Zvaničnici Mongolije prostrli su crveni tepih 2. septembra za ruskog predsednika Vladimira Putina.
Tokom posete toj ogromnoj zemlji istočne Azije, koja se graniči sa Rusijom i Kinom, Putin je, kako je saopšteno, potpisao sporazume o snabdevanju avio-gorivom glavnog grada Mongolije, Ulan Batora, i izneo predloge za poboljšanje železničke veze između dve zemlje.
Međutim, Putinova poseta dospela je na naslovne strane iz potpuno drugačijeg razloga: reč je o prvoj poseti ruskog predsednika jednoj državi članici Međunarodnog krivičnog suda (MKS) otkako je taj sud u martu 2023. izdao nalog za njegovo hapšenje.
Putin se sumnjiči za protivpravne deportacije i nezakonit transfer dece iz okupiranih područja Ukrajine u Rusiju, nakon što je Moskva pokrenula invaziju u februaru 2022. godine.
Iako su zemlje članice MKS-a ugovorom obavezne da pritvore osumnjičene ukoliko je izdat nalog za hapšenje, Putin je 3. septembra tu zemlju napustio kao slobodan čovek.
Šta je MKS i zašto je važan?
Rimskim statutom, koji je potpisan 1998. godine, a stupio na snagu 2002. godine, osnovan je Međunarodni krivični sud.
Ovaj stalni međunarodni sud je odgovoran za krivično gonjenje pojedinaca za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i zločine agresije.
Za one koji se bore za globalnu pravdu on je značajna prekretnica, jer je uspostavio pravni mehanizam za pozivanje pojedinaca na odgovornost za zločine koji prevazilaze nacionalne granice.
MKS se smatra sudom poslednje instance.
To znači da, prema "principu komplementarnosti", MKS može da vrši svoju nadležnost samo ako nacionalni sud ili ne želi ili nije u stanju da procesuira teške zločine.
Od 2002. godine MKS je podigao optužnice protiv više od 50 pojedinaca, uglavnom iz afričkih zemalja.
Dvadeset i jedna osoba privedena je u Hagu, gde je sedište suda. Deset ih je osuđeno, a četvoro oslobođeno.
Ko su članovi suda?
MKS ima 124 zemlje potpisnice, ali je uočljiv izostanak država poput Sjedinjenih Država, Kine, Rusije, Indije i Izraela.
One su navele različite zabrinutosti u vezi sa sudom, uključujući nacionalni suverenitet, politizaciju, kao i da njihovi vojnici mogu da se nađu na udaru.
Rusija je 2016. povukla svoj potpis sa Rimskog statuta nakon što je sud njenu aneksiju Krima 2014. godine označio kao okupaciju.
Zašto vlasti Mongolije nisu uhapsile Putina?
Mongolija je postala članica MKS-a 2003. godine, a 2023. mongolski sudija Erdenebalsuren Damdin pridružio se stalnom panelu sudija MKS-a.
U saopštenju 30. avgusta, portparol MKS-a Fadi el Abdalah je naveo da Mongolija, kao "država potpisnica Rimskog statuta ", mora da sarađuje sa sudom, uključujući i poternice.
Nakon poziva, između ostalih, Ukrajine, Evropske unije i Međunarodnog krivičnog suda da ili uskrate ulazak Putinu ili da ga uhapse, portparol vlade Mongolije rekao je za Politico da zemlja zavisi od ruske energije i da stoga nije spremna da uhapsi šefa ruske države.
"Mongolija uvozi 95 odsto svojih naftnih derivata i više od 20 odsto električne energije dolazi iz našeg neposrednog susedstva... Ovo snabdevanje je kritično da bi se obezbedilo naše postojanje i opstanak naših ljudi", rekao je portparol vlade.
MKS nema sopstveni mehanizam za sprovođenje mera i oslanjao na podršku zemalja za hapšenja.
Sa kakvim posledicama bi se Mongolija mogla suočiti?
