Najstariji građani Srbije razočarani su rezultatom pregovora Vlade i MMF-a jer se dugo očekivano povećanje penzija za većinu svelo na skromnih dva evra. Ipak, iako nezadovoljni, najsiromašniji među njima počeli su da razmišljaju šta mogu sa tim novcem.
Jedan beli hleb, litar dugotrajnog mleka, šest jaja A klase i dve čokoladne bananice na akciji, mogu da kupe najsiromašniji penzioneri u prodavnici sa prosečnim cenama od povišice koju će dobijati od 1. januara. Povećanje penzija za 1,25 odsto, na koje se odlučila vlada, za njih će značiti dodatnih 250 dinara u mesečnom budžetu – iliti 2,07 evra.
“Pa odlično… Od ovog povećanja ne mogu ni konopac da kupim da se obesim. Penzija mi je dvadeset hiljada. Nemam ni za hleb. Najbolje da nas što pre pošalju na onaj svet. Evo mi ih računi u torbi. Svakog meseca dvadesetčetiri hiljade. Pa zar nije bruka i sramota da se premijer hvali, onako pun sebe, da je zadovoljan što nam je ovoliko povećao penzije. Pa, ovaj narod je lud,” kaže za RSE Beograđanin Milovan Tamburić (78), koji je radni vek proveo u trgovini elektromaterijalom.
Još jedna kombinacija za penzionere sa najnižim primanjima, ukoliko su im potrebne još neke osnovne namirnice, za raspolaganje sa dodatnih 250 dinara je: Kilogram zelenih jabuka, jetrena pašteta od 130 grama, kilogram crvenog krompira i jedna čokoladna bonžita.
Deo tog novca penzioneri mogu da iskoriste i za plaćanje televizijske pretplate po novoj ceni od 150 dinara, koja je ranije bila 500 dinara.
Primanja najstarijih linearno su povećana, tako da će oni koji imaju velike penzije, od 80.000 dinara, dobijati hiljadu dinara više – što je 8,3 evra.
Po najnovijoj odluci vlade, i posle pregovora sa MMF-om, prosveta će od Nove godine imati četiri odsto veća primanja, zaposleni u zdravstvu tri odsto, a univerzitetski profesori, vojska i policija dva odsto.
Jasna Janković, profesorka književnosti i predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika, kaže za RSE da od ovoga nema suštinskog boljitka.
“Prvo moram da ispravim terminologiju koju vlada koristi. Zato što ovo nije povećanje plata, nego je vraćanje dela plata. Ja jesam profesor književnosti, ali kada je moj novčanik u pitanju moram da pomenem brojke. Pre godinu dana uzeli su nam 10 odsto od plate, što je svakog meseca bilo 4.600 dinara. A sada je povećanje od četiri odsto 1.600 dinara. Prosečne plate pre smanjenja bile su 44.000, a sada su 40.000 dinara. Jedino rešenje za prosvetu su platni razredi u javnom sektoru.”
Zbog vladinih mera štednje javnom sektoru plate su od novembra 2014. smanjene za deset odsto, a tada su umanjene mesečne nadoknade i penzionerima sa primanjima većim od 25.000 dinara.
Nakon najnovijeg poteza ocene vrha vlasti su da je porast penzija skroman, ali stabilan, kao i da povećanja ostalima predstavljaju značajan uspeh u sadašnjim uslovima.
Za Petra Marjanovića (58), zaposlenog u telekomunikacijama, nove mere su signal da dolazi bolji život.
“Ne da je ovo povećanje plata značajno, nego je fantastično. Zbog toga što love nema. Treba ova država da živi od nečega. Odvojiti toliko para za toliko ljudi, to je prava premija. Prema tome, veliki je to novac. Ne bi bilo pametno da je više. Ne bi valjalo odmah sve potrošiti. Neka se malo nakoti, što bi rekli. Faktički ispada da je ovo simboličan gest, ali definitvno je fantastično kada nešto počne da se kreće na bolje", konstatuje Marjanović.
Za veća primanja od 2016. država je izdvojila 100 miliona evra mada je, kako je rekao premijer Aleksandar Vučić, bilo fiskalnog prostora za tri puta veće plate i penzije. Deo novca za tu namenu biće obezbeđen povećanjem akciza na gorivo, pa će naftni derivati verovatno biti skuplji za dva dinara po litru.
Sve u svemu, zaključuje ekonomista Milan Kovačević, kada se sabere i oduzme, ovakva povećanja penzija i plata su populistička mera:
“Da li su izbori blizu ili malo dalje nije toliko bitno. Ali, u svakom slučaju, izvršna vlast se trudi da što više glasova održi i poveća. Pri tome je drugi problem što se najavljuje povećanje dažbina. Ako je to namera, onda je ona potpuno suprotna proklamovanoj ideji uštede. Ako jednom delu stanovništva dajete nešto, a svima na neki drugi način uzimate više iz džepa onda je to baš suprotno onome što smo želeli postići. Da država previše izima i previše nazad vraća.”
Što se tiče zaposlenih u javnom sektoru, ovog puta kratkih rukava ostali su državna administracija i ministarstva jer povišice za njih neće biti.
