Kosovske vlasti se trude da prevaziđu nesuglasice sa srpskim predstavnicima kako bi Bezbednosne snage Kosova bile što pre transformirane u Vojsku Kosova, odnosno u Oružane snage. Ipak, albanski i srpski analitičari kažu da je šansa za tako nešto propuštena.
Premijer Kosova Isa Mustafa je u intervju za RSE u ponedeljak naveo da je ovo pitanje moglo da se reši i ranije da nije bilo nesuglasica sa srpskim predstavnicima, čiji su glasovi neophodni za potrebne ustavne izmene po tom pitanju. Pripreme za tu transformaciju su završene, naveo je on.
“Ove snage neće biti samo albanske snage, već one pripadaju svim građanima Kosova. Učlanjenje susednih država u NATO, te i naš zahtev da postanemo deo NATO-a, omogućava to da nemamo posebne vojske i da te vojske nemaju problema međusobno, već je težnja da svi postanemo deo NATO projekata. Sve naše potrebe će se harmonizovati u okviru NATO-a i u tom smislu smatram da je potrebno da imamo podršku svih građana, uključujući i Srbe, jer je važno da ove snage budu odraz svih građana Republike Kosova“, kazao je on.
Mustafa je naglasio da tokom dosadašnjih razgovora sa srpskim predstavnicima nije bilo nekih posebnih, eksplicitnih zahteva s njihove strane. Oni su ranije navodili da jednu takvu inicijativu neće podržati.
„I za nas bi bilo teško da imamo takve sporazume, jer u tim slučajevima, ukoliko uspemo da dobijemo njihove glasove u razmeni za nešto drugo, onda se time okončava jedan a otvara drugi problem. Ne želimo da funkcionišemo na taj način. Želimo da ih ubedimo da je ojačavanje ove oblasti i formiranje Oružanih snaga i u našem i u njihovom interesu. Takođe, neće biti nikakvih delovanja izvan sporazuma sa NATO-om“, poručio je Mustafa.
Nema ubeđivanja preko noći
Albanski i srpski analitičari na Kosovu, međutim, kažu da je šansa za tako nešto propuštena.
Behljulj Bećaj smatra da je kosovska vlast izgubila smisao da ubedi predstavnike srpske zajednice, koji se, kako kaže, ne mogu ubediti preko noći.
„Oni su imali jedno 15-16 godina da steknu poverenje Srba. To poverenje ne da ne postoji kod Srba, već poverenja nemaju ni kod ostalih svojih građana. Tako da mislim da je prokockana prilika da se Srbi ubede za tu vrstu podrške“, kaže Bećaj.
Kako navodi, ovo pitanje će se, kao što je slučaj sa ostalim problemima do sada, verovatno rešiti na neki drugi način koji nije shodan političkim rešenjima, a ima predznak političkog rešenja.
Ranđel Nojkić, jedan od srpskih analitičara, kaže da je bilo mogućnosti da se u okviru koalicionog sporazuma određeni problemi reše, pa tako i ovaj.
„Međutim, sve ovo što se dešavalo poslednjih meseci sa opozicijom, prevrtanjem kamiona, odbijanje formiranje Zajednice srpskih opština, i sve ostale negativne pojave koje su uperene protiv Srba, smanjuje znatno šansu da Srbi na bilo koji način učestvuju u glasanju jedne takve odluke. Čini mi se da su propuštene mnoge šanse koje su bile za postizanje jednog takvog dogovora“, kaže Nojkić.
On, međutim, smatra da je sasvim normalno da se unutar koalicionih partnera prave ustupci zarad nekih glasanja, odnosno da Srbi zauzvrat traže garancije za, na primer, formiranje Zajednice.
„Ne znam zašto bi premijer Mustafa rekao da neće da pristane na tako nešto. To zapravo govori da on na neki način podržava opoziciju u nekim svojim zahtevima, pa i u osnivanju Zajednice“, kaže Nojkić.
Bezbednosne snage Kosova broje 2.379 pripadnika, od kojih njih 197 pripadaju manjinskim zajednicama. Najviše ih je iz turske zajednice, njih 56, iz srpske ih je 46, iz bošnjačke 44, dok su ostali iz aškalijske, romske, goranske, egipćanske, te hrvatske zajednice.