"Smrad dopire sve do Novog Pazara."
Priča za Radio Slobodna Evropa ekološki aktivista Haris Ibrahimović, dok duže od dve nedelje gori deponija Golo brdo, oko 20 kilometara udaljena od grada.
Zbog požara, koji je izbio 6. jula, u ovom gradu na jugozapadu Srbije proglašena je vanredna situacija.
Kako je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrđeno u gradskim službama, požar se i dalje gasi.
Nema otvorenog plamena na deponiji, ali dima još ima.
"Ljudi su u kućama, ne znaju da li da zatvaraju ili da otvaraju prozore. Jer, kad otvoriš prozor, ulazi dim", opisuje Haris Ibrahimović.
Golo brdo je jedna od oko 130 deponija u Srbiji, na kojima lokalne komunalne službe odlažu smeće, najčešće bez ikakve kontrole i poštovanja ekoloških standarda.
Na tim deponijama su česti požari, posebno u letnjim mesecima.
Kako kaže Haris Ibrahimović, oko 4.000 meštana novopazarskih sela, direktno je pogođeno posledicama zagađenja nakon požara na Golom brdu.
Njegovo selo Lukare je na desetak kilometara od deponije.
"Kad otpad gori, gotovo je nemoguće da deca izađu iz kuća, da se igraju napolju. Dim izaziva tegobe i starima. Teško je živeti tu", dodaje.
Zbog toga su, priča Haris, mnogi meštani odlučili da do daljeg blokiraju rad deponije.
Priključilo im se neformalno ekološko udruženje "Za zdrav Novi Pazar", čiji je Haris aktivista.
Traže da se deponija hitno zatvori.
Blokada u blizini deponije
Od 8. jula, meštani i aktivisti ne dozvoljavaju da se smeće dovozi na Golo brdo.
"Na blokadi je uvek oko 50-60 ljudi i nekoliko vozila, koji ne dozvoljavaju prolaz kamionima sa smećem", opisuje Ibrahimović.
Ističe da je prolaz dozvoljen vozilima i radnicima koji učestvuju u gašenju požara.
Vanredno u Novom Pazaru
Direktor lokalnog komunalnog preduzeća "Gradska čistoća" Faruk Suljević rekao je za RSE da je oko 80 odsto požara ugašeno do 23. jula.
"Situacija se stabilizuje, gašenje ide prilično dobro. Procenjuje se da će u narednih sedam do deset dana požar biti potpuno ugašen i saniran", naglašava.
Ekološki aktivisti su, međutim, nepoverljivi.
"I prošli put su rekli da su blizu gašenja požara, pa je bila eksplozija", napominje Haris Ibrahimović.
Do eksplozije je došlo 19. jula.
Uzrok je oslobađanje metana iz otpada, lako zapaljivog otrovnog gasa.
"Ali i to smo sanirali. Obrušio nam se jedan deo zemlje. Sreća da je to sišlo u ravni deo deponije, pa je i gašenje sada požara lakše", navodi Faruk Suljević.
Gradske vlasti traže da se blokada deponije prekine.
Kako kaže Faruk Suljević, vanredna situacija je na snazi i zbog rizika od epidemije – jer se smeće iz domova oko 100 hiljada stanovnika Novog Pazara i okoline duže od dve nedelje ne odvozi na Golo brdo.
Polovina skupljenog smeća, oko 150 kubika svakog dana, odvozi se u susednu opštinu Raška.
"A ostali otpad, što je najgore po nas, još uvek je u kontejnerima i kantama, jer nemamo gde sa njim. Periferija je mnogo više pogođena. I strah me je da ne izazovemo još veću ekološku katastrofu", napominje Suljević.
'Voda crna, zemljište zagađeno'
Godišnje se u Novom Pazaru proizvede oko 30 hiljada tona smeća.
Faruk Suljević kaže da je tokom leta i za trećinu više otpada nego u drugim delovima godine, jer je u gradu više ljudi zbog dolaska dijaspore.
"Živ je grad, veća je potrošnja, a samim tim i proizvodnja smeća. A visoke su temperature i povećano je truljenje", upozorava čelnik "Gradske čistoće".
Tvrdi da službe imaju bezbedan način da odlažu smeće na Golom brdu, uprkos požaru.
Sa meštanima i aktivistima koji blokiraju deponiju, gradske službe, kaže, nisu u komunikaciji.
"Oni ne shvataju da zatvaranjem prilaza nije rešen problem deponije. Nije rešenje da se prekine dovoženje smeća, već da se uradi sanacija deponije, što zahteva da se nama omogući pristup i rad", ističe Suljević.
Haris Ibrahimović odgovara da su meštani i aktivisti pokrenuli niz pravnih postupaka, kako bi se zabranio rad deponije i prekinulo višedecenijsko zagađenje.
"Voda blizu deponije je bukvalno crna. Zemljište je totalno zagađeno", opisuje.
Na Golom brdu se otpad odlaže od 1999. godine.
Uređena deponija na toj lokaciji nikad nije izgrađena, pa se smeće duže od 25 godina odlaže na neuređeno đubrište - ukazuju meštani i aktivisti.
"Bilo je i ranije požara, blokada i obećanja da će se zatvoriti, ali ništa nije ispunjeno", tvrdi aktivista inicijative "Za zdrav Novi Pazar" Haris Ibrahimović.
