Objava SAD da je većina kineskih teritorijalnih pretenzija u Južnom kineskom moru nezakonita, dodatno opterećuje već loše odnose Vašingtona i Pekinga, s povećanom opasnošću od mogućeg vojnog sučeljavanja dve najmoćnije zemlje na svetu, pišu svetski mediji.
Obnova spornog pitanja
SAD su zaoštrile svoj stav prema kineskim teritorijalnim pretenzijama u Južnom kineskom moru, uz optužbu Pekinga da kampanjom zastrašivanja pokušava da dobije kontrolu nad morskim vodama, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Državni sekretar Majk Pompeo (Mike) rekao je u ponedeljak, 13. jula, da se administracija predsednika Donalda Trampa (Trump) uskladila s presudom međunarodnog suda u Hagu iz 2016. kojom je Kina ukorena zbog pretenzija nad vodama koje čine otprilike 85 odsto Južnog kineskog mora.
"Osnažujemo politiku SAD u ključnom, spornom delu regiona Južnog kineskog mora", rekao je Pompeo, dodajući da SAD jasno stavljaju do znanja da su pretenzije Pekinga na resurse u tim vodama potpuno nezakonite, "kao i njegova kampanja zastrašivanja da ih stavi pod kontrolu".
Poslednji potez SAD objavljen četiri godine posle presude, usledio je dok rastu tenzije u Južnom kineskom moru, gde je Pentagon poslao dva nosača aviona prvi put od 2014. godine, ali i u vreme dok odnosi Kine i SAD nastavljaju da poniru do novih dubina, ukazuje britanski list.
Tramp je prošle nedelje rekao da su odnosi "ozbiljno oštećeni", dok je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji rekao da su odnosi u najgorem stanju od uspostavljanja diplomatskih veza pre četiri decenije. Fajnenšl tajms ukazuje da većina američkih stručnjaka veruje da će se situacija dalje pogoršavati pred predsedničke izbore u novembru.
Južno kinesko more je bila česta tačka sporenja u vreme predsednika Baraka Obame (Barack), ali je poslednjih godina s problemima u drugim poljima manje istaknuto pitanje, ističe list. Mada su SAD i Kina postigli ograničeni trgovinski sporazum ranije ove godine, dve zemlje se sučeljavaju po nizu pitanja, poput ljudskih prava, špijunaže i odnosa Pekinga prema Hongkongu.
Direktan, ali i uveliko simboličan čin
SAD su objavile formalno protivljenje pretenzijama Kine u Južnom kineskom moru u neobično direktnom, ali uveliko simboličnom, osporavanju napora Pekinga da potvrdi kontrolu nad strateškim vodama, ističe Volstrit džurnal (The Wall street Journal).
Pompeo je rekao da Kini neće biti dozvoljeno da strateške vode tretira kao "svoju pomorsku imperiju", ukazuje američki list, i dodaje da je najavljujući promenu američke politike, državni sekretar odluku opisao kao napor da se podrži međunarodni zakon nasuprot kampanji Kine da prisili južnoazijske susede da odustanu od svojih interesa.
Novi stav Vašingtona o sporovima u Južnom kineskom moru mogao bi pogoršati svađu s Pekingom o nizu pitanja koja je već eskalirala, ocenjuje Volstrit džurnal i ističe da praktične implikacije promene nisu jasne, ali da bi mogla nagovestiti snažnije napore SAD da se vojnim, diplomatskim i drugim sredstvima suprotstave spornim kineskim pretenzijama.
Pompeova objava je usledila dan posle četvrte godišnjice presude arbitrarnog suda koji je ustanovio da ne postoje pravne osnove za pretenzije Pekinga na istorijska i ekonomska prava u većem delu Južnog kineskog mora. Kina je odbacila presudu iz 2016, pošto Peking ne učestvuje u tribunalu, dok kineski zvaničnici insistiraju da nema jurisdikciju nad tim pitanjem. Umesto toga, ukazuje list, Kina je nastavila da gradi i utvrđuje veštačka ostrva nad spornim atolima i grebenima.
Promena stava SAD usledila je i posle zajedničkog saopštenja južnoazijskih lidera prošlog meseca u kome insistiraju da je Konvencija UN o pravu mora osnova za određivanje suverenih prava u morskim oblastima, što je, kako ocenjuje Volstrit džurnal, neobično čvrsto iskazivanje regionalnog jedinstva nasuprot ekspanzivnih pretenzija Pekinga u Južnom kineskom moru.
"Veliko pitanje" šta SAD nameravaju
Izjavom državnog sekretara SAD da su kineske ekspanzivne pretenzije u većem delu Južnog kineskog mora "potpuno nezakonite", pripremljen je teren za potencijalno vojno sučeljavanje s Kinom i sankcije kineskim kompanijama, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times).
Kina i pet drugih zemalja imaju konkurentne pretenzije na delove Južnog kineskog mora koje obiluje ribom i koje možda ima velike rezerve nafte i gasa, ističe njujorški list i ukazuje da je Kina od 2014. nanošenjem peska proširivala grebene koji su pod vodom tokom visoke plime a potom na njima gradila piste i vojne baze.
