Ko je Tomislav Nikolić? Više od dvadeset godina prisutan je na političkoj sceni Srbije, a samo poslednje tri i po proveo je nezavisan od haškog optuženika Vojislava Šešelja. Njegovu političku biografiju većim delom „krase“ one boje koje važe i za samog Šešelja, a odnose se na ideologiju ekstremnog nacionalizma, ratne pokliče, negiranje zločina i uopšte primitivizam. Danas, radikalna stranka više nije u Parlamentu – dok je Nikolić upravo izabran za predsednika države. Pobedio je sve, pa i onog koji ga je politički stvorio i uzdigao - Šešelja.
Iz stranke su ga ispratili bukvalno kletvama a bes prema Nikoliću do danas među radikalima nije popustio. Dan nakon što je izabran za predsednika države njegovu nekadašnju koleginicu, radikalku, Vjericu Radetu smo pitali - ko je po njoj Tomislav Nikolić.
„Izdajnik, čovek koji je došao na mesto predsednika sa očigledno ili osnovano sumnjivo falsifikovanom diplomom. Tomislav Nikolić je čovek koji menja mišljenje svaki čas, u skladu sa okolnostima. Nepouzdan. Tomislav Nikolić je izdajom Srpske radikalne stranke, naše ideologije, predsednika naše stranke pokazao svoje pravo lice. Prodao je, što bi se reklo, veru za večeru“, kazala je Radeta.
No, otkazivanje lojalnosti svom pritvorenom kumu Vojislavu Šešelj najmanje je sporno. Za šezdesetogodišnjeg Nikolića to je završena priča ali su u Srbiji i regionu u kolektivnom sećanju ostali duboki tragovi. Svi mu pamte prošle dane i na stalnom je testu koliko se od njih otrgao.
Savetnik Istorijskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti Slavenko Terzić u krugu je onih javnih ličnosti koje ne kriju naklonost vrednosnom kodu na kom insistira Nikolić, a koji onačava kao „srpsku političku tradiciju“. O Nikoliću govori samo pohvalno.
„Mislim da je on jedan iskusan, trezven, razborit čovek. Realista u politici“, uverava nas Terzić. Upitan da li će Nikolić biti dovoljno trezven i da se jasnije nego do sada ogradi od uloge koju je imao u vreme Šešelja, kaže kako veruje da će Nikolić uspeti da na „pouzdan i vešt način“ vodi srpski brod.
U kom pravcu? Koliko se još seća sopstvenih reči u osvit NATO bombardovanja: „Ni jedan vojnik u uniformi bilo koje države ili svetske organizacije neće doći na Kosovo i Metohiju“, poručivao je tada.
Možda je i odlučnije zvučao devet godina kasnije – sa mitinga „Kosovo je Srbija“, centar Beograda, nakon proglašenja nezavisnosti Kosova. Zakleo se tada da se neće smiriti dok Kosovo ponovo ne bude pod kontrolom Srbije.
(VIDEO: Tomislav Nikolić na mitingu "Kosovo je Srbija")
Ima li Nikolić drugo lice, različito od ovog na koje vas ovde podsećamo videće se pre svega u pitanjima regionalnih relacija. Slaže se u tome i direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić čija je izjava po kojoj bi Nikolić (s obzirom na svoje susrete sa evropskim zvaničnicima) mogao biti „prihvatljiv za Evropsku uniju“, pred prvi krug izbora žestoko odjeknula.
Kako će region dočekati Nikolića i kako će se Nikolić snaći na prostoru za koji ga vezuju uglavnom ratne uspomene? Pitali smo, da li se od Nikolića očekuje makar izvinjenje za zlodela inspirisanih ideologijom koju je tako dugo zastupao i tako uporno branio.
„Balkanski političari su vrlo umešni u tom praznom izvinjavanju. Tim izvinjenjima više niko ne veruje. Pokazalo se da su se mnogi izvinili i ništa. Mora da se otvori polje za debatu o tome šta se dogodilo. U tome moraju političari da učestvuju“, rekla nam je Kandić. Ona dodaje da ne govori o vrsti samopreispitivanja koje bi se dalo očekivati od Nikolića:
„Radi se o preispitivanju čitave situacije. On je bio od 1991. godine potpredsednik Srpske radikalne stranke. Mislim da je to jedan put koji će u stvari pokazati na koju će on stranu otići. I pored toga što je jasno da su Šešelj i Srpska napredna stranka potpuno udaljeni jedni od drugih, čudno je da ta udaljenost nije prešla granice na kojima bi jedni drugima počeli da spočitavaju ono šta se dogodilo u prošlosti. Tako da ostaje moja dilema da li je pobeda Tomislava Nikolića i toliko mesta koliko su naprednjaci dobili u Parlamentu, taj istorijski okvir i izazov za promenu političke klime u Srbiji i u regiji“.
