"Prvi deo plate - 2.019 dinara (oko 17 evra)".
To piše na februarskom platnom listiću profesora Užičke gimnazije na zapadu Srbije.
Drugo polugodište školske godine zvanično je počelo 20. januara, ali u toj gimnaziji nema nastave.
Proteklih sedmica, časovi su u potpunosti ili delimično prekinuti u stotinama od ukupno 1.773 osnovne i srednje škole u državi.
Prosvetni radnici u obustavi podržali su masovne studentske proteste, na kojima se od novembra traži odgovornost vlasti za pogibiju 15 ljudi u nesreći u Novom Sadu.
Osim toga, imaju i svoje zahteve.
Traže poboljšanje materijalnog položaja, odnosno povećanje zarada kako bi pratile republički prosek.
Ali, zahtevaju i sistemske promene u školstvu - izmene obrazovnih zakona i načina izbora direktora škola, kao i smene u Ministarstvu prosvete.
Zahtev je i da se poboljša bezbednost učenika i nastavnika.
"Cilj je da neko ozbiljno počne da se bavi školom", poruka je profesorke Užičke gimnazije Gordane Danilović, koja je među hiljadama prosvetara koji nisu u učionicama.
Premijer u ostavci Miloš Vučević i ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović upozorili su prosvetare da se vrate na nastavu, optužujući ih da krše zakon.
Nedugo zatim, isplaćene su umanjene plate.
"Mi smo umanjene plate i očekivali. Nije me obeshrabrilo. Mislim da je moje kolege to dodatno razbesnelo", ističe Gordana Danilović.
'Nismo u obustavi zbog para'
Umesto oko 850 evra, kolika je prosečna plata nastavnika u srednjoj školi, predavači u Užičkoj gimnaziji dobili su pedeset puta manji iznos u prvom delu zarade.
U mnogim školama koje su u obustavi, prosvetari nisu dobili ni dinara.
Isplata je počela oko 10. marta.
"Mi nismo u ovome zbog para, to ponavljamo od početka. Plate su male, to je evidentno, ali to nije razlog obustave. Da su nam sad isplatili i tri plate, mi se svakako ne bismo vratili u učionice", naglašava Gordana Danilović.
Podrška studentskim protestima je, kako ističe, ključna.
Užički učitelji i nastavnici, tako, svakoga dana u 11.52 petnaestominutnom tišinom odaju počast stradalima u novosadskoj nesreći.
"Neko mora da pokaže razumevanje za ulogu obrazovanja u društvu. Ne proizvodimo mi krompir. Ova deca koja su sad na ulici su naši đaci. Ne može se više ovako", dodaje.
Ona i njene kolege su, kako ističe Gordana Danilović, svakog dana u školi.
"Imali smo i aktivnosti sa učenicima, koncerte, šetnje", nabraja Danilović.
A podršku im, kaže, pružaju i roditelji đaka.
"Prilikom prve ankete pre mesec dana imali smo preko sedamdeset odsto podrške za obustavu, sad je za koji procenat manja. Ali je i te kako imamo", naglasila je.
Krivične prijave protiv ministarke
Zbog umanjenja februarskih plata, Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije podneo je krivične prijave protiv ministarke prosvete i savetnika u gradskim školskim upravama.
Kako navode, ministarka i finansijski savetnici su prijavljeni pod sumnjom da su zloupotrebili službeni položaj, kada su školama poslali dopis da se smanje zarade onima koji nisu na nastavi.
Sindikat tvrdi da su postupili suprotno Zakonu o radu.
"Morali su da sprovedu disciplinske postupke ako će da smanje platu, da izdaju pravosnažna rešenja. Ništa od toga nije bilo", ističe predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije Dušan Kokot.
Kako kaže, hiljade prosvetara su prekinule nastavu, a ima i školskih kolektiva koji su proglasili zakonski štrajk - održavanjem časova od 30 umesto 45 minuta.
"Prosvetari u obustavi su se pozvali na istu odredbu zakona na koju se pozvala i Vlada Republike Srbije kad je 20. decembra nasilno prekinula prvo polugodište, zbog 'ugrožene bezbednosti'", kaže Kokot.
Učenici osnovnih i srednjih škola su tada, odlukom ministarstva, poslati ranije na zimski raspust, u jeku masovnih protesta i blokada.
Dok su studenti blokirali državne fakultete, maturanti su stupili u blokade brojnih srednjih škola, a prosvetari su im protestima i obustavama nastave pružili podršku.
"Zakon na koji se pozivaju prosvetari u obustavi jasno sugeriše da ukoliko nisu preduzete sve mere za bezbedan rad, zaposleni ima pravo da odbije da radi", podseća Dušan Kokot.
Poslodavac, odnosno škola, po zakonu ima mogućnost da o tome obavesti inspekciju rada - kako bi se utvrdilo da li je bezbednost zaposlenog ugrožena ili nije.
"A ministarstvo je obaveštavalo prosvetne inspekcije koje nisu nadležne. Zato i nema nikakvih postupaka, umanjenja su protivzakonita", ocenjuje Dušan Kokot.