"Prebacuju loptu na građane, ali nije na nama da tražimo i donosimo rešenja umesto njih. To je posao nadležnih institucija i onih koji su izabrani da u ime građana postupaju", ukazuje on.
Merne stanice u Novom Pazaru pokazuju da je vazduh 'dobar'
Dok vatra na deponiji tinja, merne stanice proteklih dana ne pokazuju veća odstupanja od dozvoljenih koncentracija zagađujućih materija u vazduhu.
To se navodi u pisanom odgovoru Zavoda za javno zdravlje Novog Pazara za RSE.
Merne stanice koje prate kvalitet vazduha nalaze se u gradu, a jedna, mobilna, postavljena je 19. jula i na Golom brdu, na oko 400 metara od deponije.
U odgovoru Zavoda ističe se da je vazduh ocenjen kategorijom dva, odnosno "dobar", a da su parametri zagađenja u skladu sa graničnim vrednostima.
Merne stanice prate koncentracije ozona, sumpor-dioksida i azot-dioksida u vazduhu, kao i praškastih čestica koje se označavaju simbolima PM10 i PM2,5.
Brojevi označavaju njihovu veličinu – prečnika manjeg od 10, odnosno 2,5 mikrometara.
Šta stanice ne mere u vazduhu?
Praškaste čestice se smatraju štetnim po zdravlje – pored ostalog, po disajne puteve i kardiovaskularni sistem.
Te čestice za sebe mogu da vezuju teške, toksične metale, kao i druge štetne materije koje se oslobađaju prilikom požara.
Na smetlištu kao što je Golo brdo, ukazuju ekološki aktivisti, gori sve što se kao smeće izbaci iz domova – od plastike, preko kućne hemije, do organskog otpada.
Ali, kako napominju, postojeće merne stanice ne mogu da zabeleže tu vrstu zagađenja vazduha.
Prati se kvalitet voda i namirnica
Iz Zavoda za javno zdravlje Novog Pazara poručuju da je od lekara iz svih ustanova sa ugroženog područja traženo da prijavljuju pacijente čije se tegobe mogu povezati sa posledicama požara na deponiji.
Kako kažu, do sada su prijavljena četiri slučaja.
U odgovoru za RSE nije precizirano kakva su oboljenja imali ti pacijenti.
Kako kažu, nadležnim gradskim službama je naloženo i da sa terena uzmu uzorke vode i namirnica, radi analize, kao i da prate sve promene.
Zavod za javno zdravlje ističe da nesanitarna deponija, kakva je Golo brdo, povlači sa sobom niz zdravstvenih rizika, a da je požar tome dodatno doprineo.
Šta su nesanitarne deponije?
Agencija za zaštitu životne sredine nesanitarnim deponijama naziva prostore na kojima komunalne službe odlažu smeće, ali bez poštovanja ekoloških normi.
Većina tih smetlišta nema dozvole, a kapaciteti su uveliko popunjeni, upozorava se u godišnjim izveštajima Agencije.
Izveštaji ukazuju da smetlišta direktno utiču na zagađenje vazduha, zemljišta, podzemnih i površinskih voda.
Zbog oslobađanja metana, gasa koji nastaje raspadom otpada, česti su požari.
Samo ovog leta gorele su deponije u nekoliko gradova i opština – među kojima su Vranje, Loznica, Novi Sad, Kragujevac.
Kako do reciklaže i poštovanja zakona?
Lokalne vlasti Novog Pazara rešenje vide u izgradnji regionalnog centra za upravljanje otpadom.
Plan je da budu uključene i opštine Raška i Tutin.
Međutim, od idejnog projekta, nije se daleko odmaklo.
Ministarstvo ekologije do objave teksta nije odgovorilo za RSE kad će biti izgrađen regionalni centar.
"I mi smo sada ni tamo ni ovamo, niti gradimo regionalni centar za upravljanje otpadom, niti sređujemo postojeću nesanitarnu deponiju", ukazuje Faruk Suljević iz novopazarske "Gradske čistoće".
Kako kaže, za zatvaranje i sanaciju Golog brda potrebno je preko 30 miliona evra.
Nada se da će država uskoro obezbediti novac.
Zatvaranje smetlišta podrazumeva rekultivaciju terena, kako bi se smanjile ekološke posledice.
Taj proces je propisan državnom strategijom o upravljanju otpadom.
Cilj strategije je i povećanje stope reciklaže koja je sada, prema zvaničnim procenama, oko 15 odsto.
Srbiju na to obavezuje i Evropska unija, čiji je kandidat za članstvo.
Dosadašnji rezultati države su 12 izgrađenih sanitarnih deponija - deset regionalnih i dve lokalne.
Plan, predviđen ranijim strategijama, bio je da ih do sada bude 29.
U planu je bilo i 17 reciklažnih centara, sedam centara za kompostiranje - odnosno pravljenje đubriva od otpada, kao i četiri spalionice otpada.
Spalionicu je dobio samo Beograd.
Iz domova u Srbiji se godišnje iznese više od tri miliona tona smeća – oko kilogram po stanovniku dnevno.
Najveći deo završi na deponijama.
Ali, one bi trebalo da budu poslednje rešenje – nakon sprečavanja nastanka otpada, njegove ponovne upotrebe i recikliranja.