Kampanja za lokalne izbore u Severnoj Makedoniji je zvanično počela u ponedeljak, 27. septembra, ali političke partije i nezavisni kandidati su u “lovu” na glasove od ranije. Promocije i susreti sa građanima se organizuju odavno, a na društvenim mrežama u kontinuitetu traje međusobno prepucavanje i optuživanje.
Na ovim izborima prvi put su na listi dve međuetničke predizborne koalicije. Sa jedne strane je koalicija vladajućih partija Socijaldemokratskog saveza (SDSM) i tri partije Albanaca- DUI, Besa i DPA, a na strani opozicije su VMRO DPMNE i partije albanskog bloka Alijansa za Albance i Alternativa.
Zaobilaženja izbornih pravila
Državna izborna komisija (DIK) je objavila da su potvrđene 303 liste za gradonačelnike i 567 za članove opštinskih Saveta.
Partije i nezavisni kandidati će imati 19 dana na raspolaganju za kampanju i predstavljanje svojih programa. Kampanja će trajati do 15. oktobra u ponoć, 16. oktobra je predizborna tišina, a dan glasanja je 17. oktobar.
Kao i na prethodnim izborima, učesnici nisu čekali zvanični start kampanje, nego već mesecima posećuju gradove i sela, vrše uvid u projekte koji su u izgradnji i sve to koriste za promociju kandidata za gradonačelnike i savetnike.
Predsednik Državne izborne komisije (DIK) Aleksandar Daštevski nedavno je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa izjavio da partije imaju prava da predstave kandidate, ali da ne mogu delovati sve dok Komisija ne dobije na papiru potvrdu ko je zvanični kandidat za gradonačelnika.
Antikorupcijska komisija je naglasila da ima slučajeva zaobilaženja izbornih pravila poput nameštenih tendera i pokretanja određenih projekata, kao i podrške centralne vlasti za gradonačelnike iz njihovih partija koji se ponovo kandiduju.
Koje su teme glavne u kampanji?
Plate i ekonomska politika, borba protiv kriminala i korupcije, kao i otvorena pitanja sa Bugarskom su deo tema koji su u fokusu političkih partija u proteklom periodu, a oko njih će se lomiti koplja i u izbornoj kampanji.
Analitičar Ibrahim Mehmeti kaže da će jedna od glavnih tema biti i nedavni požar u Tetovu, u kome je poginulo 14 pacijenata u privremenoj COVID bolnici, kao i ponuđene i za sada neprihvaćene ostavke nadležnih u vezi tog slučaja.
“Tragedija u Tetovu nije direktno povezana sa izborima, ali je mnogo važna tema koju treba raščistiti i zaslužuje da se traži odgovornost od svih koji su bili uključeni na bilo koji način. To je pitanje koje će imati uticaja i na druge teme”, kaže Mehmeti.
Profesor Nikola Dujovski objašnjava činjenicu nedostatka lokalnih tema time da živimo u društvu gde u najvećem delu sve zavisi od predsednika partija.
“Lokalne teme su najmanje zastupljene. To je sasvim razumljivo jer te teme su bliske kandidatima za gradonačelnike, koji su za sada nepoznati. Pristup lidera političkih partija je da oni uvek govore o velikim strateškim pitanjima. Mislim da građani kod nas još uvek nisu dovoljno zreli da izaberu pravog čoveka koji će biti ‘opštinski otac’, već i dalje gledaju ko je iz koje partije. Čak i na lokalnim izborima se glasa za političku partiju, a ne za čoveka koji je kandidat za funkciju”, ističe Dujovski.
Kodeks za fer i demokratske izbore
Predstavnici političkih partija koje učestvuju na izborima potpisali su Kodeks kojim se obavezuju na demokratski izborni proces.
Potpisom su se obavezali da će poštovati osnovna ljudska prava i slobode da bi imali transparentne, inkluzivne i poštene izbore.
Učesnici izbora su se obavezali da neće biti pritiska niti pretnji zaposlenima u administraciji ili u drugim institucijama i preduzećima koje finansira država.
Šta je novo u Izbornom zakonu?
Jedna od izmena u izbornom zakonu jeste da će građani moći glasati i sa ličnom kartom iako joj je važnost istekla, no samo u slučaju da je bila validna do datuma raspisivanja izbora.
Druga novina se odnosi na one građane koji nisu na biračkom spisku, a ispunjavaju uslove za to. Oni će moći da glasaju na dan izbora posle dobijanja rešenja od Državne izborne komisije.
Prvi put na ovim izborima će se koristiti čitači otisaka prsta za vreme glasanja. Samo predsednik Biračkog odbora ili njegov zamenik će imati posebne identifikacione smart- kartice i jedino će oni biti ovlašteni za upravljanje uredom za biometrijsku identifikaciju građana.
Inače, na izborima 17. oktobra će se birati gradonačelnici i članovi Saveta u 80 opština i gradu Skoplju kao posebnoj administrativnoj jedinici.
Ovo su sedmi lokalni izbori u Severnoj Makedoniji od osamostaljenja. Prvi su održani 1996. a posljednji 2017. godine.
Mandat gradonačelnika i opštinskih odbornika traje četiri godine.