Šta kaže ministarka?
Plate se smanjuju u skladu sa zakonom - poruka je ministarke prosvete u ostavci Slavice Đukić Dejanović.
"Zakon je regulisao da obračun plata mora ići u skladu sa onim koliko je urađeno i sa efektima rada", izjavila je Đukić Dejanović za RSE 10. marta.
Tako je reagovala na krivičnu prijavu koju je podneo Nezavisni sindikat prosvetnih radnika.
Navela je i da je u odluci o smanjenju plata "konsultovala pre svega stručnjake pravne i ekonomske struke iz Vlade" i dodala da "veruje u sudove Srbije".
"Verujem da će rezultat biti u skladu sa pravdom i pravom", rekla je Đukić Dejanović.
Da će "svako biti plaćen koliko je radio", ministarka je najavila i uoči isplate februarskih zarada.
Sličnu poruku imao je i premijer u ostavci Miloš Vučević, koji je prosvetnim radnicima 18. februara uputio "poslednju opomenu".
"Nadam se da ćemo se svi dozvati pameti, shvatiti da je ovo cajtnot za vraćanje u redovnu nastavu, inače će deca izgubiti godinu dana", rekao je tada Vučević.
Ministarstvo tvrdi da su zahtevi prosvetara ispunjeni
Kako će se obračunavati plata, Ministarstvo prosvete je preciziralo u dopisu upućenom školama 24. februara.
Navedeno je da će se zarade obračunavati prema "evidenciji o ostvarenim efektivnim časovima rada" za svakog zaposlenog.
Naglašeno je i da će pune plate biti isplaćene ako se nadoknade časovi.
Ministarstvo je tada ponovilo poziv svim nastavnicima, učenicima i roditeljima "da zajednički doprinesu normalizaciji nastave i povratku u školske klupe".
"Dalji prekid obrazovno-vaspitnog procesa može imati dugoročne negativne posledice po znanja i kompetencije učenika, kao i po mogućnost efikasne nadoknade propuštene nastave", ocenili su u saopštenju.
'Nekome nula dinara, nekome dve hiljade, nekome puna plata'
Predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Dušan Kokot naglašava da ne postoji jedinstven model po kojem su umanjivane februarske zarade prosvetarima.
"Mi imamo nastavnike koji su u obustavi sve vreme i dobili su nula dinara na platnom listiću, imamo i nastavnike u obustavi koji su dobili punu platu, pa ima primera i da je neko dobio 2.000, a neko 28.000 dinara", navodi Kokot.
Kaže da je najveći broj direktora školskim upravama prvobitno podneo zahtev da se isplate pune zarade.
"A onda su finansijski savetnici pri školskim upravama, po direktivama koje su dobili iz ministarstva, odbijali da daju verifikaciju takvih plata. Direktorima su rekli, ili umanjite plate ili neće nikome biti isplaćena", dodaje.
Zbog toga, kako je rekao, zaposlenima u mnogim školama još nisu ni isplaćene plate.
Tužbe najavljuju posle 20. marta, kada se očekuje drugi deo februarske plate.
"Tek kada dobijemo drugi deo i vidimo koliki je, imamo pravni osnov za tužbu i da kažemo nije isplaćena cela zarada za februar. Ne možemo tužiti na osnovu akontacije", dodaje Kokot.
Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije, kojeg predstavlja, nema status reprezentativnog.
Zbog toga nije učestvovao u pregovorima sa ministarstvom o položaju prosvetnih radnika.
Reprezentativnost sindikata utvrđuje poslodavac, prema broju članova.
Pregovori su krajem januara rezultirali kolektivnim ugovorom, a sa ministarstvom prosvete potpisala su ga četiri reprezentativna sindikata.
Ministarstvo od tada tvrdi da su prosvetarima ispunjeni zahtevi.
Plata je, kažu, povećana i materijalni položaj poboljšan, a radi se i na smanjenju administrativnih obaveza - što je takođe bio jedan od zahteva prosvetara.
Međutim, brojni prosvetni radnici, nezadovoljni dogovorom sindikata i ministarstva, nastavili su obustave časova i proteste.
Zajedno sa studentima u blokadi fakulteta, beogradski prosvetari su 12. marta u protestnoj šetnji obišli sedišta reprezentativnih sindikata.
"Vi ste odgovorni, od vas zavisi", "Kad je sve teže, sindikati beže", "Sindikati, vaši sertifikati su falsifikati" - poruke su koje su nosili.
Sindikatima su predali pisma sa zahtevom da im se priključe u "zajedničkoj borbi za dostojanstvo profesije".
"Došli smo da podsetimo sindikate na zahteve kolega od kojih su oni sami odustali, i da im poručimo da su i mnogi njihovi članovi obustavili nastavu", izjavila je za RSE učiteljica Ivana Radojević, predstavnica neformalnog udruženja Puls beogradskih osnovnih škola.
U koliko škola nema nastave?
Ministarstvo prosvete do objave teksta nije odgovorilo na pitanja RSE - u koliko je osnovnih i srednjih škola u Srbiji obustavljena nastava i koliko prosvetara je dobilo umanjene februarske plate.
