Izvršni direktor nevladine organizacije (NVO) Građanske inicijative Miljenko Dereta u Press klubu Radija Slobodna Evropa upozorava, uz ostalo, da je nacionalno u Srbiji još uvek jedan tinjajući problem koji se u ovom trenutku zatrpava nekim drugim problemima, ali izbija kada god mu se pruži za to mogućnost.
Dereta: To je konkurs za nastavnike građanskog vaspitanja, koji rade sa mladima. Ogromno je interesovanje iz cele zemlje. Konkursi su veoma ozbiljni. Imaju za cilj da povećaju broj nastavnika koji se aktivno uključuju u građansko vaspitanje i da povećaju kvalitet njihove nastave. Mislimo da postoje mnogi nedostaci u načinu na koje se to vaspitanje odvija u našim školama.
Dereta: Zbog nesretno donesene odluke, građansko vaspitanje se konfrotira sa verskim vaspitanjem. Taj izbor je dobio i svojpolitički aspekt. Ako se opredelite za jedno, onda ste nacionalista, a ako se opredelite za drugo, onda ste mondijalista. Mislim da je to potpuno pogrešno. Za nas je građansko vaspitanje važno jer smo tek na pragu demokratije. Naši ljudi odrastaju, a ne znaju svoja prava, ne znaju kako funkcioniše demokratija, ne znaju kakav odnos treba imati prema institucijama. Ne znaju kako institucije rade. Mislimo da je važno pripremiti mlade ljude za učešće u javnom životu. To se danas, u evropskom obrazovnom sistemu, naziva razvojem demokratskih i građanskih kapaciteta.
Dereta: To su uglavnom nastavnici koji već rade u nastavi. Budući da je to dosta neregulisano, i takvi časovi nisu česti, to se onda daje nastavnicima koji nemaju dovoljan broj časova, pa oni nemaju ni osnovne kompetencije za to. Dok se to ne reguliše, mi pokušavamo na ovaj način to da rešimo. Ali, nama se javljaju i tek završeni studenti učiteljskog fakulteta, pa i drugih fakulteta, koji žele da imaju i to dodatno znanje, da bi se kasnije lakše uklopili u sistem i eventualno dobili radna mesta u školama gde bi predavali i građansko vaspitanje. Već sada imamo 100 prijava, a tražimo maksimalno 25.
Dereta: Mi to radimo u saradnji sa Fakultetom političkih nauka, gde predaju naši vrhunski profesori i stručnjaci iz oblasti medija, ljudskih prava i civilnog društva. To su ugledni novinari, profesori, teoretičari, sociolozi, psiholozi, prosto intelektualna krema Srbije. Oni su se sa posebnim entuzijazmom uključili u taj projekt i žele na taj način da stvorimo jednu osnovu za demokratski razvoj, koji će biti trajan.
Dereta: To finansira State Department SAD-a. Naše ministarstvo zaista to podržava u svakom pogledu, ali nema sredstava da to finansira. Mislimo da je to najbolji primer javne saradnje, gde smo obezbedili jedan deo sredstava, a ministarstvo ono što je ono moglo da obezbedi. Na taj način ostvarujemo jedan zajednički cilj.
Finansiranje iz državnog budžeta
Dereta: Postoje konceptualne razlike unutar civilnog društva i mislim da slika o NVO, koje uopšte ne sarađuju sa državama, više nije tačna, i to bilo gde u svetu. Osnovni izvor finansiranja za 90 odsto organizacija, udruženja i fondacija u Evropi, pa i u svetu, dolazi danas iz državnih izvora. Ta veza je uspostavljena. Ukoliko želi, bilo koja NVO, da maksimalno proširi neke svoje principe ili vrednosti, mora da ih ugradi u sistem na neki način. Naš cilj jeste da menjamo sistem i da ga učinimo boljim. To je jedino moguće ako sarađujete. Mnogi misle da organizacije, koje se bave zaštitom ljudskih prava, ne sarađuju sa državom. Oni ne sarađuju u smislu da podržavaju sve što država radi, naprotiv, ali ne bi bili ni u stanju da dođu do mesta na kojima moraju da vrše kontrolu poštovanja ljudskih prava, a da nemaju određeni stepen saradnje sa nekom od institucija.
