Vanredni izbori.
Traže ih hiljade antivladinih demonstranata na ulicama Srbije. Vlast ostavlja prostor za izbore pre roka, ali odbija da ih raspiše.
To je politička slika Srbije, godinu dana od početka najmasovnijih protesta u novijoj istoriji.
Istoričar Dragan Popović atmosferu opisuje kao "referendumsku".
Sa jedne strane je vlast, oličena u populističkom lideru Aleksandru Vučiću, dok su nasuprot njega antivladine snage, predvođene studentskim protestnim pokretom.
Tenzije su pojačane, a vlast je, kako ističe Popović, na proteste odgovorila represijom nad demonstrantima.
"Slika Srbije danas je slika jednog razorenog društva, razorenih institucija i razorenog političkog sistema", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Srbiju kao "polarizovano društvo" opisuje i Evropski parlament.
U rezoluciji se državno rukovodstvo Srbije smatra odgovornim za eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i slabljenje demokratskih institucija.
Građani, predvođeni studentima, ne odustaju od protesta.
"Političko delovanje nije više stvar političke elite, već svih ljudi. Imam utisak da su protesti postali popularni, da ljudi žele da se identifikuju sa pokretom", ističe za RSE studentkinja Isidora Majkić sa Matematičkog fakulteta u Beogradu.
'Težak udarac za režim'
Nakon godine protesta, više je nepoznanica na političkoj sceni.
Pored datuma izbora, ne zna se ni ko bi sve na njima učestvovao, a ni ishod nije unapred predvidiv - za razliku od nekih prethodnih izbornih ciklusa.
Predsednik države Aleksandar Vučić, njegova Srpska napredna stranka (SNS) i koalicioni partneri, vode državu proteklih 13 godina.
Dok su Vučić i naprednjaci učvršćivali pozicije na vlasti, Srbija je, prema ocenama međunarodnih nevladinih organizacija, padala na listama koje dokumentuju stanje ljudskih prava i sloboda i stepen korupcije.
Upravo su optužbe za sistemsku korupciju u fokusu protesta pokrenutih padom nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, gde je 1. novembra 2024. život izgubilo 16 ljudi, a jedna osoba teško povređena.
"Ova godina je donela udarac režimu od kog teško da može da se oporavi, samo je pitanje koliko će taj pad da traje", smatra Dragan Popović.
Vučića opisuje kao "autoritarnog lidera koji guši demokratske procese".
Nešto blaže ocene daju međunarodne organizacije, poput Fridom Hausa (Freedom House), koji je Srbiju svrstao među "delimično slobodne zemlje".
Srbija je, po njihovom indeksu, u 2025. zabeležila najveći pad sloboda od svih država u Evropi.
Iz Predsedništva, Vlade Srbije i Srpske napredne stranke do objave teksta nije odgovoreno na pitanja RSE u vezi sa vanrednim izborima i optužbama za represiju i urušavanje demokratije.
Zahtevi protesta 'ispunjavani na kašičicu'
Ovo nisu prvi protesti koji potresaju Vučićev režim.
Ali su najbrojniji i najduži do sad.
"Ne bih rekla da je pad nadstrešnice bio kap koja je prelila čašu, već je do naše uključenosti došlo u onom trenutku kada smo se mi osetili kompetentnim da se direktno uključimo", opisuje studentkinja Anja Despotović sa beogradskog Elektrotehničkog fakulteta (ETF).
Talas studentskih blokada fakulteta počeo je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde su studenti i profesori napadnuti prilikom odavanja pošte stradalima u novosadskoj nesreći.
Kao lavina se proširio na gotovo sve državne univerzitete u Srbiji.
Sa blokiranih fakulteta, izašlo se na ulicu, gde su ih podržali pobunjeni građani.
Pred nadležne institucije, studenti su postavili zahteve. U fokusu je bila objava dokumentacije koja bi rasvetlila uzroke nesreće na Železničkoj stanici i moguću korupciju.
