Pripreme u toku, oficiri za vezu Srbije i Kosova čekaju

Mogu ga nazvati i predstavnikom koji dolazi iz samog kosmosa, ali on za Srbiju neće biti ambasador. Tim rečima srpski šef diplomatije govorio je o oficiru za vezu koji bi, verovatno, trebalo da iz Prištine stigne u Beograd, baš kao što bi i njegov kolega iz glavnog grada Srbije trebalo da se uputi ka glavnom gradu Kosova. Uspostavljanje misije oficira za vezu dogovoreno je u decembru, tokom mesec dana koja su usledila utvrđena su i imena dvojice ljudi koji će poneti ovo zvanje, tako da sada još ostaje i da preuzmu dužnost. Za očekivati je da će i nakon što oni zauzmu pozicije u svojim novim kancelarijama, ostati rasprave o tome šta ti ljudi zapravo predstavljaju.

Kada pitate u Prištini malo ko će se ustručavati da svog predstavnika ne nazove ambasadorom. A kada isto pitanje postavite zvaničnicima u Beogradu sve manje je onih koji će se kriti iza diplomatskih manira i uglađene retorike. Zašto bi bilo ko tako radio kada to ne čini ni sam ministar inostranih poslova Ivan Mrkić o kome mediji već uveliko govore kao o diplomati koji, za razliku od svog prethodnika Vuka Jeremića, zazire od teških reči ili publiciteta. Ipak, na pomen buduće kancelarije oficira za vezu, onog koji u Beograd stiže iz Prištine, usprotivio se i samom terminu “kancelarija”:

"Privremene vlasti u Prištini oficira za vezu mogu da nazivaju shodno svojim željama. Mogu ga zvati ambasadorom ili predstavnikom iz kosmosa. Istina je da će u prostorijama Evropske unije u Beogradu raditi samo jedan čovek koji će biti kontakt osoba za tehničke sporazume".

To su reči ministra Mrkića i one po mišljenju nekadašnjeg ambasadora pri Ujedinjenim nacijama Pavla Jevremenovića zaista oslikavaju atmosferu u kojoj će u Beogradu dočekati Ljuljzima Pecija imenovanog za kosovskog oficira za vezu:

“Biće to otprilike to što je i ministar Mrkić rekao. Može da shvata ko kako hoće, ali je pre svega bitno da postoji kanal formalne komunikacije između vlasti u Prištini sa Beogradom. Verovatno da će predstavnik Prištine biti u nekoj vrsti pokroviteljstva predstavnika Evropske unije ovde. A i stvar je dogovora dve strane da, razume se, uživaju potrebnu zaštitu i imunitet u obavljanju svog posla”.

Dakle, Ljuljzim Peci koji zamenjuje Švedsku (gde je bio ambasador Kosova) za Srbiju, po svemu sudeći uživaće privilegije koje pripadaju ambasadorima, ali ga u Beogradu tako neće naziavati, sve i da mu u Prištini odrede zvaničnu ambasadorsku titulu. Isto će, verovatno, važiti i za Dejana Pavićevića, kog je Vlada Srbije sa mesta direktora Kancelarije za stručne i operativne poslove u pregovaračkom procesu (na šta je imenovan u septembru 2012. godine) “prekomandovala” u oficira za vezu. Nasleđen je iz ranije garniture Tadićevih demokarta, prihvatio je izazov ponuđen od nove Vlade (u kojoj je sam premijer Ivica Dačić preuzeo vođenje pregovaračkog procesa). Po struci je pravnik, ali kao ni jedan zvaničnik do sada, makar u jednoj prilici pokazao je da pravo ne nadređuje životu. Odlomak iz jedne emisije javnog servisa u kojoj je Pavićević bio u duelu sa portaparolom partije Vojislava Koštunice, Petrom Petkovićem:




Rečenica koja je pomalo zatekla i samu voditeljku, ali koja možda pokazuje da tridesetčetvorogodišnji Pavićević nije samo mlad po godinama, nego i poprilično svež u idejama. Da mu ni smelosti ne manjka pokazuje i to što se prihvatio pozicije o koju se u Beogradu baš i nisu otimali. Još samo da otputuje. Polovinom januara premijer Dačić je govorio da će se razmena obaviti “naredne sedmice”. To se nije desilo a danas ni u Briselu ne znaju kada će, potvrdila nam je portparolka Ketrin Ešton, šefice evropske diplomatije, Maja Kocijančić:

“Mogu vam reći samo ono što stoji u izjavi koju smo emitovali u decembru. Premijeri su se dogovorili da će svaka strana imenovati oficira za vezu koji će imati kancelariju u delegaciji Evropske unije, u Beogradu, odnosno Prištini”.

Upitana da li će oficiri imati svoj tim, Kocijančić kaže da detalji te vrste nisu preciziriani. “U decembarskom saopštenju govori se o ‘liaison office’. Dakle, jedan sa svake strane. Ali više o tome vam ne mogu reći”, navodi Kocijančić. Ostaje neizvesno i kada će dvojica oficira stupiti na dužnost ali portparolka Ketrin Ešton kaže da su “pripreme u toku”.

Očigledno prilično duboke, u kojima je izvesno jedino da će do razmene doći, te oficire niko neće ignorisati, ali koliko će njihov uticaj biti efikasan izvan kancelarije koje će im ustupiti Evropska unija, to niko precizno ne može reći.

“To je još uvek mrtva trka. Važno je da postoji zvanični i direktni kanal komunikacije između dva centra. Na neki način to jeste mali korak napred ka formalizovanju svog međunarodnog statusa za Prištinu. Tako da mogu biti zadovoljni. Ali, oni svom predstavniku interno mogu da daju i rang ambasadora. To je njihova stvar. Mogu ga nazvati direktorom ili kako god hoće. Ali to sa stanovišta međunarodnog položaja ne menja mnogo. Ali opet je jedan korak napred”, kaže Pavle Jevremović.

Koji se, što se ne sme zanemariti, događa u trenutku klimanja terena kojim se kreće premijer Dačić a pod pritiskom “afere Šarić”. Po nekim analitičarima udarac na Dačića zapravo je odgovor protivnika šireg produbljivanja odnosa sa Kosovom. Ali i ako bi pergovori pod unutrašnjim udarima u Srbiji krahirali, čini se, shodno insisitranju Beograda da se sve što je dogovoreno i primeni, pozicija oficira za vezu ostala bi neupitna.