Dok vlast u Srbiji najavljuje smanjenje plata prosvetnim radnicima koji štrajkuju, oni odgovaraju pozivom na petodnevnu totalnu obustavu nastave od 24. do 28. februara.
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović potvrdila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da će februarske plate prosvetnim radnicima koji štrajkuju biti smanjene.
"Biće plaćen svako onoliko koliko je radio", rekla je ona i pozvala prosvetne radnike da nastave proces obrazovanja, naglasivši da su gubici nenadoknadivi.
Slično je 18. februara izjavio i premijer u ostavci Miloš Vučević, koji je prosvetnim radnicima uputio "poslednju opomenu".
"Nadam se da ćemo se svi dozvati pameti, shvatiti da je ovo cajtnot za vraćanje u redovnu nastavu, inače će deca izgubiti godinu dana", rekao je Vučević.
Ana Dimitrijević, potpredsednica Foruma beogradskih gimnazija i profesorka Devete gimnazije, rekla je za RSE da ih pretnje koje se tiču smanjenja plata ne mogu ni uplašiti, ni uterati u učionice.
"Jer ovde mi imamo neke stvari iza kojih smo stali, koje su nama važnije trenutno od ličnog dohotka", rekla je Dimitrijević.
Ona je dodala da u srednjim školama većina učenika svakako blokira i bojkutuje nastavu, jer se deo srednjoškolaca priključio protestima studenata.
"Tako da mi, i da se vratimo u učionice, ne bismo imali kome da predajemo", naglasila je ona.
Deo prosvetnih radnika od početka školske godine protestuje. Zahtevaju bolje plate i uslove rada. Njihov protest i štrajk je intenziviran u talasu studentskih protesta koji traju gotovo tri meseca.
Koliko škola je u štrajku?
Slavica Đukić Dejanović je u razgovoru za RSE rekla da više od 50 odsto škola radi punim režimom rada, odnosno održava časove u trajanju od 45 minuta.
Skraćeni časovi održavaju se u 30 odsto škola u Srbiji, rekla je Đukić Dejanović.
"U 16 odsto škola neki profesori rade pun fond sati, neki rade u režimu štrajka - 30 minuta, a neki uopšte ne rade. I u pet odsto škola je potpuna obustava", tvrdi ministarka.
Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija rekla je da smatra da je veliki problem i ako pet odsto škola u Srbiji ne radi regularno.
"To je zaista jedna zabrinjavajuća informacija, tako da mislim da bi morali malo da porazmisle o svojoj strategiji vezano za komunikaciju sa prosvetnim radnicima i uopšte odnos prema našoj obustavi", rekla je Dimitrijević.
Kada je reč o najavljenoj totalnoj obustavi nastave, Aleksandar Maksimović, psiholog i član neformalne asocijacije Puls beogradskih osnovnih škola, rekao je za RSE da je 97 osnovnih škola od 194 u Beogradu potvrdilo da će se priključiti ovoj akciji.
"Podaci se još uvek prikupljaju, ali od nekih 6.500 nastavnika i nastavnog osoblja u 97 škola, negde 4.000 će biti u obustavi sledeće nedelje", rekao je Maksimović.
Do kada je moguće nadoknaditi godinu?
Ana Dimitrijević je u razgovoru za RSE rekla da bi, ukoliko se do sredine marta krene sa obavljanjem nastave, školska godina mogla normalno da se završi.
"U smislu da ne bismo čak morali ništa ni da nadoknađujemo, već samo da sažmemo gradivo, ukoliko bismo se vratili u učionice i radili 45 minuta", rekla je ona i podvukla da školska godina i dalje nije ugrožena.
'Obrazovanje nije samo predavanje gradiva'
Jelena Mitić, članica neformalne asocijacije Puls beogradskih srednjih škola i psihološkinja i nastavnica psihologije u Trinaestoj beogradskoj gimnaziji, naglasila je u razgovoru za RSE da obrazovanje nije samo insistiranje na predavanju gradiva i na pasivnom memorisanju sadržaja koji su programima predviđeni za jednu školsku godinu.
"Obrazovanje ima jedan ozbiljan društveni širi kontekst i kao takvo mora da bude posmatrano. Neophodno je da se otvore neka pitanja i razmotri zbog čega univerzitet, studenti, profesori stoje i upućuju nam pobune, štrajkuju i podnose zahteve i traže nekakve društvene promene", rekla je ona.
Istakla je da u trenutnom društvenom kontekstu, gde se svakodnevno širom države održavaju protesti, nije moguće neometano sprovoditi nastavu kao da se ništa ne događa.
"Naša obustava nastave i na neki način pobuna jeste vapaj onog najobrazovanijeg soja u ovom društvu, da u ovom društvu nešto nije dobro i da nešto mora da se menja", rekla je Mitić.
'Postoje stvari o kojima dijalog nije potrebno voditi'
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović rekla je za RSE da ovo ministarstvo razgovara sa svima koji to žele.
"Razgovarala sam sa svim direktorima škola koje su blokirane u mestima gde ima najviše blokiranih škola. Dakle, dijalog je put da dođemo do nekih ishoda. Svi koji su želeli da razgovaraju, sa njima razgovaramo", rekla je ministarka.
Puls beogradskih osnovnih škola prethodno je odbio poziv Ministarstva prosvete na razgovor.
"Prosto odbijamo dok se ne pokaže dobra volja od strane Ministarstva za ispunjenjem naših zahteva. Nama treba neki gest dobre volje da oni hoće da razmatraju te zahteve", rekao je Aleksandar Maksimović iz Pulsa beogradskih osnovnih škola.
I Jelena Mitić iz asocijacije Puls beogradskih srednjih škola rekla je da "postoje stvari o kojima dijalog nije ni potrebno voditi".
"Uspostavljanje prava vladavine zakona je apel nad apelima, a tek nakon toga možemo razgovarati i nekim mirnim putem utvrđivati koji su to problemi koji se nalaze u obrazovanju", rekla je Mitić.
Četiri reprezentativna sindikata potpisala su krajem januara kolektivni ugovor sa Ministarstvom prosvete, ali time nije okončan štrajk.
Deo prosvetnih radnika, koji je nezadovoljan dogovorom sindikata i Ministarstva, nastavio je štrajk.
Među njima su i članovi Pulsa beogradskih osnovnih i srednjih škola, koji zahtevaju prestanak represivnih mera prema zaposlenima koji štrajkuju, kao i izmene i dopune posebnog kolektivnog ugovora koji su sindikati potpisali sa Ministarstvom.
Zahtevaju i poboljšanje materijalnog položaja svih zaposlenih u prosveti i utvrđivanje reprezentativnosti sindikata.
Traže smanjenje administrativnog dela posla i mogućnost da direktore škola biraju školski odbori, a ne ministri prosvete.
Pored toga, oni pružaju podršku studentima u blokadi i traže i ispunjenje svih njihovih zahteva.
Studenti u blokadi, koji blokiraju više od 60 fakulteta širom zemlje, zahtevaju političku i krivičnu odgovornost zbog pada betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu kada je poginulo 15, a teško povređeno dvoje ljudi.