Dereta: Mislim da je to još uvek tako. Bojim se da je nacionalno u Srbiji još uvek jedan tinjajući problem koji se u ovom trenutku zatrpava nekim drugim problemima, ali izbija kada god mu se pruži za to mogućnost. Dobar primer je spomenik Šabanu Bajramoviću. Država jedino tako može da se bori za građanske vrednosti na način koji je urađen u Nišu. Postavili smo spomenik. Vi, koji ne želite da imate romski spomenik u centru Niša, molim vas da vidimo šta sada nameravate da uradite. Jedino institucionalnom podrškom drugačijem sistemu možemo nešto učiniti za smanjenje nacionalizma u Srbiji.
Dereta: Zavisi kako nacionalno shvatate.
Dereta: Ako smo demokrate, onda moramo da poštujemo pluralizam političkih interesa i ideja. Protiv sam svakognacionalizma, ali ne mogu da uskratim pravo nekim ljudima, koji su u sistemu, koji su profesori, koji uče naše mlade ljude. Moram da, poštujući demokratski pluralizam, i njima dozvolim pravo na izražavanje svojih ideja. Mi svi moramo jače da se mobilišemo protiv takvih ideja i da biramo oprezno reči. Pitanje nacionalnog interesa je legitimno pitanje. Pitanje je samo kako definišemo nacionalni interes. Da li je nacionalni interes državni interes Srbije ili interes srpske nacije ili naroda? Oni se ne poklapaju uvek. Nacionalno mora da se podredi državnom. To je moj stav. Kada govore naši političari u Skupštini, oni govore u jednom poetskom, mitomizirajućem zanosu i na taj način bude iste emocije kod svojih slušalaca i istomišljenika, ali bi oni morali mnogo opreznije da biraju reči i da govore o državnom interesu Srbije. Buđenje nacionalnog, na žalost, nije samo slučaj Srbije. Vidimo da se dešava širom Evrope. Pa i jedna vrsta zatvaranja u svoje uske nacionalne krugove, odvija se sve intenzivnije. Sve je manje tolerancije prema različitosti. U mnogim zemljama to se tumači kao pitanje imigracione politike, a ne pitanje jednakosti svih građana.
Bliže evropskim kriterijima
Dereta: Pitanje vize mislim da je bila preterana pretnja koja je došla od strane gospodina Ćupića. To je bila jedna od mogućnosti. Možda su mediji to preneli kao jednu od ključnih mogućnosti. To je isuviše komplikovan proces da bi se tek tako poteglo zbog jednog pitanja koje je rešivo i koje će jednom biti rešeno. Po pitanu evropski integracija, meni datum nije bitan. Meni je bitno ono što se ponavlja, ali u vrlo demagoškomkontekstu, a to je da menjamo Srbiju prema nekim kriterijima koji bi bili bliži evropskim i svetskim, da živimo život uređeniji i bolji, da pokrenemo ekonomiju na principima koji bi trebali da budu jednaki za sve, da ne budemo maksimalno tajkunizovani, da zaposlimo što više ljudi, pre svega mladih. Sve to su preduslovi da bi smo došli u Evropu. Ako to uradimo do 2014., 2015., 2016. godine, Evropa će nas drugačije pogledati. Nisu to fiksirani datumi.
Dereta: Kako da ne. Naš princip rada jeste da sve radimo u partnerstvu sa lokalnim organizacijama jer mislimo da je naša obaveza, kao jedne relativno velike NVO, da podstičemo razvoj malih, lokalnih NVO ili udruženja. Mi to podstičemo time što kroz zajednički rad saznajemo šta su njihovi problemi i vidimo kako oni to rešavaju na lokalu. Svojim učešćem mi im pomažemo i na neki način povećavamo kapacitete. Na taj način ih podstičemo i doprinosimo održivosti njihovog rada. Mi ih drugačije pozicioniramo i u okviru lokalne zajednice. Kada dođe neka velika nevladina organizacija iz Beograda u bilo koje malo mesto u Srbiji, to se doživljava kao jedan vrsta priznanja toj organizaciji, da ima kapacitet da obavlja vrlo odgovorne funkcije.
