Heder (Heather) Maher, priredio Dragan Štavljanin
Kazino mogul (bogataš) je podržao kampanju jednog od republikanskih kandidata Gingriča sa 13 miliona dolara. Predsednik SAD Barak Obama je kritikovao odluku Vrhovnog suda kojom se omogućava bogatima da neograničeno finansiraju političke kandidate. Međutim, po principu “ako ne možes da ih pobediš, ti im se pridruži” i on je dobio za svoju kampanju 2 miliona dolara od holivudskog mogula.
Očekivalo se da se u ovoj fazi selekcije republikanskog kandidata - koji će se suočiti sa predsednikom Barakom Obamom (Barack) u borbi za ulazak u Belu kuću u novembru – izdvoji očigledan favorit iza koga bi stala stranka.
Umesto, toga, četiri takmaca se i dalje bespoštedno nadmeću u najprljavijoj kampanji u modernoj istoriji. Bivši guverner Masačuseca Mit Romni (Mitt Romney) ima najviše šansi da pobedi, ali bivši senator Rik Santorum (Rick), bivši predsedavajući Predstavničkog doma Njut Gingrič (Newt Gingrich) i kongresmen Ron Pol (Paul), naglašavaju da ne planiraju da uskoro napuste utrku.
A i zašto bi? Imaju obilje toga što je svakom političkom kandidatu u Americi potrebno – novac.
Bilo koje druge godine, njihov loš učinak u 12 saveznih država, u kojima su dosada održani izbori za republikanskog kandidata, minimizirao bi njihove šanse. To bi doprinelo znatnom smanjenju pojedinačnih finansijskih doprinosa njihovim kampanjama, jer bi se lojalnost i donacije preusmerile prema političaru koji dobija.
Umesto toga, nekoliko izuzetno bogatih Amerikanaca izdašno plaćaju kako bi svoje favorite održali politički u životu, iako zaostaju po broju glasova.
Gingriča finansira kazino mogul iz Las Vegasa Šeldon Adelson (Sheldon), Pola podupire milijarder iz San Franciska Piter Til (Peter Thiel). Santoruma podržava finansijer iz Vajominga Foster Fris (Friess). Favorit Romni, pak, račune plaća uz izdašnu pomoć milijardera iz Severne Karoline Džulijana Robertsona (Julian Robertson).
To bi bilo nezakonito do samo pre tri godine. Američki zakoni za finansiranje kampanja uvek su vodili računa da ograniče uticaj bilo koje ličnosti na političke kandidate. Polazilo se od ideje da je u demokratiji potrebno učešće svih kako bi ona efikasnije funkcionisala – dakle, ne samo participacija najmoćnijih građana.
Međutim, odlukom Vrhovnog suda iz 2010. u slučaju "Ujedinjeni građani protiv Federalne izborne komisije”, privatnim organizacijama se dozvoljava da troše ogromne količine novca na političke kampanje - s veoma malo ograničenja.
Pre ove presude, kandidati su pokrivali troškove svojih kampanja uglavnom kroz individualne priloge koji nisu mogli da pređu 2.5 hiljade dolara po izbornom ciklusu. Korporacijama i udruženjima zaposlenih bilo je zabranjeno drugim zakonom da finansiraju određene političke kampanje kako bi se smanjila uloga krupnog kapitala u politici.
Prema ovoj presudi Vrhovnog suda, vlada ne može da ograniči korporacijama ili udruženjima zaposlenih finansiranje političkih kampanja, jer i one imaju isto pravo slobode govora predviđeno Prvim amandmanom, a to podrazumeva i političke donacije.
"Cunami" novca
Nakon ove odluke iskristalisala se nova forma finansiranja kampanja: super PAC (politički komiteti za delovanje – Political actions committees). Oni mogu da prikupe neograničene fondove od bilo koga bilo gde i potroše ih od političkih oglasa do poštanskih markica u cilju podrške kandidatu. Jedino je pravilo, odnosno ograničenje da ovi komiteti ne mogu da utiču na sam tok, odnosno sadržaj kampanje. (To ograničenje se pokazalo delotvornim kao kada biste dali detetu slatkiš i kazali mu da ga ne pojede, a onda izašli iz sobe).
Ovi komiteti omogućavaju bogatim finansijerima ogroman politički uticaj na ovogodišnje predsedničke kandidate.
Sudija Vrhovnog suda Džon Pol Stivens (John Paul Stevens) nije se složio sa ovakvom odlukom. U svom izdvojenom mišljenju je napisao: “Demokratija ne može da efikasno funkcioniše ako građani smatraju da zakoni mogu da se kupuju i prodaju”.
