i Rusije mora da uključi Ukrajinu i EU, jer je to pitanje bezbednosti Ukrajine i cele Evrope", rekla je Kalas.
Predsednici SAD i Rusije, Donald Tramp (Trump) i Vladimir Putin, trebalo bi sledeće nedelje da se sastanu na Aljasci u pokušaju da se okonča rat u Ukrajini. Evropski lideri su pozdravili Trampove napore da pokuša da reši 41-mesečni vojni sukob, ali su naglasili potrebu da se izvrši pritisak na Moskvu i obezbede bezbednosne garancije za Kijev.
Kalas je takođe najavila da će sazvati sastanak evropskih ministara spoljnih poslova za ponedeljak kako bi razgovarali o sledećim koracima.
"Međunarodno pravo je jasno: Sve privremeno okupirane teritorije pripadaju Ukrajini", rekla je Kalas, ponavljajući podršku Ukrajini, koja se suprotstavila sugestijama SAD da bi trebalo da ustupi deo teritorije Rusiji.
Kalas je upozorila da "sporazum ne sme da pruži odskočnu dasku za dalju rusku agresiju protiv Ukrajine, transatlantskog saveza i Evrope".
Njena izjava je odrazila zajedničko saopštenje evropskih saveznika Kijeva od subote, koji su naveli da mirovni pregovori s Rusijom moraju da uključuju Ukrajinu.
U saopštenju lidera Velike Britanije, Francuske, Italije, Nemačke, Poljske, Finske i Evropske komisije naglašeno je da " može uspeti samo pristup koji kombinuje aktivnu diplomatiju, podršku Ukrajini i pritisak na Rusku Federaciju da okonča svoj nezakoniti rat ".
Evropski lideri su se takođe zavetovali da će održati svoju "značajnu vojnu i finansijsku podršku Ukrajini", dodajući da "Ukrajina ima slobodu izbora nad sopstvenom sudbinom".
"Kraj rata mora biti pravedan i zahvalan sam svima koji danas stoje uz Ukrajinu i naš narod zarad mira u Ukrajini, koji brani vitalne bezbednosne interese naših evropskih naroda", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u objavi na društvenim mrežama u nedelju u reakciji na saopštenje. On je naveo da Kijev "vrednuje i u potpunosti podržava" saopštenje.
U drugom saopštenju koje su u nedelju objavili zapadni saveznici Kijeva, Nordijsko-baltička grupa osam (Nordic-Baltic 8) izrazila je podršku Kijevu i navela da se mir može postići samo povećanim pritiskom na Rusiju da zaustavi svoj "nezakoniti" rat.
U saopštenju lidera Danske, Estonije, Finske, Islanda, Letonije, Litvanije, Norveške i Švedske navodi se da "potvrđuju princip da se međunarodne granice ne smeju menjati silom".
Američka televizija NBC njuz (NBC News), pozivajući se na visokog američkog zvaničnika i još tri osobe upoznate sa ovim pitanjem, objavio je kasno u subotu da Bela kuća razmatra pozivanje ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog na sastanak na Aljasci.
Međutim, Rojters (Reuters) je kasnije citirao drugog zvaničnika Bele kuće koji je rekao da, iako bi Tramp bio otvoren za trostrani sastanak na Aljasci, za sada su u planu samo bilateralni razgovori Trampa i Putina, kako je tražio ruski lider.
Potpredsednik SAD Džej Di Vens (J. D. Vance) u intervjuu za Foks njuz (Fox News) emitovanom u nedelju rekao je da ne misli da bi bilo produktivno da Putin sedne sa Zelenskim pre sastanka s Trampom. Vens je rekao da Vašington i dalje radi na zakazivanju budućeg razgovora Putina i Zelenskog.
Putin je do sada isključivao sastanak sa Zelenskim, koji je rekao da je spreman za takve direktne razgovore.
Tramp je sugerisao da bi rešenje rata moglo da uključi "razmenu teritorija". To bi potencijalno bilo u suprotnosti sa dugogodišnjim stavom Kijeva da mora da povrati svu teritoriju koju Rusija trenutno okupira.
"Vratićemo neke teritorije, a neke ćemo razmeniti", rekao je Tramp u Beloj kući u petak.
"Biće neke razmene teritorija na dobrobit obe strane, ali o tome ćemo razgovarati kasnije ili sutra", rekao je on.
U videu objavljenom nekoliko sati kasnije, Zelenski je upozorio da svaki mirovni sporazum koji isključuje Kijev ili prisiljava na ustupanje teritorije ne bi bio prihvatljiv.
"Ukrajinci neće dati svoju zemlju okupatoru", rekao je.
"Bilo kakve odluke koje su bez Ukrajine su istovremeno i odluke protiv mira. One neće doneti ništa. To su mrtve odluke. Nikada neće funkcionisati", rekao je Zelenski.
"Put ka miru za Ukrajinu treba da se odredi zajedno – i samo zajedno sa Ukrajinom – to je ključni princip", rekao je on.
Makron je, nakon telefonskih razgovora sa Zelenskim i drugim zapadnim saveznicima, ponovio te reči, rekavši da se "budućnost Ukrajine ne može odlučiti bez Ukrajinaca, koji se bore za svoju slobodu i bezbednost već više od tri godine".
Volstrit žurnal (The Wall Street Journal), pozivajući se na neimenovane pregovarače, u subotu je izvestio da su evropski zvaničnici predstavili kontrapredlog američkom planu, uključujući zahtev da se prekid vatre dogodi pre nego što se preduzmu bilo kakvi drugi koraci i da svaka razmena teritorije bude recipročna i da uključuje bezbednosne garancije.
