Američki predsednik Donald Tramp imenovao je sudiju Nila Gorsuča za devetog sudiju Vrhovnog suda. Odluka je iščekivana sa neizvesnošću, ne samo zato što se radi o jednom od ključnih poteza novoizabranog predsednika na početku njegovog mandata, nego i zbog toga što je ova pozicija upraženjena punih godinu dana, od februara 2016. godine, kada je preminuo sudija Antonin Skalija.
Skalija je inače važio za konzervativnijeg sudiju, što je upravo opis koji se najčešće čuje i u prvim komentarima ličnosti njegovog imenovanog naslednika.
Sa svojih 49 godina starosti Gorsuč je verovatno i jedan od najmlađih sudija koji se našao na ovako visokoj poziciji u pravosuđu SAD. Na to mesto stiže iz države Kolorado u kojoj do sada bio sudija. Odluku je sa ceremonije upriličene u Beloj kući objavio Donald Tramp:
"Imenovanjem sudije Nila Gorsuča ispunjavam još jedno obećanje američkom narodu. Sudija Gorsuč ima izvanredne pravne sposobnosti, brilijatan um, ogromnu discplinu i ostvario je dvostruku podršku.”
Kada govori o datom obećanju Tramp misli na ono što je najavljivao tokom svoje predizborne kampanje kada je direktno obećavao da će na upražnjeno mesto u Vrhovnom sudu dovesti konzervativca.
Tada je, međutim, bilo teško pretpostaviti u koliko osetljivom trenutku će ta odluka biti ozvaničena.
Američki pravosudni sistem nalazi se na velikom testu dan nakon što je sam Tramp otpustio glavnu državnu tužiteljku Seli Jejts, pošto je odbila da na sudovima zastupa njegovu zabranu ulaska u SAD za državljane sedam zemalja sa većinski muslimanskim stanovništvom.
Prilikom imenovanja u Beloj kući sudija Gorsuč o tome nije govorio. Podvukao je svoju rešenost da služi Ustavu i zakonima američke države:
"Na Kongresu je, ne na sudovima da pišu zakone. Uloga sudija je da ih primenjuju, ne da menjaju rezultate rada predstavnika naroda. Sudija kome se dopada svaki ishod koji na sudu dobije je vrlo verovatno loš sudija – bitniji su mu rezultati nego slovo zakona. Počastvovan sam i ponizno prihvatam ovu funkciju.”
No, protesti koji su počeli nakon što je Tramp doneo odluku o zabrani ulaska u SAD za državljane Irana, Iraka, Sirije, Sudana, Somalije, Libije i Jemena, sada su dobili i svoj nastavak.
Dok je u Beloj kući organizovana ceremonija u čast Gorsučevog imenovanja, ispred zgrade Vrhovnog suda trajali su protesti:
“Nije da ja ne poštujem predsednika i poziciju na kojoj je on ili njegovu vlast. Ali ja sam ovde da bih pokazala vlasti da je neću braniti, neću stati uz nju, ukoliko nastave da krše naša prava”, rekla je za Rojters Džoana Sandagar.
Okupljeni navode da podižu svoj glas ne samo zbog poslednjih Trampovih odluka, nego i zbog stavova koje je sudija Gorsuč ranije iznosio o verskim pitanjima.
"Ne mislim da bi Amerika trebalo da se u 2017. godini nađe na ovom mestu. I zna li iko šta nas još čeka? Izgleda kao da dolaze zastrašujuća vremena za Ameriku”, kaže student univerziteta Harvard Džordan Džin.
Predsednik nevladine Konferencije za građanska i ljudska prava Adam Henderson kaže da protestuje kako bi novom sudiji ukazao na osnovne pravosudne postulate:
“Ovde smo da zahtevamo, ne da tražimo, nego da zahtevamo, nezavisnost našeg Vrhovnog suda, da ga zaštitimo od pritiska administracije za koju ne izgleda da će biti posvećena zaštiti ustavnih prava svih nas.”
Predstavnicu međunarodnog servisa za zaposlene Mej Kej Henri na proteste je dovela želja da pokaže neslaganje sa ranijim spornim stavovima sudije Gorsuča o pravima zaposlenih:
“Izbor ovog sudije je korak u natrag za radničke porodice. On nikada nije bio spreman da podrži bilo koju odluku kojom su radnici pokušali da učine svoj glas jačim u ekonomiji i politici. Zajedno pozivamo predstavnike drugih nevladinih organizacija da zatraže od Senata da ne prihvati njegovo imenovanje.”
Konačna odluka je na Senatu koji bi trebalo da podrži ili odbije predlog američkog predsednika. Taj predlog, da dodamo, na noge je podigao i feminističke organizacije. Naime, sudija Gorsuč od ranije je poznat i po kontroverznim izjavama o pravu žena na abortus.
Potvrdi li Senat Trumpov izbor, u američkom Vrhovnom sudu ponovo će sedeti četiri konzervativne i četiri liberalne sudije, te jedan koji se drži različitih pozicija.
Facebook Forum