Dostupni linkovi

Radovan Karadžić u sudnici Haškog tribunala, 24. mart 2016.
Radovan Karadžić u sudnici Haškog tribunala, 24. mart 2016.

Karadžić kriv za genocid, kazna - 40 godina zatvora

Haški tribunal osudio je Radovana Karadžića za genocid u Srebrenici, ali ne i za genocid u drugih sedam bh. opština. Osuđen je i za zločine počinjene tokom opsade Sarajeva, te druge zločine

--Optužnica protiv Radovana Karadžića podignuta je pre dve decenije, a tri puta je menjana; tokom petogodišnjeg procesa izvedeno je 586 svedoka;
--U 11 tačaka optužnice, uz genocid u Srebrenici 1995. godine, Karadžić se tereti se i za genocid počinjen 1992. godine u još sedam opština – Bratuncu, Foči, Ključu, Prijedoru, Sanskom Mostu, Vlasenici i Zvorniku; među optužbama je naveden i teror nad civilima u opkoljenom Sarajevu od 1992. do 1995. godine i uzimanje međunarodnih posmatrača Ujedinjenih nacija za taoce;
--Karadžić je tokom odbrane tvrdio da su u srebreničke žrtve streljanja ubrojeni i ljudi stradali u borbama, da Sarajlije nisu bile namerno gađane već da su kolateralne žrtve obračuna, kao i da se osnivanjem logora 1992. želelo zaštititi, a ne zlostavljati nesrpsko stanovništvo;
--Tužilaštvo je za Karadžića zatražilo doživotnu kaznu zatvora; za pojedine zločine koji mu se stavljaju na teret u Hagu je već osuđeno niz vojno-policijskih i političkih zvaničnika Republike Srpske;

15:29 24.3.2016.

Optuženi tvrdi da se nikada nije razmatralo pogubljenje bosanskih Muslimana u Srebrenici.

Veće je utvrdilo da su optuženi i Mladić pripremili dugoročni plan da se Muslimani prisilno i trajno uklone iz Srebrenice. Tokom trjaanja operacija oko Srebrenice, optuženi je dobijao informacije o dešavanjima tamo. On se takođe dva puta sastao sa Tomislavom Kovačem iz MUP Republike Srpske, koji je 12. i 13. jula boravio na području Srebrenice.

15:30 24.3.2016.

Sistematska i dobro organizovana priroda ubijanja pokazuje jasnu nameru da se vojno sposobni muškarci iz Srebrenice svi do jednog pobiju, stoga pretresno veće konstatuje da su pripadnici snaga bosanskih Srba imali nameru da unište bosanske Muslimane iz Srebrenice kao takve.

15:33 24.3.2016.

Pretresno veće podseća da su odmah posle razgovora između Deronjića i Karadžića, Beara i Deronjić raspravljali o tome gde zatvorenike treba prebaciti. Pretresno veće smatra da taj razgovor van razumne sumnje pokazuje saglasnost optuženog da se cilj proširi delovanje.

Optuženi ne samo da nije sprečio ubijanje, nego je lično intervenisao da zatoči bosanski Muslimani budu prebačeni na druga mesta kako bi bili ubijeni.

Optuženi delio prošireni zajednički cilj da se zatočeni Muslimani pobiju i da je tome doprineo, smatra Pretresno veće.

15:35 24.3.2016.

Džuda: Genocid ili ne?

Da li će biti osuđen za genocid ili ne, pita britanski stručnjak za Balkan Tim Džuda.

Učitajte više sadržaja...

XS
SM
MD
LG