Novosadski Centar za regionalizam predstavio je javnosti svoje istraživanje o tome kako je primena Briselskog sporazuma, posebno dela o integrisanom upravljanju graničnim prelazima, uticala na promet ljudi i roba između Srbije i Kosova.
Koliko je smanjena takozvana siva zona trgovine kojom je u prošlosti znatno oštećen budžet Srbije a obogatili se pojedinci, da li su otklonjene barijere za legalni promet robe i ljudi.
Autori istraživanja skreću pažnju da podaci o tome ko se još uvek na severu Kosova bogati na račun budžeta Srbije, koristeći pravni vakuum, otrkivaju i kome je u interesu bilo da ne uspeju nedeljni lokalni izbori. Ankettni odbor Skupštine Srbije koji je ispitivao oblike ilegalne trgovine sa Kosovom o tome je trebalo pre izbora da obavesti javnost.
Pre primene Briselskog posrazuma, oko 40 odsto trgovine između Kosova i Srbije nalazilo se u takozvanoj sivoj zoni, što znači da između te dve teritorije postoji bratstvo i jedinstvo u kriminalu, ukazao je Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam.
Vlast je saučesnik u svemu što se dessavalo na Kosovu i to je razlog zašto Anketni odbor Skupštine Srbije nije pre izbora objavio izveštaj o zloupotrebi budžetskih sredstava, jer bi to otkrilo čiji je interes status kvo - rekao je Aleksandar Popov.
„Jedan od problema je što još nije sasvim suspendovana uredba iz 2006. godine o oslobađanju značajnog broja roba od PDV-a, što i dalje otvara prliku za sivu ekonomiju, za bogaćenje pojedinaca na račun državnog budžeta. I mislim da bi to moglo dati ogovor na pitanje kome je bilo u interesu da u nedelju realizuje antiizbornu kampanju na severu Kosova. Ko je imao najveći interes da se ti izbori ne održe i da se sve ovo ne uvede u regularne tokove umesto sadašnjeg pravnog vakuuma koji tamo postoji“, ocenio je Popov.
Popov se dalje osvrnuo na razgovor njegovog tima sa poslovnim ljudima na severu Kosova:
„Taj razgovor je protekao u izuzetno neugodnoj atmosferi jer su nas propitivali ko smo, šta smo, za koga radimo...Ako odete u Severnu Mitrovicu koja je veličine jednog kvarta u Novom Sadu, vi vidte da je to jeda veliki butik. A to je pogodno područje za sivu ekonomiju.“
Srbija je 2012. godine izvezla na Kosovo robu u vrednosti od 300 milina evra, Kosovo je na 9. mestu na lestvici zemalja u koje Srbija izvozi svoje proizvode.
Direktor Centra za regionalizam kaže da je utvrđeno je da je primena Briselskog sporazuma doprinela da se smanji siva zona ali je izazvalo i značajne kontraefekte.
“Zato što je pojačan broj necarinskih barijera za trgovinu robama između Srbije i Kosova. Jedna od najznačajnijih je uvođenje obaveznog osiguranja vozila koje je izuzetno skupo, posebno za kamione koje voze robu. I to je dovelo do toga da umesto da se uvede sloboda kretanja, ono je zapravo smanjilo u jednom trenutku promet i roba i ljudi između Srbije i Kosova", naveo je Popov.
Jedan od istraživača Predrag Bijelić nabraja necarinske barijere:
"Neefikasnost rada carine i to uglavnom sa kosvoske strane, visoki troškovi osiguranja po vozilu, visoki troškovi carinskog terminala...To su najviši troškovi u čitavoj Evropi. A da nema ovih prepreka, ja verujem da bi plasman na ovo tržište bio još značajniji pošto je to tržište naviknuto na ove proizvode, posebno prehrambene. Ti proizvodi su još uvek konkurentni ali pitanje je šta će se desiti, hoće li se to tržište okrenuti na drugu stranu.“
Kosvosako srpsku granicu prelazi dnevno sa obe strane gotovo 9.000 ljudi, dupliran je broj onih koji uzimaju dokuemnta izdata od strane kosvoskih institucija.
Međutim, istraživači Centra za regionalizam skrenuli su pažnju na jedan problem u vezi sa uvođenjem kosvoskih tablica sa različitim oznakama.
„Postoje indicije da su pripadnicima srpske zajednice izdavane tablice koje su imale odredjenu kombinaciju slova, najčešće BG ili nešto slično, koje obezbeđuju da se prepoznaju vozila čiji su vlasnici Srbi. To nikada nije dokazano, kosovske vlasti to negiraju, ali ono što je zanimljivo je da su nadležne kosovske institucije dostavile spisak nosioca kosvoskih tablica sa KS i RKS oznakama po etničkom poreklu vlasnika. Mišljenja autora ovog izveštaja je da je zabrinjavajuća činjenica da kosovska policija poseduje evidenciju o vlasnicima RKS tablica shodno njihovom etničkom poreklu jer se neminovno postavlja pitanje dostupnosti tih podataka, njihove svrhe i razloga korišćenja", navela je Miroslava Jelačić.