Dereta: Kako da ne. Mi smo deo nekoliko regionalnih mreža. Jedna regionalna mreža koja ide šire od Balkana je Centralno istočno evropska mreža građana. To su organizacije koje se bave građanskom participacijom. Druga mreža, na koju smo veoma ponosni, i koja se izvanredno pozicionirala prema Evropskoj uniji je balkanska mreža organizacija koje se bave razvojem civilnog društva. To je mreža koja obuhvata zapadni Balkan, Sloveniju i Rumuniju, što je jedna vrsta diverzije prema Evropi jer smo uključili dve članice Evropske unije. To nam u velikoj meri pomaže da drugačije komuniciramo sa evropskim institucijama. Krajnji cilj tih mreža jeste da se celom civilnom sektoru, i u regioni i u svakoj od naših bivših zemalja, posveti mnogo pažnje i pomoći, da se glas koji mi imamo i mišljenja koja mi zastupamo, bolje čuju u evropskim institucijama. Na taj način utičemo na politike, ne samo u svojim lokalnim okruženjima, nego i u Evropi.
Dereta: Gledano iz perspektive njegovih godina, to je zaista lepo i izazovno, ali mislim da bi mladi rado izbegli neke lepote mladosti, a posebno neke izazove mladosti. U Srbiji, u ovom trenutku, više od 200.000 mladih ljudi je bez posla. Hvala lepo na izazovu, ali to se mora sistemom rešavati. Obaveza gospodina Krkobabića i opštinskih institucija jeste da kroz sistem smanji broj izazova za mlade i da im omoguće da ostvare svoje osnovno pravo, a to je pravo na rad. Iz toga proizilazi i pravo na porodicu i sva ostala prava.
Dereta: Mislim da je potrebno i jedno i drugo. Aktivo smo uključeni u izradu tog Zakona. Mladi sa kojima sarađujemo su aktivno uključeni u izradu tog Zakona. Ministarstvo za omladinu i sport jeste jedan od najotvorenijih za saradnju, ne samo sa organizovanim udruženjima, nego i sa neformalnim grupama mladih. To pozdravljam. Mislim da je Zakon potreban jer kod nas neke stvari morate staviti na papir, da bi ste mogli na njih da se pozivate. Da bi ste menjali mentalitet, morate, između ostalog, da kažete ljudima da tako piše u Zakonu. Hajde da za početak poštujemo zakone, pa ćemo, poštivanjem zakona, polako menjati mentalitet. Banalno na izgled je pitanje Zakona o saobraćaju. Prvo su ljudi vezivale pojaseve, pa nisu. Kada god su mislili da nema policajca, nisu se vezivali. Sada sve češće vidite ljude koji su sve vreme vezani. Zakon i strah od kazne, koja nije mala, ih je naterala da menjaju svoj mentalitet. Hajde da radimo kombinaciju te dve stvari.
Dereta: Taj koji ga krije, ne bi to mogao raditi, da oni koji ga traže, ga traže sa oba oka, a ne samo s jednim. Mislim da je to uslov koji nije surov prema nama koji bi želeli da on bude isporučen. Mislim da je on pitanje crte koja se ne može preći, koju Evropa ne može preći. Čovek, koji je optužen s pravom da je počinio najveći zločin u drugoj polovini XX veka, mora biti isporučen. Ako mi iz nekog razloga njega ne nađemo, onda mislim da taj razlog može biti dovoljno jak da nam zaista ulazak u Evropu odlože čak i posle 2020. godine.
RSE: Raspisali ste konkurs koji je otvoren do 20. avgusta. O čemu se radi?
