Uredbom Vlade sada je sa mlekom sve u redu, barem što se domaćih standarda tiče. No, prema iskustvu vlasnika marketa Novosađane nije mnogo umirila vladina uredba kojom je granična vrednost dozvoljene količine aflatoksina u mleku povećana deset puta i tako ovaj proizvod sada ispunjava naše standarde.
Rukovodilac jednog novosadskog marketa Zana Marjanović kaže za Radio Slobodna Evropa da u odnosu na dosadašnjih više od deset kartona mleka po porudžbini sada uzimaju samo po jedan karton.
“Bukvalno se prepolovila prodaja, ostaje nam dosta mleka i mlečnih proizvoda na rafovima. Sada više neće mleko ni od jednog prozvođača. Neće ni sireve ni jogurte da kupuju. A distributeri su u haosu, nemaju uopšte posla, rade od šest do osam, znači svega dva sata. U ovu radnju donesu samo jedan karton, odnosno šest mleka, i bukvalno mole Boga da i to prodaju”, kaže Marjanović.
Strožiji standardi, koji su bili na snazi do kraja februara, u uzorkovanom mleku sa teritorije Vojvodine nisu bili poštovani, potvrdila je nova analiza Vlade Vojvodine, koja je urađena u dve laboratorije u Nemačkoj.
Svi uzorci su uzeti sa rafova radnji nakon naredbe o povlačenju mleka sa prisustvom aflatoskina većim od 0,05 mikrograma.
Vojvođanski sekretar Branislav Bugarski ističe da je prisustvo kancerogenog toksina u uzorcima znatno iznad tada važećih propisa.
“Srbija je ostala jedina evropska zemlja, koliko ja znam, koji ima granicu 0,5, i ono što je problematično u ovoj konstalaciji što mleko sa povišenim nivoom aflatoksina iz regiona može da se preliva na naše tržište. Ovo može mnogo ozbiljnije da ugrozi proizvođače mleka, jer u onom trenutku kada vi možete da kupite ili da dobijete mleko za džabe zato što se ono ne može da se iskoristi, za mene se postavlja pitanje koliko će otkupljivači biti spremni da plate mleko našim poljoprivrednim proizvođačima”, kaže Bugarski.
Ministar poljoprivrede Goran Knežević ipak tvrdi da je promena standarda zapravo pomoć proizvođačima, jer kako on kaže „omogućiće izvoz mleka u dve trećine sveta“.
Međutim u te dve trećine ne spadaju zemlje Evropske unije gde je dozvoljena gornja granica za prisustvo ove supstance 0,05 mikrograma po litru. Neke članice čak zabranjuju i prisustvo ovog toksina u mlečnim proizvodima.
Ono što je sigurno to je da su potrošački standardi zapravao smanjeni, kaže Edina Popov iz Asocijacije potrošača Srbije.
“Nažalost, vraćanje standarda unazad nije dobro ni za potrošače ni za proizvođače u Srbiji i pokazuje nespremnost i nesposobnost države odnosno minstra poljoprivrede da bude na visini zadatka i da može da rešava stvari u skladu sa evropskim standardima. Tako da ovo nikako nije sretno rešenje i ministar Knežević odavno je trebao da podnese ostavku”, naglašava Popov.
Nakon u najmanje ruku čudnog rešenja Vlade, ostaje da vidimo hoće li neko snositi odgovornost za problem sa kvalitetom mleka. Resorni ministar je najavio razgovore sa prvim podpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem.
Rukovodilac jednog novosadskog marketa Zana Marjanović kaže za Radio Slobodna Evropa da u odnosu na dosadašnjih više od deset kartona mleka po porudžbini sada uzimaju samo po jedan karton.
“Bukvalno se prepolovila prodaja, ostaje nam dosta mleka i mlečnih proizvoda na rafovima. Sada više neće mleko ni od jednog prozvođača. Neće ni sireve ni jogurte da kupuju. A distributeri su u haosu, nemaju uopšte posla, rade od šest do osam, znači svega dva sata. U ovu radnju donesu samo jedan karton, odnosno šest mleka, i bukvalno mole Boga da i to prodaju”, kaže Marjanović.
Strožiji standardi, koji su bili na snazi do kraja februara, u uzorkovanom mleku sa teritorije Vojvodine nisu bili poštovani, potvrdila je nova analiza Vlade Vojvodine, koja je urađena u dve laboratorije u Nemačkoj.
Svi uzorci su uzeti sa rafova radnji nakon naredbe o povlačenju mleka sa prisustvom aflatoskina većim od 0,05 mikrograma.
Vojvođanski sekretar Branislav Bugarski ističe da je prisustvo kancerogenog toksina u uzorcima znatno iznad tada važećih propisa.
“Srbija je ostala jedina evropska zemlja, koliko ja znam, koji ima granicu 0,5, i ono što je problematično u ovoj konstalaciji što mleko sa povišenim nivoom aflatoksina iz regiona može da se preliva na naše tržište. Ovo može mnogo ozbiljnije da ugrozi proizvođače mleka, jer u onom trenutku kada vi možete da kupite ili da dobijete mleko za džabe zato što se ono ne može da se iskoristi, za mene se postavlja pitanje koliko će otkupljivači biti spremni da plate mleko našim poljoprivrednim proizvođačima”, kaže Bugarski.
Ministar poljoprivrede Goran Knežević ipak tvrdi da je promena standarda zapravo pomoć proizvođačima, jer kako on kaže „omogućiće izvoz mleka u dve trećine sveta“.
Međutim u te dve trećine ne spadaju zemlje Evropske unije gde je dozvoljena gornja granica za prisustvo ove supstance 0,05 mikrograma po litru. Neke članice čak zabranjuju i prisustvo ovog toksina u mlečnim proizvodima.
Ono što je sigurno to je da su potrošački standardi zapravao smanjeni, kaže Edina Popov iz Asocijacije potrošača Srbije.
“Nažalost, vraćanje standarda unazad nije dobro ni za potrošače ni za proizvođače u Srbiji i pokazuje nespremnost i nesposobnost države odnosno minstra poljoprivrede da bude na visini zadatka i da može da rešava stvari u skladu sa evropskim standardima. Tako da ovo nikako nije sretno rešenje i ministar Knežević odavno je trebao da podnese ostavku”, naglašava Popov.
Nakon u najmanje ruku čudnog rešenja Vlade, ostaje da vidimo hoće li neko snositi odgovornost za problem sa kvalitetom mleka. Resorni ministar je najavio razgovore sa prvim podpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem.