Koliko je smanjena takozvana siva zona trgovine kojom je u prošlosti znatno oštećen budžet Srbije a obogatili se pojedinci, da li su otklonjene barijere za legalni promet robe i ljudi.
Autori istraživanja skreću pažnju da podaci o tome ko se još uvek na severu Kosova bogati na račun budžeta Srbije, koristeći pravni vakuum, otrkivaju i kome je u interesu bilo da ne uspeju nedeljni lokalni izbori. Ankettni odbor Skupštine Srbije koji je ispitivao oblike ilegalne trgovine sa Kosovom o tome je trebalo pre izbora da obavesti javnost.
Pre primene Briselskog posrazuma, oko 40 odsto trgovine između Kosova i Srbije nalazilo se u takozvanoj sivoj zoni, što znači da između te dve teritorije postoji bratstvo i jedinstvo u kriminalu, ukazao je Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam.
Vlast je saučesnik u svemu što se dessavalo na Kosovu i to je razlog zašto Anketni odbor Skupštine Srbije nije pre izbora objavio izveštaj o zloupotrebi budžetskih sredstava, jer bi to otkrilo čiji je interes status kvo - rekao je Aleksandar Popov.
„Jedan od problema je što još nije sasvim suspendovana uredba iz 2006. godine o oslobađanju značajnog broja roba od PDV-a, što i dalje otvara prliku za sivu ekonomiju, za bogaćenje pojedinaca na račun državnog budžeta. I mislim da bi to moglo dati ogovor na pitanje kome je bilo u interesu da u nedelju realizuje antiizbornu kampanju na severu Kosova. Ko je imao najveći interes da se ti izbori ne održe i da se sve ovo ne uvede u regularne tokove umesto sadašnjeg pravnog vakuuma koji tamo postoji“, ocenio je Popov.
Popov se dalje osvrnuo na razgovor njegovog tima sa poslovnim ljudima na severu Kosova:
„Taj razgovor je protekao u izuzetno neugodnoj atmosferi jer su nas propitivali ko smo, šta smo, za koga radimo...Ako odete u Severnu Mitrovicu koja je veličine jednog kvarta u Novom Sadu, vi vidte da je to jeda veliki butik. A to je pogodno područje za sivu ekonomiju.“
Srbija je 2012. godine izvezla na Kosovo robu u vrednosti od 300 milina evra, Kosovo je na 9. mestu na lestvici zemalja u koje Srbija izvozi svoje proizvode.
Direktor Centra za regionalizam kaže da je utvrđeno je da je primena Briselskog sporazuma doprinela da se smanji siva zona ali je izazvalo i značajne kontraefekte.
“Zato što je pojačan broj necarinskih barijera za trgovinu robama između Srbije i Kosova. Jedna od najznačajnijih je uvođenje obaveznog osiguranja vozila koje je izuzetno skupo, posebno za kamione koje voze robu. I to je dovelo do toga da umesto da se uvede sloboda kretanja, ono je zapravo smanjilo u jednom trenutku promet i roba i ljudi između Srbije i Kosova", naveo je Popov.
Jedan od istraživača Predrag Bijelić nabraja necarinske barijere:
"Neefikasnost rada carine i to uglavnom sa kosvoske strane, visoki troškovi osiguranja po vozilu, visoki troškovi carinskog terminala...To su najviši troškovi u čitavoj Evropi. A da nema ovih prepreka, ja verujem da bi plasman na ovo tržište bio još značajniji pošto je to tržište naviknuto na ove proizvode, posebno prehrambene. Ti proizvodi su još uvek konkurentni ali pitanje je šta će se desiti, hoće li se to tržište okrenuti na drugu stranu.“
Kosvosako srpsku granicu prelazi dnevno sa obe strane gotovo 9.000 ljudi, dupliran je broj onih koji uzimaju dokuemnta izdata od strane kosvoskih institucija.
Međutim, istraživači Centra za regionalizam skrenuli su pažnju na jedan problem u vezi sa uvođenjem kosvoskih tablica sa različitim oznakama.
„Postoje indicije da su pripadnicima srpske zajednice izdavane tablice koje su imale odredjenu kombinaciju slova, najčešće BG ili nešto slično, koje obezbeđuju da se prepoznaju vozila čiji su vlasnici Srbi. To nikada nije dokazano, kosovske vlasti to negiraju, ali ono što je zanimljivo je da su nadležne kosovske institucije dostavile spisak nosioca kosvoskih tablica sa KS i RKS oznakama po etničkom poreklu vlasnika. Mišljenja autora ovog izveštaja je da je zabrinjavajuća činjenica da kosovska policija poseduje evidenciju o vlasnicima RKS tablica shodno njihovom etničkom poreklu jer se neminovno postavlja pitanje dostupnosti tih podataka, njihove svrhe i razloga korišćenja", navela je Miroslava Jelačić.