Dereta: To je konkurs za nastavnike građanskog vaspitanja, koji rade sa mladima. Ogromno je interesovanje iz cele zemlje. Konkursi su veoma ozbiljni. Imaju za cilj da povećaju broj nastavnika koji se aktivno uključuju u građansko vaspitanje i da povećaju kvalitet njihove nastave. Mislimo da postoje mnogi nedostaci u načinu na koje se to vaspitanje odvija u našim školama.
RSE: Mislite li da smo više okrenuti nacionalističkom shvatanju i ponašanju, nego građanskom?
Dereta: Zbog nesretno donesene odluke, građansko vaspitanje se konfrotira sa verskim vaspitanjem. Taj izbor je dobio i svoj
Naši ljudi odrastaju, a ne znaju svoja prava, ne znaju kako funkcioniše demokratija, ne znaju kakav odnos treba imati prema institucijama. Ne znaju kako institucije rade.
RSE: Ko se obično javi na takve konkurse?
Dereta: To su uglavnom nastavnici koji već rade u nastavi. Budući da je to dosta neregulisano, i takvi časovi nisu česti, to se onda daje nastavnicima koji nemaju dovoljan broj časova, pa oni nemaju ni osnovne kompetencije za to. Dok se to ne reguliše, mi pokušavamo na ovaj način to da rešimo. Ali, nama se javljaju i tek završeni studenti učiteljskog fakulteta, pa i drugih fakulteta, koji žele da imaju i to dodatno znanje, da bi se kasnije lakše uklopili u sistem i eventualno dobili radna mesta u školama gde bi predavali i građansko vaspitanje. Već sada imamo 100 prijava, a tražimo maksimalno 25.
RSE: Ko će da im predaje?
Dereta: Mi to radimo u saradnji sa Fakultetom političkih nauka, gde predaju naši vrhunski profesori i stručnjaci iz oblasti medija, ljudskih prava i civilnog društva. To su ugledni novinari, profesori, teoretičari, sociolozi, psiholozi, prosto intelektualna krema Srbije. Oni su se sa posebnim entuzijazmom uključili u taj projekt i žele na taj način da stvorimo jednu osnovu za demokratski razvoj, koji će biti trajan.
RSE: Ko to finansira?
Dereta: To finansira State Department SAD-a. Naše ministarstvo zaista to podržava u svakom pogledu, ali nema sredstava da to finansira. Mislimo da je to najbolji primer javne saradnje, gde smo obezbedili jedan deo sredstava, a ministarstvo ono što je ono moglo da obezbedi. Na taj način ostvarujemo jedan zajednički cilj.
Finansiranje iz državnog budžeta
Bojim se da je nacionalno u Srbiji još uvek jedan tinjajući problem koji se u ovom trenutku zatrpava nekim drugim problemima, ali izbija kada god mu se pruži za to mogućnost.
RSE: Obično NVO ne sarađuje blisko sa Vladom i ministarstvima. Vi ste već duže vremena uspostavili jednu dobru saradnju sa Vladom Srbije.
Dereta: Postoje konceptualne razlike unutar civilnog društva i mislim da slika o NVO, koje uopšte ne sarađuju sa državama, više nije tačna, i to bilo gde u svetu. Osnovni izvor finansiranja za 90 odsto organizacija, udruženja i fondacija u Evropi, pa i u svetu, dolazi danas iz državnih izvora. Ta veza je uspostavljena. Ukoliko želi, bilo koja NVO, da maksimalno proširi neke svoje principe ili vrednosti, mora da ih ugradi u sistem na neki način. Naš cilj jeste da menjamo sistem i da ga učinimo boljim. To je jedino moguće ako sarađujete. Mnogi misle da organizacije, koje se bave zaštitom ljudskih prava, ne sarađuju sa državom. Oni ne sarađuju u smislu da podržavaju sve što država radi, naprotiv, ali ne bi bili ni u stanju da dođu do mesta na kojima moraju da vrše kontrolu poštovanja ljudskih prava, a da nemaju određeni stepen saradnje sa nekom od institucija.