Prema nedavnoj analizi u “Ju-Es-Ej Tudej” (USA Today), četvrtina novca koju su prikupili ovi komiteti dolazi od samo pet bogatih donatora, od kojih je jedan napisao ček na 12 miliona dolara.
Ekspert za finansiranje kampanja, Entoni Korado (Anthony Corrado), kazao je za ovaj list da: “bez priliva novca od super PAC (komiteta), utrka za republikanskog kandidata bi već bila završena. Super PAC su postali mehanizam za veoma malu grupu milionera i milijardera koji su spremni da potroše velike količine novca u težnji da ostvare svoje političke ciljeve”.
Ti ciljevi se kreću od nižih poreza za bogate i manje regulacije, odnosno ograničenja za poslovanje – do usvajanja zakona o zabrani abortusa i sklapanja brakova osoba istog pola. Sprečavanje Irana da dođe u posed nuklearnog oružja je prioritet Šeldona Adelsona, jer je vatreni pristalica Izraela.
Procenjuje se da je Adelson dao do sada svom kandidatu Njutu Gingriču oko 13 miliona dolara. Prošle sedmice je izjavio za magazine “Forbs” (Forbes) da će dati 100 miliona dolara kako bi kampanju Gingriča – koji zaostaje u utrci - održao u životu. Adelson ističe: “Ja sam protiv toga da izuzetno bogati ljudi pokušavaju da utiču na izbore, ali sve dok je to izvodljivo, ja ću to činiti”.
Predsednik Obama je u više navrata kritikovao pomenutu odluku Vrhovnog suda. On smatra da to “daje posebnim interesima i njihovim lobijima još veću moć u Vašingtonu, podrivajući uticaj običnih Amerikanaca koji daju male priloge kako bi podržali svoje omiljene kandidate”. Obama dodaje da: “je ova odluka udar na samu našu demokratiju. Ne mogu da zamislim ništa pogubnije po javni interes”.
Međutim, prošlog meseca Obama je promenio stav, po principu, “ako ne možeš da ih pobediš, onda im se pridruži”.
“Cunami” novca, koji je već prikupila opozicija – kako objašnjava Obamin savetnik – nagoveštava nezapamćenu i skupu bitku na izborima krajem ove godine. Njegov super PAC se zove “Prioriteti SAD”. Jedan mogul iz Holivuda je već priložio 2 miliona dolara na ime donacije za Obaminu kampanju.
Kazino mogul (bogataš) je podržao kampanju jednog od republikanskih kandidata Gingriča sa 13 miliona dolara. Predsednik SAD Barak Obama je kritikovao odluku Vrhovnog suda kojom se omogućava bogatima da neograničeno finansiraju političke kandidate. Međutim, po principu “ako ne možes da ih pobediš, ti im se pridruži” i on je dobio za svoju kampanju 2 miliona dolara od holivudskog mogula.
Očekivalo se da se u ovoj fazi selekcije republikanskog kandidata - koji će se suočiti sa predsednikom Barakom Obamom (Barack) u borbi za ulazak u Belu kuću u novembru – izdvoji očigledan favorit iza koga bi stala stranka.
Umesto, toga, četiri takmaca se i dalje bespoštedno nadmeću u najprljavijoj kampanji u modernoj istoriji. Bivši guverner Masačuseca Mit Romni (Mitt Romney) ima najviše šansi da pobedi, ali bivši senator Rik Santorum (Rick), bivši predsedavajući Predstavničkog doma Njut Gingrič (Newt Gingrich) i kongresmen Ron Pol (Paul), naglašavaju da ne planiraju da uskoro napuste utrku.
A i zašto bi? Imaju obilje toga što je svakom političkom kandidatu u Americi potrebno – novac.
Bilo koje druge godine, njihov loš učinak u 12 saveznih država, u kojima su dosada održani izbori za republikanskog kandidata, minimizirao bi njihove šanse. To bi doprinelo znatnom smanjenju pojedinačnih finansijskih doprinosa njihovim kampanjama, jer bi se lojalnost i donacije preusmerile prema političaru koji dobija.
Umesto toga, nekoliko izuzetno bogatih Amerikanaca izdašno plaćaju kako bi svoje favorite održali politički u životu, iako zaostaju po broju glasova.
Gingriča finansira kazino mogul iz Las Vegasa Šeldon Adelson (Sheldon), Pola podupire milijarder iz San Franciska Piter Til (Peter Thiel). Santoruma podržava finansijer iz Vajominga Foster Fris (Friess). Favorit Romni, pak, račune plaća uz izdašnu pomoć milijardera iz Severne Karoline Džulijana Robertsona (Julian Robertson).
To bi bilo nezakonito do samo pre tri godine. Američki zakoni za finansiranje kampanja uvek su vodili računa da ograniče uticaj bilo koje ličnosti na političke kandidate. Polazilo se od ideje da je u demokratiji potrebno učešće svih kako bi ona efikasnije funkcionisala – dakle, ne samo participacija najmoćnijih građana.