Rekonstrukcija stanice bila je deo ključnog državnog infrastrukturnog projekta – brze železnice od Beograda do granice sa Mađarskom, gde su glavnu reč vodile kineske kompanije.
Studenti se predsedniku nisu obraćali, poručujući mu da "nije nadležan".
"Mi smo se trudili da ne upadamo u narative drugih političara, jer mi političari nismo", ističe studentkinja Anja Despotović sa ETF-a.
Vučić im je, ipak, odgovarao.
Početkom godine je tvrdio da je sve ispunjeno, pozivajući ih da se vrate na predavanja.
Odgovorili su mu da zahtevi nisu ispunjeni.
"Ispunjavali su ih na kašičicu, onoliko koliko im je odgovaralo i koliko ih ne ugrožava. To je bila predstava za javnost", smatra studentkinja Anja.
"Mi kao pokret smo u jednom trenutku dovoljno politički sazreli da kažemo –neće nam ispuniti zahteve. Jer ne mogu istovremeno da ih ispune i da ostanu na vlasti", dodaje Isidora Majkić sa Matematičkog fakulteta.
Od maja se, pored poziva na krivičnu odgovornost za nesreću koja je i pokrenula talas protesta, od vlasti traži i politička odgovornost - odnosno, ostavke i raspisivanja izbora.
"Vučiću, odlazi" postala je jedna od najčešćih parola na ulicama.
Sa druge strane, "blokaderima", kako pogrdno naziva demonstrante, Vučić poručuje da "ulica neće upravljati Srbijom".
A na ulici su se, na poziv studenata u blokadi, pojavili i neformalni zborovi građana.
Bez stranačkih obeležja, pozivaju na proteste u lokalnim sredinama.
Samo od februara do kraja septembra 2025. u Srbiji je održano više od 10.700 skupova, u više od 630 mesta.
Uvrede, targetiranja, teorije zavere
Suočen sa masovnim protestima, predsednik je u startu umanjivao njihovu brojnost i značaj.
Tvrdio je da ne postoji ni društvena, ni politička kriza.
Ipak, pod pritiskom protesta, početkom godine pala je Vlada. Novi kabinet, pod vođstvom lekara Đure Macuta, koji do tada nije bio stranački funkcioner, stupio je na dužnost u aprilu.
Iako je vlast tvrdila da je Macut "čovek dijaloga", do dijaloga sa antivladinim snagama nije došlo.
"Tenziju i konstantnu polarizaciju i podele kreira vlast, na čelu sa Vučićem. Jer im odgovara da studente predstavljaju kao faktor koji izaziva nemire, da smo mi 'antidržavni element', 'teroristi', 'blokaderi'", smatra studentkinja Isidora.
U cilju diskreditacije protestnog pokreta, predstavnici vlasti su plasirali i narativ da je na delu "obojena revolucija" dirigovana sa Zapada.
Brisel je to oštro demantovao.
Sada se sa provladinih tabloida, bez pružanja bilo kakvih dokaza, objavljuju teorije zavere o padu nadstrešnice. Na primer, da je reč o terorističkom aktu.
Ovu neutemeljenu insinuaciju odbacilo je Više tužilaštvo u Novom Sadu. U saopštenju, objavljenom polovinom jula, jasno su istakli da pad nadstrešnice nije posledica terorizma.
'Vlast gubi kontrolu'
Za godinu dana protesta, u javnosti su se pojavila brojna svedočanstva građana. Tvrdili su da su dobili otkaz u javnoj službi zbog podrške studentima.
Pritisak je posebno vidljiv u prosveti, gde stotinama profesora, koji su obustavljali nastavu u znak protesta, nisu produženi ugovori. Prosvetarima su u prošloj školskoj godini umanjivane plate.
Vlast je odbacivala optužbe da je reč o odmazdi i zastrašivanju.