RSE: Kako se jača građansko društvo u Srbiji, u zemlji u kojoj je više od jedne decenije, a možda i duže, nacionalno bilo mnogo važnije od građanskog?
Dereta: Mislim da je to još uvek tako. Bojim se da je nacionalno u Srbiji još uvek jedan tinjajući problem koji se u ovom trenutku zatrpava nekim drugim problemima, ali izbija kada god mu se pruži za to mogućnost. Dobar primer je spomenik Šabanu Bajramoviću. Država jedino tako može da se bori za građanske vrednosti na način koji je urađen u Nišu. Postavili smo spomenik. Vi, koji ne želite da imate romski spomenik u centru Niša, molim vas da vidimo šta sada nameravate da uradite. Jedino institucionalnom podrškom drugačijem sistemu možemo nešto učiniti za smanjenje nacionalizma u Srbiji.
RSE: Koliko je uticajno to što radite, obzirom da svakodnevno čujemo da je nacionalno najvažnije na svetu, a sve ostalo nije bitno?
Dereta: Zavisi kako nacionalno shvatate.
RSE: Kao nacionalističko.
Dereta: Ako smo demokrate, onda moramo da poštujemo pluralizam političkih interesa i ideja. Protiv sam svakog
Da li je nacionalni interes državni interes Srbije ili interes srpske nacije ili naroda? Oni se ne poklapaju uvek. Nacionalno mora da se podredi državnom.
Bliže evropskim kriterijima
RSE: Kako tumačite to što pojedine javne ličnosti često kažu da smo mi sve dalje i dalje od Evrope. Navodi se da će doći do toga da nam se vrate vize.
Dereta: Pitanje vize mislim da je bila preterana pretnja koja je došla od strane gospodina Ćupića. To je bila jedna od mogućnosti. Možda su mediji to preneli kao jednu od ključnih mogućnosti. To je isuviše komplikovan proces da bi se tek tako poteglo zbog jednog pitanja koje je rešivo i koje će jednom biti rešeno. Po pitanu evropski integracija, meni datum nije bitan. Meni je bitno ono što se ponavlja, ali u vrlo demagoškom
Treba da menjamo Srbiju prema nekim kriterijima koji bi bili bliži evropskim i svetskim, da živimo život uređeniji i bolji, da pokrenemo ekonomiju na principima koji bi trebali da budu jednaki za sve, da ne budemo maksimalno tajkunizovani, da zaposlimo što više ljudi, pre svega mladih.
RSE: Srbija ima puno nevladinih organizacija, ali ne toliko koliko ih ima u svetu. Samo u Parizu je bilo oko 5.000 NVO. Da li komunicirate sa NVO u Srbiji, da li imate neke zajedničke projekte?
Dereta: Kako da ne. Naš princip rada jeste da sve radimo u partnerstvu sa lokalnim organizacijama jer mislimo da je naša obaveza, kao jedne relativno velike NVO, da podstičemo razvoj malih, lokalnih NVO ili udruženja. Mi to podstičemo time što kroz zajednički rad saznajemo šta su njihovi problemi i vidimo kako oni to rešavaju na lokalu. Svojim učešćem mi im pomažemo i na neki način povećavamo kapacitete. Na taj način ih podstičemo i doprinosimo održivosti njihovog rada. Mi ih drugačije pozicioniramo i u okviru lokalne zajednice. Kada dođe neka velika nevladina organizacija iz Beograda u bilo koje malo mesto u Srbiji, to se doživljava kao jedan vrsta priznanja toj organizaciji, da ima kapacitet da obavlja vrlo odgovorne funkcije.
RSE: U zemljama bivše Jugoslavije postoje NVO koje se bave relativno sličnim poslovima kao Vaša. Imate li s njima komunikaciju?
