O međunarodnoj politici Bosne i Hercegovine će se odlučivati u Sarajevu od strane Predsedništva, rekao je u sredu u Beogradu član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović.
Iako je, nakon sastanka tročlanog Predsedništva sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, bilo planirano da se samo Vučić i predsedavajući Predsedništva Dragan Čović obrate medijima, u jednom trenutku je reč uzeo i Izetbegović koji se osvnruo na Čovićevu izjavu da će se Bosna i Hercegovina usaglašavati sa Srbijom po pitanju osnosa prema Kosovu.
"Ja sam zamolio gospodina Čovića danas da ovu stvar eventualno iznese kao vlastiti stav, a ne kao stav trojice članova Predsjedništva. Moj stav je da se vanjska politika BiH vodi u Bosni i Hercegovni, naravno uzevši u obzir i stavove susjednih zemalja", rekao je Izetbegović.
Naš zajednički stav je da moramo rešiti pitanja dobrosusedskih odnosa, na način na koji smo to uradili sa Crnom Gorom, rekao je prethodno predsedavajući Predsedništva BiH Dragan Čović.
“Stav tri člana Predsedništva je da ćemo usaglašavati naše vanjskopolitičke stavove sa Srbijom”, rekao je Čović govoreći o odnosu Bosne i Hercegovine prema pitanju nezavisnosti Kosova.
Nakon obraćanja Dragana Čovića, Bakira Izetbegovića i Aleksandra Vučića, medijima se naknadno obratzio i srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić. “Ja ne volim što se ovo desilo. Videli ste da sam ćutao, poštujući dignitet zemlje iz koje dolazim, poštujući domaćina”, rekao je Ivanić.
“Inače, mislim generalno da ovu posetu nismo iskoristili u pravom smislu. Napravila se neka tenzija...”, dodao je.
Bez dogovora o granicama
Među temama razgovora između Vučića i članova Predsedništva BiH bile su, prema Vučićevim rečima, infrastrukturno povezivanje Beograda i Sarajeva, pitanje graničnih sporova dveju zemalja, kao i odnos prema Kosovu.
Srbija je, objasnio je Vučić, ponudila predlog u non-paper formi da hidroelektrane Zvornik i Bajina Bašta u celini budu u sastavu Republike Srbije, a da na terotoriji Priboj i Rudo bude razmena teritorije metar za metar.
“Naš prvobitni plan je bio da imamo hidroelektranu Zvornik i Bajina Bašta u celini na teritoriji Republike Srbije. Članovi Predsedništva su rekli: ‘Nemojte, dajte da se to koristi kao službenost.’ Mi smo rekli: ‘Nema problema.’ Radi se o četiri i 19 hektara da imamo pravo međunarodne službenosti na 99 godina. Mi smo spremni da ponudimo istu toliku površinu međunarodno pravnih službenosti na teritoriji Srbije koje bi bosanskohercegovačka strana kosistila za šta god hoće”, istakao je Vučić.
Kako je rekao, Srbija bi i oko pruge Rudo-Priboj, koja ide kroz tri umesto dve granice, dala zemljištem, kvadratni metar za kvadratni metar, opet u dogovoru sa BiH.
"Reč je o malim površinama i zameni teritorije u tom delu. Verujem da će moći da se postigne ozbiljan napredak", rekao je Vučić i dodao da na sastanku u Beogradu nije postignut dogovor.
Predsedavajući Dragan Čović je istakao da će Predsedništvo BiH razmotriti predlog o granicama i usaglasiti stavove.
"Predlog o pitanju granica je kao model prihvaćen načelno, moraćemo zajedno sva trojica preko naših predstavnika u mnogo intezivnijoj komunikaciji sa vama doći do konačnog rešenja, da to pitanje ostane iz nas na tragu ovog modela koji je čini mi se pravičan za obe strane, čak ja bih rekao džentlmenski u nekim elementima, ali zbog složenosti odnosa u BiH morate razumeti da mi u BiH teže dogovaramo", dodao je Čović.
'Ekonomski odnosi iznad političkih'
Prvi čovek Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su ekonomski rezultati između dveju zemalja iznad političkih odnosa koje on, kako je rekao, ne bi ocenio kao loše.
“BiH jedan od najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, a to važi i obrnuto”, rekao je Vučić i dodao da su od prošlog susreta 2015. godine ukonjene neke ekonomske barijere na izvoz.
