Čak 24 000 ljudi u reonu ruske regije Čeljabinsk radi na uklanjanju štete koju je izazvao udar meteora, a koja se procenjuje na 33 miliona dolara. Međutim, globalna javnost uzdržava se od šoka zbog događaja koji jasno pokazuje koliko je stvarnost koju poznajemo krhka u srazmerama vasione. Suprotno pričama iz visokobudžetnih holivudskih filmovima, ovaj događaj pokazao je da se „napadi“ iz kosmosa i ne mogu tako lako predvideti.
U intervjuu za Centralni servis Radija Slobodna Evrpa, istraživačica u Laboratoroji za proučavanje meteora Moskovskog instituta Marina Ivanovna podseća da meteori padaju skoro svakoga dana, ali su toliko sitni, da se i ne primete. Udari velikih do sada su bili retki, a nekada se ne dogode ni u dužini trajanja ljudskog života:
"Generalno, ova vrsta događaja je vrlo neuobičajena, verovatno se događa jednom na 30 do 40 godina i može se zbiti bilo gde. Meteor može udariti na bilo kom delu planete. Do sada najveća zabeležena ekspolzija objekta iz svemira dogodila se u Tungaski 1908. godine. To je bilo 5 000 kilometara istorčno od mesta na kome se sada dogodila. To je veoma, veoma retko”.
Metor koji se sručio 1 500 kilometara istočno od Moskve, uzdrmao gradove i porazbija staklariju na 4 000 zgrada, ima svoje osobenosti, ali njih tek treba utvrditi:
"Trenutno, veoma je teško reći o čemu se radi zato što još nismo videli stvarne meteorske materijale posle ekplozije. Ako bismo imali samo parče meteora, mogli bismo reći kom tipu pripada. Čula sam da su fragmenti možda pali oko jezera Čebarkul, te da su načinili šest metara širok krater. Da je taj meterijal kometa, sačinjena od prašine i leda, na primer, bio bi potpuno isušen od eksplozije. Ali ako je bio kamen ili čelik, defintivno očekujem da bude pronađen i analiziran”.
Javnost, međutim više od sastava objekta, zanima, da li se zaista nije moglo predvideti da će sudariti sa Zemljom:
"Teško je pratiti trag kosmičkih tela veličine, na primer, nekoliko tona. Mnogo je lakše posmtrati velike asteroide koristeći teleskope i predvideti njihovo kretanje. Ali predvideti sudar sa meteorom ovog obima, koji putuje veoma brzo kroz svemir, ili ukazati precizno na mesto njegovog udara, to je skoro nemoguće. Nažalost”.
Ipak, poslednji “gost” iz svemira sasvim sigurno donosi i nova saznanja za ljudsku civilizaciju:
“Svaki pad meteora je dragocen kao izvor infomracija za naučnike. On nam nudi materijal za proučavanja balističke, fizičke i komsmičke hemije. Ako je material pronađen, on nam može otkriti interesantne stvari o njegovom poreklu i istoriji. Meteor na neki način sadrži odgovore o procesu koji se dogodio kada je univerzum rođen. Mislim da bi i naučnici trebalo da pokušaju da unaprede kapacitete za predviđanje ovakve vrste događaja, kako bi se omogućilo njihovo izbegavanje i smanjenje štete, te stradanja po ljude. I naravno, da podele sve naučne infromacije i iskustva do kojih se došlo".
U intervjuu za Centralni servis Radija Slobodna Evrpa, istraživačica u Laboratoroji za proučavanje meteora Moskovskog instituta Marina Ivanovna podseća da meteori padaju skoro svakoga dana, ali su toliko sitni, da se i ne primete. Udari velikih do sada su bili retki, a nekada se ne dogode ni u dužini trajanja ljudskog života:
"Generalno, ova vrsta događaja je vrlo neuobičajena, verovatno se događa jednom na 30 do 40 godina i može se zbiti bilo gde. Meteor može udariti na bilo kom delu planete. Do sada najveća zabeležena ekspolzija objekta iz svemira dogodila se u Tungaski 1908. godine. To je bilo 5 000 kilometara istorčno od mesta na kome se sada dogodila. To je veoma, veoma retko”.
Metor koji se sručio 1 500 kilometara istočno od Moskve, uzdrmao gradove i porazbija staklariju na 4 000 zgrada, ima svoje osobenosti, ali njih tek treba utvrditi:
"Trenutno, veoma je teško reći o čemu se radi zato što još nismo videli stvarne meteorske materijale posle ekplozije. Ako bismo imali samo parče meteora, mogli bismo reći kom tipu pripada. Čula sam da su fragmenti možda pali oko jezera Čebarkul, te da su načinili šest metara širok krater. Da je taj meterijal kometa, sačinjena od prašine i leda, na primer, bio bi potpuno isušen od eksplozije. Ali ako je bio kamen ili čelik, defintivno očekujem da bude pronađen i analiziran”.
Javnost, međutim više od sastava objekta, zanima, da li se zaista nije moglo predvideti da će sudariti sa Zemljom:
"Teško je pratiti trag kosmičkih tela veličine, na primer, nekoliko tona. Mnogo je lakše posmtrati velike asteroide koristeći teleskope i predvideti njihovo kretanje. Ali predvideti sudar sa meteorom ovog obima, koji putuje veoma brzo kroz svemir, ili ukazati precizno na mesto njegovog udara, to je skoro nemoguće. Nažalost”.
Ipak, poslednji “gost” iz svemira sasvim sigurno donosi i nova saznanja za ljudsku civilizaciju:
“Svaki pad meteora je dragocen kao izvor infomracija za naučnike. On nam nudi materijal za proučavanja balističke, fizičke i komsmičke hemije. Ako je material pronađen, on nam može otkriti interesantne stvari o njegovom poreklu i istoriji. Meteor na neki način sadrži odgovore o procesu koji se dogodio kada je univerzum rođen. Mislim da bi i naučnici trebalo da pokušaju da unaprede kapacitete za predviđanje ovakve vrste događaja, kako bi se omogućilo njihovo izbegavanje i smanjenje štete, te stradanja po ljude. I naravno, da podele sve naučne infromacije i iskustva do kojih se došlo".