Iako u prvim mesecima protesta na ulicama nije bilo policije, policijski kordoni u punoj opremi za razbijanje demonstracija stupili su na ulice nakon najmasovnijeg studentskog skupa 15. marta.
Leto u Srbiji obeležili su učestali incidenti i sukobi policije sa antivladinim demonstrantima.
Dok su ih demonstranti optuživali za represiju – batine, suzavac, pretnje i hapšenja, policija je odbacivala te optužbe, uz tvrdnju da postupaju "po zakonu".
Sukoba je bilo i između pristalica vlasti i antivladinih demonstranata.
Naprednjaci su otpočeli i sa kontramitinzima – odnosno sa skupovima "protiv blokada".
"Vlast je počela da gubi konce, da gubi kontrolu, jer nema jasan odgovor na talas protesta i otpora koje društvo pruža, pa pokušava sve – od smanjenja cena namirnica do policije koja upada na fakultete", ocenjuje Dragan Popović.
Pojedini potezi vlasti bili su i po uzoru na studentski pokret.
Tako su se između zgrada parlamenta i predsedništva pojavili "studenti koji žele da uče".
Njihovo šatorsko naselje, kojim blokiraju centar Beograda, stoji duže od šest meseci.
"Svaki naš kreativan potez pokušali su da kopiraju, ali mnogo loše. Pa tako imamo 'studente' koji čuvaju Skupštinu i Predsedništvo, a mi nikad nismo ni planirali da 'napadnemo' te institucije", ističe studentkinja Anja sa ETF-a.
Vlast je, kako podseća, pokušala da 'kopira' i studentske marševe.
Studenti su na proteste u univerzitetskim centrima išli pešice, prelazeći stotine kilometara, a doček u svakom gradu obeležile su suze i zagrljaji sa građanima.
"Šetnje su naša najveća snaga. Kada su stotine studenata prolazile krajevima Srbije koji su bili potpuno zapostavljeni, pričali sa građanima. Kad im je neko došao na prag i rekao im da ova vlast nije ono što oni zaslužuju, da postoji bolje", priča Isidora sa Matematičkog fakulteta.
Kako funkcioniše studentski pokret?
Studentski pokret, koji je krenuo kao antipolitički, u međuvremenu je napravio zaokret.
"Shvatili su da je to što rade politika. Ali čini mi se da moraju još da profilišu svoju poziciju i način borbe", ističe istoričar Dragan Popović.
Krenuli su kao pokret koji nema lidera. Odluke donosili direktnom demokratijom, na plenumima, gde su pravo glasa imali svi studenti.
Pažnju je privukao i njihov način komunikacije – sa građanima, putem društvenih mreža, ali i prilikom organizacije protesta.
"Mi smo uspeli da probijemo medijski mrak prvo među mladima, jer naša generacija je porasla sa društvenim mrežama, nama je normalno da tamo izražavamo svoje stavove. Vlast ne razume do kraja kako mi funkcionišemo, i to je naša prednost", opisuje studentkinja Isidora.
Studenti u blokadi najavili su i svoju izbornu listu. Kandidate su birali plenumi.
"Ali studenti neće ulaziti u parlament, nećemo biti poslanici. Naši plenumi su birali ljude od kredibiliteta", naglašava studentkinja Isidora.
Iako su kandidati odabrani, njihova imena, kako ističu studenti u blokadi, neće biti objavljena do momenta raspisivanja izbora.
Da bi se našli na studentskoj listi, kako se naglašava, prošli su stroge kriterijume.
"Nisu to samo negativni kriterijumi - da ne mogu da budu ljudi koji su bili deo režima ili funkcioneri opozicije, već postoje i pozitivni.
Pozivali smo se na stručnost u relevantnim oblastima i podršku koju su nam pružali otkako sve ovo traje", dodaje studentkinja Anja sa ETF- a.
Piše se i program studentske liste.