Međutim, odlukom Vrhovnog suda iz 2010. u slučaju "Ujedinjeni građani protiv Federalne izborne komisije”, privatnim organizacijama se dozvoljava da troše ogromne količine novca na političke kampanje - s veoma malo ograničenja.
Pre ove presude, kandidati su pokrivali troškove svojih kampanja uglavnom kroz individualne priloge koji nisu mogli da pređu 2.5 hiljade dolara po izbornom ciklusu. Korporacijama i udruženjima zaposlenih bilo je zabranjeno drugim zakonom da finansiraju određene političke kampanje kako bi se smanjila uloga krupnog kapitala u politici.
Prema ovoj presudi Vrhovnog suda, vlada ne može da ograniči korporacijama ili udruženjima zaposlenih finansiranje političkih kampanja, jer i one imaju isto pravo slobode govora predviđeno Prvim amandmanom, a to podrazumeva i političke donacije.
"Cunami" novca
Nakon ove odluke iskristalisala se nova forma finansiranja kampanja: super PAC (politički komiteti za delovanje – Political actions committees). Oni mogu da prikupe neograničene fondove od bilo koga bilo gde i potroše ih od političkih oglasa do poštanskih markica u cilju podrške kandidatu. Jedino je pravilo, odnosno ograničenje da ovi komiteti ne mogu da utiču na sam tok, odnosno sadržaj kampanje. (To ograničenje se pokazalo delotvornim kao kada biste dali detetu slatkiš i kazali mu da ga ne pojede, a onda izašli iz sobe).
“Demokratija ne može da efikasno funkcioniše ako građani smatraju da zakoni mogu da se kupuju i prodaju”, napisao je sudija Vrhovnog suda Džon Pol Sitvens.
Ovi komiteti omogućavaju bogatim finansijerima ogroman politički uticaj na ovogodišnje predsedničke kandidate.
Sudija Vrhovnog suda Džon Pol Stivens (John Paul Stevens) nije se složio sa ovakvom odlukom. U svom izdvojenom mišljenju je napisao: “Demokratija ne može da efikasno funkcioniše ako građani smatraju da zakoni mogu da se kupuju i prodaju”.
Prema nedavnoj analizi u “Ju-Es-Ej Tudej” (USA Today), četvrtina novca koju su prikupili ovi komiteti dolazi od samo pet bogatih donatora, od kojih je jedan napisao ček na 12 miliona dolara.
Ekspert za finansiranje kampanja, Entoni Korado (Anthony Corrado), kazao je za ovaj list da: “bez priliva novca od super PAC (komiteta), utrka za republikanskog kandidata bi već bila završena. Super PAC su postali mehanizam za veoma malu grupu milionera i milijardera koji su spremni da potroše velike količine novca u težnji da ostvare svoje političke ciljeve”.
Ti ciljevi se kreću od nižih poreza za bogate i manje regulacije, odnosno ograničenja za poslovanje – do usvajanja zakona o zabrani abortusa i sklapanja brakova osoba istog pola. Sprečavanje Irana da dođe u posed nuklearnog oružja je prioritet Šeldona Adelsona, jer je vatreni pristalica Izraela.
Procenjuje se da je Adelson dao do sada svom kandidatu Njutu Gingriču oko 13 miliona dolara. Prošle sedmice je izjavio za magazine “Forbs” (Forbes) da će dati 100 miliona dolara kako bi kampanju Gingriča – koji zaostaje u utrci - održao u životu. Adelson ističe: “Ja sam protiv toga da izuzetno bogati ljudi pokušavaju da utiču na izbore, ali sve dok je to izvodljivo, ja ću to činiti”.
Predsednik Obama je u više navrata kritikovao pomenutu odluku Vrhovnog suda. On smatra da to “daje posebnim interesima i njihovim lobijima još veću moć u Vašingtonu, podrivajući uticaj običnih Amerikanaca koji daju male priloge kako bi podržali svoje omiljene kandidate”. Obama dodaje da: “je ova odluka udar na samu našu demokratiju. Ne mogu da zamislim ništa pogubnije po javni interes”.
Međutim, prošlog meseca Obama je promenio stav, po principu, “ako ne možeš da ih pobediš, onda im se pridruži”.
“Cunami” novca, koji je već prikupila opozicija – kako objašnjava Obamin savetnik – nagoveštava nezapamćenu i skupu bitku na izborima krajem ove godine. Njegov super PAC se zove “Prioriteti SAD”. Jedan mogul iz Holivuda je već priložio 2 miliona dolara na ime donacije za Obaminu kampanju.