Sadika Siručić bila je izbjeglica u Austiji. Tamo je upoznala Austrijanca Ervina Princa i nakon godinu dana poznanstva svoju vezu krunisali su brakom. Njih dvoje su se među prvima vratili u Srebrenicu, gdje su vlastitim sredstvima renovirali kuću. Ervin više voli živjeti u Srebrenici nego u Austriji i tokom godine provede ovdje po deset mjeseci. Ervin ima radionicu sa svim savremenim alatima i komšijama vrši popravke kućanskih aparata.
Po izbijanju ratnih dejstava, Sadika Siručić se obrela u Austriji u mjestu nedaleko od Beča. Igrom slučaja upoznala je Ervina Princa i njihova veza krunisana je brakom.
„Ja sam upoznala Ervina, a bila sam jako bolesna, trebao mi je tumač kad idem doktoru. Njega sam upoznala kao prijatelja, zamolila ga da mi pomogne, da ne vodi doktoru, da mi prevodi, jer ja nisam znala dovoljno njemački. Mi smo se godinu dana poznavali. I odlučili da se uzmemo.“
Ervin je prije nekoliko dana proslavio osamdeseti rođendan. Penzioner je skoro dvije decenije.
„Bio sam optičar, a kasnije sam vozio teške mašine u Austriji i Francuskoj. To je bilo dosta naporno, ali ipak, bilo mi je veće zadovoljstvo raditi u prirodi nego u radionici, u zatvorenom prostoru.“
Sadika i Ervin među prvima su se vratili u Srebrenicu.
„Nismo se odmah vratili, jer se nije moglo tada vratiti – mi smo se 1996. vjenčali, a 2000. smo došli u Srebrenicu, preuzeli kuću i odlučili da više živimo ovdje, da popravimo kuću.“
Poslije renoviranja kuće, Ervin je odlučio da opremi i radionicu. Ima sve potrebne mašine i rezervne dijelove za većinu kućanskih aparata.
„Veliko mu je zadovoljstvo da ima kućnu radionicu, da bi se mogao baviti kućnim poslovima, popravcima, montažom, sve što se treba u kući uraditi. On to voli, ima tih aparata. Kad odemo u kupovinu, ja idem u prehrambenu i tekstilnu, a on tamo gdje imaju sve elektroaparate, za vodu, sve za mašine. Ako ga izgubim, ja ću ga tu naći.“ - kaže Sadika.
Komšije imaju sve pohvale za Ervina:
„Za svaku sitnicu, on dođe, popravi. Ako je u vezi struje, vode, ma čak mi je znao zimus, kad su bili veliki snjegovi, dođe, očisti ispred kuće.“
„Šta god nam se pokvari od kućanskih aparata, Ervin nam dođe, popravi, i nikad ništa neće da naplati.“
„Imam jedan slučaj, prema Ervinu, koji ne mogu zaboraviti – pošto ja živim sama u kući, ujutro kad ustanem, imam paravane na prozorima, i ako ja pomaknem paravane, oni znaju da sam ja živa. Jednom se desilo da sam duže odspavala i nisam pomakla paravan. On je došao i kucao, da vidi jesam li ja živa. Ja to njemu ne mogu nikad zaboraviti. Takvog komšiju treba poželjeti.“
Ervin je stanovnik Austrije koja je u Evropskoj uniji, ali i Bosne i Hercegovine koja to nije. Vrši uporedbu i naglašava prednosti koje pruža Evropska unija:
„Razlika između Evropske unije i zemalja koje nisu članice je ogromna. Prednost zemalja koje su u Uniji je u tome što zemlje koje su u krizi, imaju pomoć od Unije. Prednost je i ta što se pruža mogućnost otvaranja novih radnih mjesta. Zemlja kao što je Bosna i Hercegovina, mora ispuniti sve zahtjeve i zakone prilagoditi novoj zajednici.“
Sadika hvali sistem koji važi za penzionere u Austriji:
„Penzioneri imaju četrnaest plata, platu viška za odmor i platu za Božić i Uskrs.“
Sadika i Ervin vole Srebrenicu i najviše vremena provode u ovom gradu.
„Volim ovdje da budem. Priproda i planinski vazduh su isti kao u mom mjestu rođenja. Kada sam ovdje, osjećam se kao da sam u Austriji.“ – kaže Ervin.