Studentski pokret je od svog nastajanja ideološki neodređen.
"Mi smo heterogena grupa i slika društva iz kojeg dolazimo. Među nama postoje (ideološke) razlike, ali nas one nisu sprečile da sarađujemo, stavili smo po strani stavove koji bi nas delili", opisuje studentkinja Anja sa ETF-a.
U fokus se stavljaju antikorupcijski zahtevi i izgradnja demokratskih institucija.
Ono što se ističe u izjavama studenata u blokadi je poštovanje zakona i Ustava, prema kojem je Kosovo, sastavni deo Srbije.
Kosovo je nezavisnost proglasilo 2008. godine, što Srbija ne priznaje. Upravo taj spor je među ključnim pitanjima koja opterećuju i spoljnopolitički put Srbije.
"Imamo vlast za koju 13 godina ne znamo šta je njihova spoljna politika, šta je ideološki obrazac, jer jedno govore, drugo rade, igraju na dve stolice. Ako je to moglo da se dešava 13 godina zašto da se sada, kada je toliko ljudi probuđeno i vrlo je jasno da režim radi protiv svojih građana, mi delimo?", smatra studentkinja Isidora sa Matematičkog fakulteta.
'Diplomatska ofanziva' vlasti
Zvanični strateški put Srbije je članstvo u Evropskoj uniji. Međutim, vlast ne odustaje od partnera na Istoku – Kine i Rusije i odbija da uvede sankcije Kremlju, što je zahtev Brisela.
Zvaničnici Rusije su, na čelu sa Vladimirom Putinom, u mesecima protesta, pružali podršku Vučićevom režimu, potpirujući narativ o "obojenoj revoluciji".
Istraživanje javnog mnjenja Eurobarometar iz septembra ove godine, pokazuje da bi za članstvo Srbije u EU glasalo 33 odsto građana, što je najniži nivo podrške među zemljama kandidatima.
Građani Srbije najveći stepen poverenja imaju u Rusiju i Kinu, a EU sa 38 odsto podrške je na trećem mestu.
Rast antievropskog raspoloženja u Srbiji, Dragan Popović objašnjava globalnim talasom obnove nacionalizma i jačanja konzervativnih ideja.
"Ali nije samo to što opredeljuje odnos prema EU. Ima dosta i do istorije Srbije sa Zapadom, koja je bila vrlo burna uključujući i devedesete. To je nasleđe sa kojim moramo polako i oprezno da radimo", dodaje.
Ukazuje i da je deo građana, koji su danas na ulicama, bio razočaran odnosom Brisela prema vlastima u Srbiji, jer su "žmurili na urušavanje demokratije".
"Bilo bi dobro kada bi i EU izvukla neke pouke za budućnost. Da se zapitaju - zašto deo ljudi koji se bori za klasične evropske vrednosti, slobodu, demokratiju, društvo bez korupcije, ne želi da stane pod tu zastavu", ukazuje Popović.
Evropska unija je na početku protesta proklamovala uzdržani stav – pozivajući na smirivanje tenzija i poštovanje građanskih prava na mirna okupljanja i slobodu govora.
Poslednjih meseci, iz EU dolaze oštriji tonovi.
Rezolucija Evropskog parlamenta osudila je talas nasilja "sponzorisanog od strane države".
Predsednik Srbije je na poruke Brisela odgovarao grubo, ponekad i uvredama, nazivajući tako evroparlamentarce "ološem koji je došao da ruši zemlju".
Vučić i njegovi saradnici su, istovremeno, u "diplomatskoj ofanzivi", sa čestim susretima van Srbije.
"Ovo što su se razleteli na sve strane, što razgovaraju sa svima, mislim da je pokušaj da smanje štetu, da ne izgube razumevanje u međunarodnoj zajednici koja je prećutno svašta dozvoljavala da bi obezbedila stabilnost na Zapadnom Balkanu", ukazuje istoričar Dragan Popović.