Prema ranijim podacima koje je objavljivalo ministarstvo, pet odsto škola, od ukupno 1.773 koliko ih ima u Srbiji, u potpunoj je obustavi nastave.
Kako su rekli, u 95 odsto škola se nastava odvija u potpunosti ili delimično, u šta spadaju i škole gde su časovi skraćeni.
Nezavisni sindikat prosvetnih radnika, međutim, ima drugačije podatke.
"Da je to tako kako država kaže, zašto onda kažu da je ugrožena školska godina", pita predsednik sindikata Dušan Kokot.
Prema podacima tog sindikata, u delimičnoj ili potpunoj obustavi je, navodi Kokot, proteklih sedmica bilo više od 40.000 prosvetnih radnika.
"Nije isto kada radi škola sa 20 učenika, a ne radi gradska škola sa 2.000 učenika. A sistem i statistika ih isto broje, kao jedan subjekat", naglašava.
Kako kaže, u potpunoj obustavi nastave je više od stotinu osnovnih i srednjih škola, a u delimičnoj je više od 500-600 njih.
"Kada kažem delimično, to znači da jedan broj učitelja i nastavnika ne drži nastavu, ali da ima i onih koji drže časove. Veliki broj škola koje su držale skraćene časove od 30 minuta sad su ušle u obustavu", pojašnjava.
Kokot ističe da njihova sindikalna organizacija nema pokrivenost u svakoj školi u državi, pa da zato nemaju egzaktne podatke.
Ali, kako kaže, u velikim gradovima poput Novog Sada i Beograda potpuna ili delimična obustava je u gotovo svim većim osnovnim i srednjim školama.
Nastava je, kaže, potpuno ili delimično obustavljena i u brojnim školama u Užicu, Čačku, Gornjem Milanovcu, Ivanjici, Zrenjaninu.
Šta kažu roditelji?
Dok neki roditelji sa kojima je razgovarao RSE podržavaju proteste, drugi brinu o nastavku školske godine.
"Treba da pružiti podršku prosvetarima, ali to sada ide preko dece i uzelo je maha", stav je Milice iz Zrenjanina.
Sin joj je đak drugog razreda osnovne škole.
Posle više sedmica potpune obustave nastave, polovinom februara je škola koju pohađa počela sa radom.
"Da tad nije krenuo, ne bi mi bilo pravo, jer je previše. Treba se izboriti za zahteve, podržavamo proteste, ali možda da nađu neki drugi način umesto štrajka, jer i naša deca ispaštaju, sede kod kuće umesto da idu u školu", dodaje.
Ističe i da su otvorena pitanja kako će se zaključivati ocene na kraju školske godine i da li će biti prijemnih ispita za srednje škole i fakultete.
"Mislim da će biti razlike u znanju među onom decom koja su išla i nisu u školu", dodaje.
Radmila, koja je govorila za RSE, mama je učenice trećeg i učenika petog razreda.
Oboje ne idu u školu od 20. januara.
"Ćerkina učiteljica nas svakog dana obaveštava o obustavi. A dobili smo obaveštenje da u razredu kojeg pohađa sin samo nastavnici srpskog i veronauke drže časove. Mi kao roditelji smo se dogovorili da ih ne šaljemo tako u školu", dodala je.
"Ne brinem se da li će deca izgubiti školsku godinu, ako to znači da ćemo se izboriti za pravednije društvo", poruka je Ane iz Zrenjanina.
Njena ćerka je učenica drugog razreda osnovne škole.
"Ne mislim da joj je bilo traumatično to što nije išla u školu od početka polugodišta 20. januara. Ali joj je nedostajala škola i drugari", dodaje.
Zato je, kako kaže, poslala ćerku u školu kada je dobila obaveštenje da se njen učitelj ove sedmice vraća na nastavu.
"Ali učitelji i nastavnici imaju moju punu podršku u protestu i obustavi. Čula sam i za solidarne fondove za pomoć onima kojima je plata umanjena i spremna sam da uplatim novac", ističe Ana.
'Solidarno za prosvetare'
Nakon objava da su prosvetarima u obustavi rada umanjene februarske plate, deo građana najavljuje podršku - kroz proteste, ali i novčanu pomoć.
Neformalna grupa IT stručnjaka "IT Srbija" pokrenula je Mrežu solidarnosti za prosvetu.
Pozvali su građane da se priključe mreži i da doniraju novac.
Akciju prikupljanja novca za prosvetare putem interneta pokrenuo je i profesor i naučnik Aleksandar Kavčić, preko svoje fondacije "Alek Kavčić".
Deo opozicionih stranaka je takođe najavio da će obezbediti kratkoročnu novčanu pomoć prosvetarima iz fondova solidarnosti - među njima poslanici Narodnog pokreta Srbije i Stranke slobode i pravde.
Podršku su najavili i brojni advokati, koji nude besplatnu pravnu pomoć prosvetarima ukoliko se odluče da tuže državu zbog umanjenih zarada.