"Uklonjene su barijere za izvoz pilećeg mesa i pilećih prerađevina i piva iz BiH u Srbiju. BiH to isto treba da učini sa izvozom piva iz Srbije. Ukinute su barijere za izvoz malina, vode sokova, brašna, kao i mleka i mlečnih prerađevina", rekao je Vučić.
Na pitanje novinara da prokomentariše izmene hrvatskog zakonodavstva koje se tiču ratnih veterana, a prema kojem su Srbi označeni kao agresori, Vučić je rekao da je to veoma teška stvar za Srbiju i dodao da je nemoguće da ta stvar ostane bez odgovora.
Nakon sastanka sa članovima Predsedništva BiH u Beogradu, Vučić je rekao da nije vreme da se priča o tome, jer to nije tema, ali da je to teška stvar za koju je nemoguće da ostane bez odgovora.
Vučić je dodao da će se uskoro sastati sa liderom Samostalne demokratske srpske stranke Miloradom Pupovcem, koji je poslanik u parlamentu Hrvatske, i da će mu reći šta misli o tome.
Čović je rekao da to bilateralno pitanje treba rešiti što pre, na zadovoljstvo obe strane, bez obzira koliko ono zadire u prošlost.
Prethodno je ispred Palate Srbija priređen svečani doček za Dragana Čovića, Bakira Izetbegovića i Mladena Ivanića, nakon čega su održani tête-à-tête (licem u lice) razgovori članova Predsedništva BiH sa predsednikom Srbije, a potom je usledio i zajednički sastanak.
Tokom dana održani su zasebni sastanci Izetbegovića, Čovića i Ivanića sa premijerkom Anom Brnabić. Predsednica Vlade Srbije izjavila je da je sastanak sa članovima Predsedništva BiH bio dobar, te da je sa njima razgovarala pre svega o ekonomskim temama.
"Na sastancima pre podne su pokrivene neke teže politicke teme, koje se, pre svega tiču granica. Sastanak je bio dobar, za mene je bila dobra atmosfera, posebno što je ispraćena lepom vesti (o odluci da sedište stalnog sekretarijata Transportne zajednice Z. Balkana bude u Beogradu)", rekla je Brnabić novinarima.
Članovi Predsedništva BiH su potom na Avali položili venac na Spomenik neznanom junaku, u pratnji ministra odbrane Srbije Aleksandra Vulina i načelnika Generalštaba Ljubiše Dikovića.
Poslednji zvanični susret trojica bh. zvaničnika imali su sa predsedavajućom Narodne skupštine Majom Gojković u Parlamentu Srbije, nakon čega su, u pratnji predsednika Srbije, obišli Muzej savremene umetnosti.
Poseta tročlanog Predsedništva održana je na poziv Aleksandra Vučića, nakon što su odnosi između Srbije i BiH ponovo uzdrmani.
Polovinom prošlog meseca, agencija Tanjug pogrešno je prenela intervju koji je Bakir Izetbegović dao za nemački Dojče vele, a u kojem je bošnjački član Predsedništva rekao da je što se njega tiče Kosovo do sada trebalo da bude priznato, ali da je za to potreban konsenzus na nivou BiH.
Upitan da sa "da" ili "ne" odgovori da li će BiH u jednom trenutku priznati Republiku Kosovo Izetbegović je rekao: "Nadam se da". Srpska novinska agencija je, međutim, prenela da je Izetbegovć odgovorio sa “da”, što je izazvalo burne reakcije u zvaničnom Beogradu.
Sa sastanka u kafanu: Predsedništvo BiH u Beogradu 2015. godine
Takođe, poseti tročlanog Predsedništva prethodila je i prvostepena presuda Ratku Mladiću u Haškom tribunalu za genocid u Srebrenici i ratne zločine počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini.
- Mladiću doživotni zatvor za genocid, ubistva, progone...
- Kojim putem do brze ceste Sarajevo – Beograd
Poslednji put tročlano bh. Predsedništvo posetilo je Beograd jula 2015. godine, kada su osim zvaničnih sastanaka, Izetbegović, Čović i Ivanić imali neformalnu šetnju centrom glavnog grada Srbije u pratnji tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića.
Iako se činio da neformalna i ležerna atmosfera ovog susreta najavljuje novu stranicu u odnosima dveju zemalja, sporadične tenzije na relaciji Beograd – Sarajevo nastavile su se i u godinama koje su usledile.
Facebook Forum