Kineska ambasada u Vašingtonu je saopštila da vlada SAD "preuveličavaju situaciju u regionu i da pokušavaju da poseju seme razdora između Kine i drugih obalskih zemalja", dodajući da su američke optužbe potpuno neutemeljene i da je Kina posvećena rešavanju nesporazuma pregovorima.
Pompeova izjava je najsnažnija i najeksplicitnija podrška Vašingtona presudi iz 2016. da Kina krši međunarodno pravo svojim postupcima i poslednja odluka stavlja Vašington u poziciju da silom sprovede odluku suda koju je Kina odbacila, piše Njujork tajms, ali i ocenjuje da je veliko pitanje šta SAD nameravaju da urade povodom kineskog vojnog prisustva u toj oblasti.
Saopštenje eksplicitno ne spominje američku vojnu pomoć, ali ostavlja otvorenu mogućnost da bi SAD mogle braniti zemlje poput Vijetnama, Malezije i Filipina ako izbiju sukobi zbog kinske agresije, dodaje list.
Od Obamine administracije, mornarica SAD sprovodi takozvane operacije slobodne plovidbe Južnim kineskim morem kako bi osporila kineske pretenzije, dok je poslednjih meseci i na druge načine angažovala svoje brodove u toj oblasti, a Pompeova objava bi mogla značiti još takvih operacija Pentagona, dok bi Vašington takođe morao preduzeti druge akcije zasnovane na novoj, snažnijoj poziciji.
Značajni rizici oko naizgled beznačajnih ostrva
Zemlje u regionu Južnog kineskog mora se vekovima spore oko tih voda, ali su tenzije postojano rasle poslednjih godina, navodi BBC, ukazujući da je Kina podigla vojne baze na veštačkim ostrvima u oblastima na koje pretenzije imaju i Bruneji, Malezija, Filipini, Tajvan i Vijetnam.
SAD dosad nisu zauzimale stranu u teritorijalnim sporovima u Južnom kineskom moru i postavlja se pitanje zašto je Vašington sada prvi put zvanično razjasnio svoju poziciju – četiri godine posle presude međunarodnog suda u Hagu, ističe britanski servis i dodaje da su prošle nedelje Kina i SAD istovremeno održale pomorske vežbe u toj oblasti, što je redak slučaj koji ukazuje na rast tenzija.
U širem kontekstu, ukazuje BBC, Trampova administracija je obećala da će promeniti, kako navodi, 40 godina političkog neuspeha u pogledu Kine. Vašington je nedavno kritikovao Peking po nizu pitanja od postupanja tokom pandemije COVID-10, do kršenja ljudskih prava muslimanske manjine u Sinđangu i postupanja u Hongkongu.
Međutim, projekti Kine za polaganje prava na teritorije u Južnom kineskom moru naveli su svet da preispita međunarodne ambicije Pekinga, ističe BBC uz ocenu da su ulozi u regionu izuzetno visoki – na tim naizgled beznačajnim lancima ostrva i grebena, postoji sve veća opasnost od vojnog sukoba dve najmoćnije zemlje na svetu.
Zabrinutost Japana
Dan pošto je Pompeo kineske akcije u Južnom kineskom moru proglasio nezakonitim, Japan je izrazio zabrinutost zbog postupaka Pekinga u Istočnom kineskom moru, ukazuje Blumberg (Bloomberg).
U godišnjoj "beloj knjizi" japanskog Ministarstva odbrane, objavljenoj u utorak, 14. jula, navodi se da projekcija kineske vojne moći u azijskim vodama i modernizacija severnokorejskog balističkog arsenala predstavljaju opasnost po bezbednost Japana i regiona.
Japansko ministarstvo je optužilo Kinu da "nemilosrdno" ide na nenaseljena ostrva u Istočnom kineskom moru na koje obe zelje imaju pretenzije, navodeći da to pitanje izaziva "ozbiljnu zabrinutost". U "beloj knjizi", dodaje Blumberg, Kina je takođe optužena da širi dezinformacije o COVID-19.
"Kina stalno povećava svoje mogućnosti za operacije u udaljenim morima", navodi se u dokumentu i dodaje da Peking "nastavlja jednostrane pokušaje da silom promeni status kvo i da dovede stvari pred svršen čin".
Kina je navela da je uložila "oštar protest Japanu", navodi Blumberg i ukazuje da je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova rekao da je dokument "pun predrasuda i dezinformacija protiv Kine". "Predstavlja Kinu kao pretnju. To je nazvano belom knjigom, ali je to zapravo knjiga optužbi koja pokazuje rđave namere određenih snaga u Japanu", dodao je on.
Japan je takođe ponovio da veruje da bi Kina mogla da iskoristi infrastrukturnu inicijativu Pojas i put da uvede svoju vojsku u regione Indijskog i Tihog okeana.