Već više od deceniju i po umesto posla u struci, Ivan Antić diplomirani pravnik i Ilija Vukojičić profesor sociologije na kuršumlijskoj pijaci prodaju sitnice da bi preživeli.
Kažu da im je jedini izvor prihoda ono malo što od prodaje uspeju da zarade na kušumlijskoj pijaci.
Od diplomiranja na fakultetima prošlo je već mnogo vremena, a za njih u međuvremenu nije bilo posla u struci.
"Deset godina je prošlo od kada sam diplomirao sa prosečnom ocenom 8,80, ali sam bez posla evo već deset godina. Na pijaci prodajem sitnice kao što su baterije, lampe, kese, torbe… Zaradi se malo, što bi se reklo “samo dan i komat”, " kaže Ilija Vukojičić.
"Prava sam diplomirao u Nišu 1992 godine. Na pijaci radim već 18 godina. Prodajem male tehničke stvari, tranzistore, naočare, nožiće… Od ovog posla malo može da se zaradi. To je posao od danas do sutra, odnosno samo za hleb može da se zaradi", navodi Ivan Antić.
"Bolje da ne razmišljam o budućnosti"
Vukojičić kaže da je prethodnih godina uzalud podnosio prijave za sve konkurse koji su širom Srbije bili raspisani za posao u struci. Međutim, ni nakon deset godina od kako je završio filozoifski fakultet nije uspeo da pronađe posao, pa sada, kako ističe, nema ni jedan dan radnog staža.
Sa druge strane, Ivan Antić koji prodajom na pijaci izdržava četvoročlanu porodicu je za proteklih gotovo dvadest godina samo nekoliko godina radio na određeno vreme.
"Pokušavao sam da pronađem posao prethodnih godina. Na mnoga vrata sam kucao. Tražio sam posao u opštini, preduzećima… Čak i van Kuršumlije. Sve je to bilo bez efekta", kaže Antić.
"Pravo govoreći, ne nadam se da ću posao naći u struci", kaže rezignirano Vukojičić.
Zarada koju ostvare prodajući sitnice na kuršumlijskoj pijaci je veoma mala, kažu naši sagovornici, tako da jedva stiže i za najosnovnije potrebe. I jedan i drugi su ušli u petu deceniju života i ističu da ne vide perspektivu za sebe i članove svojih porodica.
"Moja perspektiva je u svakom slučaju žalosna", sleže ramenima Ilija Vukojičić.
"Bolje da ne razmišljam o budućnosti. Nije svetla budućnost", kaže Ivan Antić
Kažu da im je jedini izvor prihoda ono malo što od prodaje uspeju da zarade na kušumlijskoj pijaci.
Antić: To je posao od danas do sutra, odnosno samo za hleb može da se zaradi.
"Deset godina je prošlo od kada sam diplomirao sa prosečnom ocenom 8,80, ali sam bez posla evo već deset godina. Na pijaci prodajem sitnice kao što su baterije, lampe, kese, torbe… Zaradi se malo, što bi se reklo “samo dan i komat”, " kaže Ilija Vukojičić.
"Prava sam diplomirao u Nišu 1992 godine. Na pijaci radim već 18 godina. Prodajem male tehničke stvari, tranzistore, naočare, nožiće… Od ovog posla malo može da se zaradi. To je posao od danas do sutra, odnosno samo za hleb može da se zaradi", navodi Ivan Antić.
"Bolje da ne razmišljam o budućnosti"
Vukojičić kaže da je prethodnih godina uzalud podnosio prijave za sve konkurse koji su širom Srbije bili raspisani za posao u struci. Međutim, ni nakon deset godina od kako je završio filozoifski fakultet nije uspeo da pronađe posao, pa sada, kako ističe, nema ni jedan dan radnog staža.
Sa druge strane, Ivan Antić koji prodajom na pijaci izdržava četvoročlanu porodicu je za proteklih gotovo dvadest godina samo nekoliko godina radio na određeno vreme.
"Pokušavao sam da pronađem posao prethodnih godina. Na mnoga vrata sam kucao. Tražio sam posao u opštini, preduzećima… Čak i van Kuršumlije. Sve je to bilo bez efekta", kaže Antić.
"Pravo govoreći, ne nadam se da ću posao naći u struci", kaže rezignirano Vukojičić.
Zarada koju ostvare prodajući sitnice na kuršumlijskoj pijaci je veoma mala, kažu naši sagovornici, tako da jedva stiže i za najosnovnije potrebe. I jedan i drugi su ušli u petu deceniju života i ističu da ne vide perspektivu za sebe i članove svojih porodica.
"Moja perspektiva je u svakom slučaju žalosna", sleže ramenima Ilija Vukojičić.
"Bolje da ne razmišljam o budućnosti. Nije svetla budućnost", kaže Ivan Antić