Prva žena u kosmosu, pola veka kasnije

Pre pola veka Valentina Tereškova ispisala je posebne stranice istorije - 16. juna, 1963. godine bivša sovjetska tekstilana radnica smestila se unutar Vostoka-6 i vinula u orbitu. Tako je postala prva žena u svemiru. Iako taj podvig nikada više nije ponovila, momentalno je postala svetska heroina, ali i ikona pop culture. U proteklih pet decenija još 57 žena krenulo je njenim stopama. Ona je danas čvršće na zemlji – bavi se politikom i pravima žena.

Tereškova danas ima 76 godina. Na ceremoniji koju je njoj u čast odeljenje za kosmička pitanja Ujedinjenih nacija priredilo u Beču, ona je kazala da je u ono vreme bila pod jakim uticajem euforije koju je aprila 1961. godine izazvalo obletanje oko planete Jurija Gagarina:

“Posle Gagarinovog leta mnogi mladi muškarci i žene ne samo da su želeli da budu kosmonauti, nego su činili sve što su mogli kako bi bili izabrani u posebnu grupu adekvatnih kandidata, sposobnih za svemirske letove”.

Gagarin i Tereškova, kasnije su postali bliski prijatelji. On je bio angažovan kao supervizor grupe od pet žena koje su izabrane za kandidatkinje za prvu ženu u kosmosu. U početku Tereškova nije važila za onu sa najvećim šansama, ali zahvaljujući njenom proleterskom begraundu, na kraju ju je izabrao sam sovjetski lider Nikita Hruščov.

Bilo je to, inače, vreme u kojima je Moskva ostvarila značajan primat u odnosu na američki svemirski program. Lansirali su prvi satelit, prvog muškarca i prvu ženu u vasionu. Za svet to je bio još jedan momenat u američko – sovjetskom hladnoratovskom nadmetanju, a za Tereškovu tek tri dana koja je provela vezana u stolici u kosmičkom odelu, u pet kubnih metara prostora. To je bilo, kaže ona, mučno iskustvo. Mada su sovjetski mediji tada javili da je let protekao bez problema, ona danas otkriva da to baš i nije potpuna istina:

“U toku prva 24 sata leta uočene su greške u programiranju. Mislim da greška nije bila namerna, ali je uprogramirana. Modul je bio programiran tako da su pogonski tasteri motora povećavali udaljenost od Zemlje, umesto da je smanjuju”.

Zahvaljući znanjima stečenim tokom pripreme, Tereškova je bila osposobljena da ukloni grešku, te da usmeri brod u ispravnom pravcu.

Nekoliko meseci kasnije ona i Gagarin posetili su centralu Ujedinjenih nacija u Njujoruku. Gagarina su pitali detalje o sovjetskom svemirskom programu, posebno o planovima za let na Mesec, a Tereškovu da li će se udati na Zemlji ili u orbiti:

“Definitivno ćete saznati gde ću se udati. Nema šanse da to sakrijem od reportera… Imamo puno parova kosmonauta sa decom i porodice ih ne sprečavaju da obavljaju svoje dužnosti. Ja sam jedna od njih i mislim da ću, kada se budem udala, biti na visini zadatka”.

No, tada se u njenu životnu priču ponovo umešao Hruščov. Rešen da pomogne, ohrabrivao je Tereškovu da se uda za kosmonauta Andreja Nikolajeva. Sovjetski lider vodio je ceremoniju venčanja, a par je uskoro dobio i ćerku. Ali nije vredelo. Razveli su se 1982. godine, a Tereškova je do današnjih dana ostala poznata ličnost. Sada kao poslanica u ruskoj Državnoj dumi u ime Ruske partije ujedinjenja.

Kada je o njenoj astronautskoj karijeri reč stvari su se bitno promenile pošto je 1966. godine umro Sergej Koroljov, osnivač sovjetskog svemirskog programa:

“Ne bih da uvredim muški senzibilitet, ali ono što se tada dogodilo jeste da su kosmonautkinje skrajnute, a nama je objašnjeno da dok se ne razvije bezbedan svemirski program, žene neće učestvovati u svemirskim letovima”.

Kako god, let Valentine Tereškove ostao je inspiracije za mnoge žene širom sveta.