Nekoliko međunarodnih organizacija za ljudska prava upozorilo je Mongoliju na posledice neprivođenja Putina.
"Ako Mongolija obezbedi makar i privremeno sigurno utočište za predsednika Putina", kazao je Altantuya Batdorj, izvršni direktor Amnesti internešenela Mongolija, "ona će efektivno postati saučesnik u obezbeđivanju nekažnjivosti za neke od najtežih zločina po međunarodnom pravu".
Za Marian Elena Vignoli, višu međunarodnu pravnu savetnicu u njujorškom Hjuman rajts voču, "dočekivanje Putina, begunca od MKS-a, ne bi samo predstavljalo uvredu za mnoge žrtve zločina ruskih snaga, već bi takođe potkopalo ključni princip da niko, ma koliko moćan bio, nije iznad zakona".
"U slučaju nesaradnje, sudije MKS mogu doneti zaključak u tom smislu i obavestiti Skupštinu država članica [upravno telo]", rekao je Fadi el Abdalah u saopštenju MKS-a pre Putinove posete. "Tada je na skupštini da preduzme sve mere koje smatra prikladnim".
Međutim, nije jasno kako bi tačno Mongolija mogla biti sankcionisana zato što nije uhapsila ruskog predsednika.
Jedna od mogućnosti bi bila da se ukloni mongolski sudije iz MKS-a, kao i zemlja u celini sa liste potpisnica Rimskog statuta.
Šta se Rusija nadala da će dobiti od Putinove posete?
Prema rečima portparola Kremlja Dmitrija Peskova, "svi aspekti posete predsednika su pažljivo pripremljeni".
Blumberg je pre Putinove posete izvestio da je Rusija obezbedila garancije da on neće biti uhapšen tokom posete.
Rusija je to putovanje koristila da se "naruga MKS-u", napisala je Elena Davlikanova, saradnica iz Vašingtonskog Centra za analizu evropske politike.
Za Rusiju, ovo putovanje nije samo skrenulo pažnju od nedavnog upada Ukrajine u ruski pograničnu oblast Kursk, već je bio i način da se "pomogne da se održi imidž Putina kao snažnog lidera u zemlji i inostranstvu", napisala je Davlikanova.
Ona je takođe rekla da je Putinovo putovanje pomoglo da se podrije MKS i svaka perspektiva budućeg krivičnog gonjenja osumnjičenih za ratne zločine.
Mnoge zemlje i međunarodna tela diskutuju o osnivanju specijalnog tribunala za krivično gonjenje navodnih zločina agresije koje su počinile ruske snage protiv Ukrajine.
Međutim, Kenet Rot, bivši direktor Hjuman rajts voča, rekao je da je Putinov put u Mongoliju "znak slabosti".
On je u objavi na Iksu, nekadašnjem Tviteru, naveo da je to zato što je Putin "mogao da ode samo u zemlju sa malom populacijom od 3,4 miliona koja živi u ruskoj senci".
Da li se ovako nešto ranije dogodilo?
Putin je 2023. morao da izostane sa samita BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička Republika) u Južnoafričkoj Republici, nakon pritiska na vladu tamošnjeg predsednika Sirila Ramafoze da privede ruskog lidera ako doputuje u zemlju.
Južnoafrička Republika je ranije bila izložena kritikama pošto 2015. nije uhapsila tadašnjeg sudanskog predsednika Omara al-Bašira, protiv koga je MKS podigao optužnicu, tokom posete toj zemlji.
I sama Mongolija je bila među 94 zemlje koje su u junu potpisale zajedničku izjavu u kojoj su izrazile "nepokolebljivu podršku" Međunarodnom krivičnom sudu nakon kritika na račun glavnog tužioca suda, Karima Kana.
Kan je pokušao da dobije naloge za hapšenje dvojice izraelskih zvaničnika, uključujući izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, i tri čelnika Hamasa, koju su Sjedinjene Države i Evropska unija označile kao terorističku organizaciju.
Facebook Forum