Ističe i da nije za očekivati da međunarodna zajednica prestane da razgovara sa legalnim vlastima, ali da je "upitan kvalitet tih razgovora".
Od početka protesta, studenti su se ogradili od svih političkih partija i pokreta.
Pavle Grbović, predsednik opozicionog proevropskog Pokreta slobodnih građana, smatra da je trenutna uloga opozicije da bude "potpora glavnom toku društvenih promena", kojeg su pokrenuli studenti.
"I da bude politički dodatak koji će pobuni dati jedan normalan politički ton i omogućiti da se ceo ovaj proces artikuliše kroz izbore", dodaje on za RSE.
Mehanizmi saradnje među antivladinim snagama, kako ističe, ne moraju da rezultiraju jedinstvenom izbornom listom.
"Ali dogovor mora da podrazumeva koordinaciju aktivnosti, kako na domaćem, tako na međunarodnom planu i mora da podrazumeva makar obrise politike neke buduće vlasti, odnosno buduće vlade", dodaje on.
Potrebno je, kako kaže, predstaviti jasan plan i alternativu kako bi Srbija izgledala posle Vučića.
"Njegov politički pad je neminovan, ali za nas nije svejedno u kojem će pravcu Srbija nakon toga krenuti. U današnjem svetu je politički neutralna vlada apsolutno nemoguća i to je luksuz koji niko sebi ne može da dopusti", smatra on.
Strateški put Srbije vidi ka Evropskoj uniji.
Za godinu dana masovnih protesta, rad republičke Skupštine je oslikavao stanje na ulicama.
Tražilo se nepoverenje vladi nakon pada nadstrešnice, u više navrata dolazilo je do tuče između poslanika, a zakoni su izglasavani bez opozicije koja je bojkotovala zasedanja.
Vlast nije prekidala sednice ni kada su predstavnici opozicije, u pokušaju opstrukcije parlamenta, u salu uneli dimne bombe i pirotehniku.
Po povratku u klupe nakon višemesečne pauze, početkom oktobra, deo opozicije je odlučio da i dalje ne učestvuje u radu parlamenta.
Time, kako kažu, izražavaju podršku studentima, nakon što je nekoliko fakulteta u blokadi tokom leta pozvalo poslanike da ne vraćaju mandate, ali da stupe u bojkot.
Drugi opozicionari, pak, biraju da učestvuju u raspravama i da se njihova reč čuje za govornicom.
Ali, ne učestvuju u glasanju, poput Pokreta slobodnih građana.
"Vlast je sazvala Skupštinu iz proste nužde, zato što bi bez toga verovatno došli do potpunog kolapsa sistema, i političkog i ekonomskog, a ne zato što žele da vrate stvari u normalno stanje", tvrdi predsednik PSG Pavle Grbović.
"To su sve potezi koji deluju iznuđeno, a ne ukazuju na stabilizaciju", dodaje.
Poslednje skupštinsko zasedanje završilo se tako što je vlast izglasala više desetina zakona.
Među njima su bili međunarodni zajmovi za Srbiju, zakoni koji omogućuju ubrzanu izgradnju ključnog projekta vlasti – objekata za međunarodnu izložbu EXPO 2027, kao i podsticajne mere za građane.
Kad će biti izbori?
Nakon godinu dana protesta, odgovor na to pitanje ima samo predsednik države.
Kao izbornu, Vučić najavljuje 2026. godinu, čime bi se mandat aktuelne vlade skratio za godinu dana.
Poslednji put, građani Srbije glasali su u decembru 2023, a taj izborni proces pratile su optužbe opozicije i domaćih i međunarodnih posmatrača protiv vlasti.
Naprednjaci su tada odbacili optužbe za izbornu krađu.
A u jeku aktuelne političke krize, Brisel poziva Srbiju na reformu seta zakona, koji bi omogućili slobodne i fer izbore.