Naravno i Sadika više voli biti ovdje.
„Ervin je vidio da ja volim više u Srebrenici. A i on, koliko je upoznao Srebrenicu i Bosnu, više voli da ovamo dođe.“
Po izbijanju ratnih dejstava, Sadika Siručić se obrela u Austriji u mjestu nedaleko od Beča. Igrom slučaja upoznala je Ervina Princa i njihova veza krunisana je brakom.
„Ja sam upoznala Ervina, a bila sam jako bolesna, trebao mi je tumač kad idem doktoru. Njega sam upoznala kao prijatelja, zamolila ga da mi pomogne, da ne vodi doktoru, da mi prevodi, jer ja nisam znala dovoljno njemački. Mi smo se godinu dana poznavali. I odlučili da se uzmemo.“
Ervin je prije nekoliko dana proslavio osamdeseti rođendan. Penzioner je skoro dvije decenije.
„Bio sam optičar, a kasnije sam vozio teške mašine u Austriji i Francuskoj. To je bilo dosta naporno, ali ipak, bilo mi je veće zadovoljstvo raditi u prirodi nego u radionici, u zatvorenom prostoru.“
Sadika i Ervin među prvima su se vratili u Srebrenicu.
„Nismo se odmah vratili, jer se nije moglo tada vratiti – mi smo se 1996. vjenčali, a 2000. smo došli u Srebrenicu, preuzeli kuću i odlučili da više živimo ovdje, da popravimo kuću.“
Poslije renoviranja kuće, Ervin je odlučio da opremi i radionicu. Ima sve potrebne mašine i rezervne dijelove za većinu kućanskih aparata.
„Veliko mu je zadovoljstvo da ima kućnu radionicu, da bi se mogao baviti kućnim poslovima, popravcima, montažom, sve što se treba u kući uraditi. On to voli, ima tih aparata. Kad odemo u kupovinu, ja idem u prehrambenu i tekstilnu, a on tamo gdje imaju sve elektroaparate, za vodu, sve za mašine. Ako ga izgubim, ja ću ga tu naći.“ - kaže Sadika.
Komšije imaju sve pohvale za Ervina:
„Za svaku sitnicu, on dođe, popravi. Ako je u vezi struje, vode, ma čak mi je znao zimus, kad su bili veliki snjegovi, dođe, očisti ispred kuće.“
„Šta god nam se pokvari od kućanskih aparata, Ervin nam dođe, popravi, i nikad ništa neće da naplati.“
„Imam jedan slučaj, prema Ervinu, koji ne mogu zaboraviti – pošto ja živim sama u kući, ujutro kad ustanem, imam paravane na prozorima, i ako ja pomaknem paravane, oni znaju da sam ja živa. Jednom se desilo da sam duže odspavala i nisam pomakla paravan. On je došao i kucao, da vidi jesam li ja živa. Ja to njemu ne mogu nikad zaboraviti. Takvog komšiju treba poželjeti.“
Ervin je stanovnik Austrije koja je u Evropskoj uniji, ali i Bosne i Hercegovine koja to nije. Vrši uporedbu i naglašava prednosti koje pruža Evropska unija:
„Razlika između Evropske unije i zemalja koje nisu članice je ogromna. Prednost zemalja koje su u Uniji je u tome što zemlje koje su u krizi, imaju pomoć od Unije. Prednost je i ta što se pruža mogućnost otvaranja novih radnih mjesta. Zemlja kao što je Bosna i Hercegovina, mora ispuniti sve zahtjeve i zakone prilagoditi novoj zajednici.“
Sadika hvali sistem koji važi za penzionere u Austriji:
„Penzioneri imaju četrnaest plata, platu viška za odmor i platu za Božić i Uskrs.“
Sadika i Ervin vole Srebrenicu i najviše vremena provode u ovom gradu.
„Volim ovdje da budem. Priproda i planinski vazduh su isti kao u mom mjestu rođenja. Kada sam ovdje, osjećam se kao da sam u Austriji.“ – kaže Ervin.
Naravno i Sadika više voli biti ovdje.
„Ervin je vidio da ja volim više u Srebrenici. A i on, koliko je upoznao Srebrenicu i Bosnu, više voli da ovamo dođe.“