Dereta: Kako da ne. Mi smo deo nekoliko regionalnih mreža. Jedna regionalna mreža koja ide šire od Balkana je Centralno istočno evropska mreža građana. To su organizacije koje se bave građanskom participacijom. Druga mreža, na koju smo veoma ponosni, i koja se izvanredno pozicionirala prema Evropskoj uniji je balkanska mreža organizacija koje se bave razvojem civilnog društva. To je mreža koja obuhvata zapadni Balkan, Sloveniju i Rumuniju, što je jedna vrsta diverzije prema Evropi jer smo uključili dve članice Evropske unije. To nam u velikoj meri pomaže da drugačije komuniciramo sa evropskim institucijama. Krajnji cilj tih mreža jeste da se celom civilnom sektoru, i u regioni i u svakoj od naših bivših zemalja, posveti mnogo pažnje i pomoći, da se glas koji mi imamo i mišljenja koja mi zastupamo, bolje čuju u evropskim institucijama. Na taj način utičemo na politike, ne samo u svojim lokalnim okruženjima, nego i u Evropi.
RSE: Na Dan mladih, 12. avgusta, zamenik gradonačelnika Beograda, gospodin Krkobabić, je rekao – Nije lako biti mlad, ali je lepo i izazovno. Šta kažete na to?
Dereta: Gledano iz perspektive njegovih godina, to je zaista lepo i izazovno, ali mislim da bi mladi rado izbegli neke lepote mladosti, a posebno neke izazove mladosti. U Srbiji, u ovom trenutku, više od 200.000 mladih ljudi je bez posla. Hvala lepo na izazovu, ali to se mora sistemom rešavati. Obaveza gospodina Krkobabića i opštinskih institucija jeste da kroz sistem smanji broj izazova za mlade i da im omoguće da ostvare svoje osnovno pravo, a to je pravo na rad. Iz toga proizilazi i pravo na porodicu i sva ostala prava.
RSE: Ministarka sporta i omladine je najavila Zakon o mladima. Mislite li da je bitan Zakon ili bi neka promena u mentalitetu bila neophodnija?
Dereta: Mislim da je potrebno i jedno i drugo. Aktivo smo uključeni u izradu tog Zakona. Mladi sa kojima sarađujemo su aktivno uključeni u izradu tog Zakona. Ministarstvo za omladinu i sport jeste jedan od najotvorenijih za saradnju, ne samo sa organizovanim udruženjima, nego i sa neformalnim grupama mladih. To pozdravljam. Mislim da je Zakon potreban jer kod nas neke stvari morate staviti na papir, da bi ste mogli na njih da se pozivate. Da bi ste menjali mentalitet, morate, između ostalog, da kažete ljudima da tako piše u Zakonu. Hajde da za početak poštujemo zakone, pa ćemo, poštivanjem zakona, polako menjati mentalitet. Banalno na izgled je pitanje Zakona o saobraćaju. Prvo su ljudi vezivale pojaseve, pa nisu. Kada god su mislili da nema policajca, nisu se vezivali. Sada sve češće vidite ljude koji su sve vreme vezani. Zakon i strah od kazne, koja nije mala, ih je naterala da menjaju svoj mentalitet. Hajde da radimo kombinaciju te dve stvari.
RSE: Za Evropu je jako bitno da Mladić bude isporučen. Da li je to surov uslov za sve nas koji bi ga isporučili, ako bi mogli da ga isporučimo, a neko ga očigledno krije, koji je u tome vešt?
Dereta: Taj koji ga krije, ne bi to mogao raditi, da oni koji ga traže, ga traže sa oba oka, a ne samo s jednim. Mislim da je to uslov koji nije surov prema nama koji bi želeli da on bude isporučen. Mislim da je on pitanje crte koja se ne može preći, koju Evropa ne može preći. Čovek, koji je optužen s pravom da je počinio najveći zločin u drugoj polovini XX veka, mora biti isporučen. Ako mi iz nekog razloga njega ne nađemo, onda mislim da taj razlog može biti dovoljno jak da nam zaista ulazak u Evropu odlože čak i posle 2020. godine.