Evropski zvaničnici predstavili su svoje predloge potpredsedniku SAD DŽej Di Vensu (J. D. Vance) tokom sastanka sa ukrajinskim i evropskim zvaničnicima kod Londona u subotu, navodi se u izveštaju.
Izveštaj Volstrit žurnala nije mogao odmah biti potvrđen. Rojters je naveo da je evropski zvaničnik potvrdio da je iznet kontrapredlog, ali nije pružio detalje.
Zelenski je rekao da je njegov šef kabineta Andrij Jermak bio na sastanku u Britaniji.
"Održani su razgovori između predstavnika za bezbednost Sjedinjenih Država i Evrope – Ukrajine, Sjedinjenih Država – potpredsednika Vensa, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, Finske i Poljske. Sastanak je bio konstruktivan. Sve naše poruke su prenete. Naši argumenti se čuju", rekao je Zelenski.
Dodao je da je "važno da naši zajednički pristupi i vizija rade ka istinskom miru. Konsolidovanom stavu. Primirju. Kraju okupacije. Kraju rata".
U saopštenju iz Dauning strita se navodi da su britanski premijer Kir Starmer i Makron u telefonskom razgovoru "razgovarali o najnovijim dešavanjima u Ukrajini ponavljajući svoju nepokolebljivu podršku predsedniku Zelenskom i obezbeđivanju pravednog i trajnog mira za ukrajinski narod".
"Pozdravili su napore predsednika Trampa da zaustavi ubijanje u Ukrajini i okonča ruski agresivni rat i razgovarali su o tome kako dalje blisko sarađivati sa predsednikom Trampom i predsednikom Zelenskim u narednim danima".
Razgovori Trampa i Putina dolaze u ključnom trenutku jer je Tramp sve više frustriran Putinom, a ruski predsednik ne pokazuje znake popuštanja kada je reč o maksimalističkim zahtevima Kremlja. Tramp i Putin su obavili šest telefonskih razgovora, a glavni izaslanik Bele kuće je putovao u Moskvu najmanje tri puta.
Savetnik Kremlja za spoljnu politiku Jurij Ušakov potvrdio je sastanak i rekao da je Aljaska simbolična lokacija s obzirom na zajedničke arktičke granice dve zemlje.
Ruska invazija se pretvorila u najveći kopneni rat u Evropi od Drugog svetskog rata razarajući Ukrajinu i transformišući Rusiju i pretvarajući njenu ekonomiju u ratnu mašineriju i uspostavljajući policijsku državnu vladu koja kriminalizuje neslaganje.
Žrtve Moskve, broj mrtvih i ranjenih, prema zapadnim procenama iznose više od milion. Veruje se da je broj poginulih u ratu u Ukrajini veći od 100.000, a ukupni broj žrtava je oko 400.000.
Uprkos žrtvama i međunarodnom pritisku, Putin je iskoristio svoju prednost na i van bojnog polja.
Ruske trupe ruše ukrajinsku odbranu približavajući se gradovima Pokrovsku i Časiv Jaru.
Ruske snage su takođe poslednjih meseci gađale ukrajinske gradove rekordnim brojem raketa i dronova ciljajući civile, stambene zgrade i elektroenergetsku infrastrukturu.
Ukrajina je takođe ciljala vojnu infrastrukturu duboko u Rusiji napadima dronovima. Rano 10. avgusta, vlasti u ruskoj Saratovskoj oblasti saopštile su da je ukrajinski napad dronom oštetio neidentifikovani industrijski objekat usmrtivši najmanje jednu osobu.
Sastanak na Aljasci
Odluka da se sastane sa Putinom licem u lice, nešto što je Trampov prethodnik Džo Bajden odbio da uradi nakon invazije, odražava Trampovo uverenje da će njegov odnos sa ruskim liderom dovesti do trajnog mirovnog sporazuma.
Za Putina, lični sastanak sa Trampom, bez prisustva Zelenskog ili ukrajinskih zvaničnika, je mala pobeda koja odražava Putinov stav da je Zelenski nelegitimni lider i da se veliki dogovor o okončanju rata može postići samo direktno sa Sjedinjenim Državama.
Putovanje u Sjedinjene Države je takođe mala pobeda za Putina, koji je pod poternicom za hapšenje zbog ratnih zločina koju je izdao Međunarodni krivični sud. Samo članovi suda su obavezni da ga pritvore, a Trampova administracija je otvoreno neprijateljski nastrojena prema Haškom tribunalu.
O mogućnosti potencijalnog pozivanja Zelenskog na sednicu na Aljasci, NBC je citirao neimenovanog američkog zvaničnika koji je rekao: "Svi se veoma nadaju da će se to dogoditi".
Zvaničnik je, međutim, dodao da još uvek nije ponuđen poziv.
'Razmena' teritorije
Nije bilo jasno šta je Tramp mislio pod "razmenom" teritorije budući da Ukrajina trenutno ne drži nikakvu rusku teritoriju.
Rusija je preuzela kontrolu nad Krimskim poluostrvom i delovima istočne Ukrajine 2014. godine i sada okupira oko jedne petine zemlje, uključujući skoro celu Lugansku oblast i značajne delove Donjecke, Zaporoške i Hersonske oblasti, za koje Moskva sada neosnovano tvrdi da pripadaju Rusiji.
Rojters je citirao stanovnicu Kijeva Olesiju Petricku (51) koja je rekla da "nijedan vojnik neće pristati da ustupi teritoriju, da povuče trupe sa ukrajinskih teritorija".
Najava samita poklopila se sa rokom koji je Tramp postavio Putinu da pristane na prekid vatre ili će se suočiti sa strogim tarifama usmerenim na rusku naftu i druge izvozne proizvode, zajedno sa svojim trgovinskim partnerima koji će se suočiti sa sekundarnim tarifama na naftu kupljenu od Rusije.
