Prvi tehnički razgovori Beograda i Brisela već ovaj mesec

Srbija će prve tehničke razgovore o procesu pristupanja EU početi 18. jula, kada će sa predstavnicima EK razmatrati pregovaračka poglavlja 23. i 24, i to u periodu dok u Beogradu bude boravio komesar za proširenje EU Štefan File.

Više od deset godina od formalnog početka procesa evrointegracija Srbija se našla tik do otvaranja pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom – višegodišnjeg dijaloga posle koga može biti primljena u njeno punopravno članstvo, ukoliko ispuni sve uslove.

Proces pristupanja otpočeće pregovaračkim poglavljima 23. i 24. koja obuhvataju oblasti pravosuđa i osnovnih prava, pravdu, slobodu i bezbednost, među kojima su i ona u čijoj reformi je u bliskoj prošlosti bilo dosta problema.

To će, kako je potvrdio direktor Kancelarije za evrointegracije Milan Pajević, u tehničkom smislu tema biti već sredinom jula, kada je i najavljeno da će u Beogradu boraviti komesar za proširenje Štefan File.

“Osamnaestog jula ćemo imati prvi sastanak posvećen tehničkim razgovorima o nastavku procesa pristupanja sa fokusom upravo na ova dva poglavlja 23. 24. Tako da ćemo taj radni 18. jul iskoristiti da se dogovorimo praktično o početku skrininga, za koji predviđamo da će EK moći da zakaže negde u ranu jesen. Mi smo ovde veoma motivisani da radimo, ali naravno kao što znate EK ima kolektivne godišnje odmore u avgustu”, rekao je Pajević.

Još jedan od poteza koji je pred njom, podrazumevajući bezuslovnu primenu svih sporazuma sa Prištinom je imenovanje šefa pregovaračkog tima i sastavljanje pregovaračkih timova.

Ko će u ime Srbije sa predstavnicima Evropske komisije pregovarati o 35 poglavlja koja je potrebno uspešno zatvoriti, čime će preći trnovit put od kandidata do članice EU, za sada je još nepoznanica. Odluku o tome bi, prema najavama prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, trebalo da bude doneta sledeće nedelje.

“Mi smo već sedam dana izgubili prebrojavajući i računajući koliko smo toga dobili ili izgubili, a da nismo imali pripremljen pregovarački tim. Mogli smo da ga imamo, imaćemo ga veoma brzo da to vreme ne bi odlazilo. Pred nama je mnogo teških obaveza iz različitih sfera društva. Stvaranje sistema iz vladavine prava. Takođe, pred nama je i mnogo problema vezanih za primenu Briselskog sporazuma”, smatra Vučić.

Sve zavisi od Srbije

Tako će, ukoliko ne bude zastoja u primeni dogovorenog sa Prištinom posredstvom EU, Srbija ući u fazu provere usklađenosti svog pravnog sistema sa evropskim zakonodavstvom.

Od hitrine, otvorenosti i spremnosti Srbije da usvoji i primeni ono što je usaglašeno sa EK, ali i za to pruži valjane dokaze – zavisi i koliko će trajati njen put do punopravnog članstva – koji je u slučaju poslednje primljene članice Hrvatske trajao 10 godina.

Sve to, gotovo isključivo zavisi od same države kandidatkinje, na šta je tokom svog boravka u Beogradu najviše državne zvaničnike podsetio izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin.

“Kada je stvar spremna onda se saziva takozvana Međuvladina konferencija na kojoj se otvaraju ta poglavlja. Srbija mora, kada se obavi skrinig sa svojom ekipom jasno odgovarati na pitanja i na neki način ubediti EK da je sve to ne neka fantazija, iluzija, virtuelan svet – nego da to postoji u praksi. Ako su manje zahtevna poglavlja, može se desiti da se poglavlje veoma brzo i zatvori, čak I na isti dan kada je i zatvoreno, ako su stvari u skriningu dobro prošle”, naveo je Kacin.

U tome su dragocena iskustva zemalja regiona, poput Slovenije i Crne Gore koja je pretekla Srbiju u pregovaračkom procesu i pogotovo Hrvatske, koja je Srbiji već ustupala prevode pravnih tekovina EU. Takođe, jako je važno i uključivanje stručnjaka, ne izuzimajući i one koji pripadaju sektoru civilnog društva.

Direktorka vladine Kancelarije za saradnju sa nevladinim sektorom Ivana Ćirković kaže da postoji spremnost stručnjaka iz svih oblasti da se uključe u poslednju, ali i najzahtevniju fazu procesa evrointegracija Srbije

“Mislim da je najvažnije da pre svega organizacije shvate koliko je to zahtevan proces. To je 24.-časovno delovanje i ekspertiza koja podrazumeva Vladine ljude i stručnjake, ali će svakako uključivati i stručnu javnost po uzoru na prethodne pregovore Hrvatske i Crne Gore u ovom procesu. Mi još uvek ne znamo u kakvom će to modelu biti, vi pratite da su o tome još uvek razgovori u vladi, ali svakako će različiti akteri u to biti uključeni”, objašnjava Ivana Ćirković.

Čak i oni koji su bili najkritičniji sada napore koje Srbija ulaže gledaju u drugačijem svetlu. Tako je Jelko Kacin ne smatra više izvorom problema u regionu, već je označava delom rešenja, koja svoju sudbinu drži u svojim rukama.

Podrška čelnicima Srbije znači, tim pre što povremeno imaju mnogo više razumevanja za sprovođenje sporazuma sa Prištinom, koji su uslov za dobijanje konkretnog datuma početka pregovora od Brisela, nego od svojih građana.