Predstava "Ubiti Zorana Đinđića": Ruganje melanholičnoj Srbiji

Dramski komad "Ubiti Zorana Đinđića", u režiji Zlatka Pakovića, o atentatu na prvog demokratski izabranog premijera Srbije, izveden je premijerno 5. oktobra na sceni Studentskog kulturnog centra "Fabrika" u Novom Sadu.

Predstava je nastala po tekstu Rajka Đurića i Zlatka Pakovića, a uloge, između ostalih, tumače Nikola Đuričko, Emina Elor, Bojan Dimitrijević i Igor Filipović. Do pozornice, za čiju scenografiju je bio zadužen umetnik Nikola Džafo, publika je prošla hodnikom na čijim zidovima, oblepljenim crnom folijom, su bile okačeni isečci iz tabloida zaslužnih za medijsku hajku koja je prethodila atentatu na Đinđića: tu su citati aktuelnog direktora RTS Aleksandra Tijanića, zatim urednika nedeljnika "Pečat" i bivšeg Miloševićevog socijaliste Milorada Vučelića koji poručuje "Đinđić je racionalan čovek, doveo je Srbiju do ludila", a današnji ministar Velimir Ilić izjavljuje za jedan od listova: "Premijeru je potrebna apsolutna vlast, zavodi diktaturu".

Do početka predstave iz zvučnika u Studentskom kulturnom centru, repetitivno je odzvanjala rečenica koju je sadašnji predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, izgovorio kao funkcioner Srpske radikalne stranke uoči ubistva premijera: "Ako neko od vas vidi slučajno Zorana Đinđića, recite mu da je i Tito pred smrt imao problema sa nogom."

Tokom jednočasovnog izvođenja komada, glumci pevaju crnohumorne pesme o ekspolataciji mrtvog premijera, ratnim zločinima i toponimima smrti, poput Srebrenice i Omarske. Reditelj Zlatko Paković objašnjava da su autori na taj način, kroz ironiju i mračni kabare želeli da unesu malo đinđićevskog duha.

"Želeli smo da vratimo đinđićevsku energiju i entuzijazam. Dakle, nismo hteli da ponavljamo tu našu otužnu, sivu svakodnevicu i stvarnost, nego smo hteli da se oseti ta njegova energija. Pokušali smo da se rugamo tim užasno dosadnim, morbidnim, melanholičnim ljudima. Možda najsmešnije od svega je to što smo stihove za to izrugivanje pozajmili ni od koga drugog do od najvećeg dramskog pisca - Šekspira", ističe Paković.

On dodaje da 5, oktobar nije slučajno izabran kao dan premijere, s obzirom na to da je, kako kaže reditelj predstave, Đinđić bio spiritus movens revolucije koja nije izvedena do kraja, jer nije srušen diktatorski režim. Danas su, smatra Paković, Đinđićeve ideje skoro pa zaboravljene.

"Đinđić pada u zaborav. Kapitalizuje se njegova smrt, što mi u predstavi pokazujemo, ali se potpuno zaboravlja politička misao i politička aktivnost jednog čoveka koji je bio toliko sjajan da je danas bez njega vrlo tužno."

Reditelj Gorčin Stojanović dodaje: “Mislim da je ova predstava potvrda da pozorište ima moć, isključivo i samo onda ako je samo pozorište. Ova predstava je odlična i ona je na visokom izvođačkom nivou”.

Premijeri su prisustvovale brojne ličnosti iz sveta kulture, između ostalih Borka Pavićević, Svetislav Basara, Mirko Đorđević.... Dok, za razliku od premijere predstave "Zoran Đinđić" Olivera Frljića, osim Zorana Živkovića, nije bilo visokih funkcionera Demokratske stranke, čiji je predsednik bio Đinđić. U razgovoru za RSE, Živković navodi da bi ova i druge predstave o Đinđiću trebalo da među intelektualcima pokrenu raspravu o tome kuda treba da ide društvo u Srbiji.

"Mislim da je ovo predstava koja će sve ljude koji su bili ovde i koji će je videti, dovesti u situaciju da se zapitaju šta se to desilo? Zašto se desilo ono na današnji dan pre 12 godina, i zašto se desilo ono pre skoro 10 godina, u martu 2003? Zašto se desio taj veličanstven dan, Peti oktobar sa malo dobrih posledica i jedan katastrofalan dan kao što je ubistvo Zorana Đinđića, koji je bio nesumnjivo najveći političar u modernoj srpskoj istoriji?", kaže Živković.

"Ubiti Zorana Đinđića" je drugi pozorišni komad koji za temu uzima atentat na premijera, koji su izvršili pripadnici Jedinice za specijalne operacije i kriminalne grupe "Zemunskog klana", uz podršku pojedinih političara. Predstava Olivera Frljića, izvedena u maju ove godine, izazvala je burne polemike u kulturnoj javnosti, pošto otvoreno govori o političkoj pozadini ubistva i imenuje Vojislava Koštunicu kao jednog od inspiratora zločina.

Ni Pakovićeva predstava se ne ustručava da pomene ime predsednika DSS-a, kao i da podseti na vezu između zločina vojnih jedinica u ratovima koje je Srbija vodila devedesetih godina i ubistva premijera.

Tomislav Marković, pisac i autor pesama u ovom komadu, kaže da je očekivao da se o atentatu mnogo ranije progovori u ovdašnjoj umetnosti.

"Tako da, čim se nađu ljudi koje ta tema interesuje, a nekako je ta tema goruća i trebalo bi da bude u žiži jer to je taj prelomni trenutak u novijoj istoriji Srbije, kada je sa atentatom na Đinđića sve otišlo do đavola i zemlja se ponovo sunovratila u devedesete. Razumljivo je što su ljudi koji se bave pozorištem to uzeli kao temu za svoje predstave. U tom smislu je čudno što u književnosti nema više ozbiljnog bavljenja temama iz naše crne, bliske prošlosti, jer tu ne zavisite od čitavog niza okolnosti niti vam trebaju pare", smatra Marković.

Na pitanje kako to objašnjava, on odgovara: "Mislim da u pozorištu nije bilo previše tog nacionalističkog, tako da je ono prečišćeno od toga. Pozorište nema Dobricu Ćosića", zaključuje on.

Pre nego što će se glumci predstave "Ubiti Zorana Đinđića" pokloniti pred publikom te zaraditi višeminutni aplauz i ovacije, predstava je okončana jednim od čuvenih govora pokojnog premijera: "Mi se lako ujedinjujemo protiv nekog, a teško se ujedinjujemo za sebe. Hajde da kažemo: dajte da uradimo nešto za sebe, pa kad sve uradimo za sebe sve što možemo, hajde onda da uradimo nešto protiv nekog drugog. I taj trenutak neće nikada doći, jer uvek ćemo imati šta da uradimo za sebe."