Takođe, ne bi trebalo zaboraviti:
(VIDEO: Tomislav Nikolić psuje u Skupštini)
Nikolić od prostakluka nije zazirao, ali ne samo to. Na čelu Srbije našla se i osoba sa primetnim manjkom saosećajnosti. Kada je politički razlog to diktirao savetovao je samoubistvo još 1995. godine Slobodanu Miloševiću, a 2006. godine Ratku Mladiću. Sedamnaest dana pred atentat koji će promeniti Srbiju, izgovorio je toliko puta ponavljanu rečenicu u kojoj poziva svakog ko vidi Zorana Đinđića sa nogom u gipsu, da mu kaže “da je i Tito pred smrt imao probleme sa nogom”.
Kada je to rekao Nikolić nije znao šta će se deseti. Drugi primer, upravo iz duela sa u nedelju poraženim Borisom Tadićem, zato zvuči još jezivije. Nikolić je naime ponovio da mu nije bilo žao ubijenog novinara Slavka Ćuruvije.
Može li se Nikolić istrgnuti iz konteksta u koji se sam smestio. Istoričarka Branka Prpa, supruga ubijenog Slavka Ćuruvije kaže:
“Tomislav Nikolić je političar koji je participirao u jednoj vladavini koja je počinila zločine. Ali u problemu elaboracije jednog pojedinca mi ne možemo zaboraviti kontekst. Imamo i druge koji su na sceni i koji su takođe akteri te istorije. Tako da je cela stvar postala deo, bojim se, političke manipulacije. Izvlačiti Tomu Nikolića, kao jedinog aktera te istorije, ne samo što je istorijski pogrešno nego nije ni poiitički etično. Dakle, mi moramo da kažemo koji je to kontekst i koji su to ljudi učestvovali u toj istoriji. Pa da pogledamo koji su sve to ljudi na političkoj sceni, ko je sve od njih legitimisan kao da te istorije nema. Na kraju krajeva mi ovde imamo spomenik ‘Žrtvama ratova devedesetih’. Samo ne znamo kojim žrtvama. Mi imamo jednu političku lakrdiju koja je bizarna i nemoralna kada su u pitanju žrtve. Imamo tog istog Slavka Ćuruviju. Trinaest godina njegovo ubistvo nije procesuirano. Ja za to ne mogu da optužim Nikolića. On nije bio na vlasti dvanaest godina. Dakle, ja vas sada pitam, kako je moguće od 2000. godine da se nije moglo naći ni snage, ni znanja, ni političke volje da se to ubistvo procesuira. To je prosto to. Ja znam vrlo dobro šta je radio Toma Nikolić. Znam vrlo dobro šta je Aleksandar Vučić radio kao ministar informisanja. Ali isto tako dobro znam šta su i ostali radili u to vreme”.
Rođen u Kragujevcu, kao adolescent u nesreći izgubio majku i brata, a ubrzo mu je preminuo i otac. Nikolić je danas je otac dva odrasla sina. Do susreta sa Šešeljem promenio je razne poslove, a najčešće se pominje čelna funkcija u kragujevačkom Komunalnom preduzeću, zbog čega je poneo i nadimak “grobar”. Uspešno se odbranio optužbi da je kao paramilitarac učestvovao u zločinima počinjenim u hrvatskom selu Antin. Od 1998. do 2000. Šešelj u saradnji sa Miloševićem dopustio mu je da obavlja funkcije potpredsednika srpske, a potom jugoslovenske Vlade. Tri puta se kandidovao za predsednika Srbije, četvrti put izborio mandat na pet godina.
Iz stranke su ga ispratili bukvalno kletvama a bes prema Nikoliću do danas među radikalima nije popustio. Dan nakon što je izabran za predsednika države njegovu nekadašnju koleginicu, radikalku, Vjericu Radetu smo pitali - ko je po njoj Tomislav Nikolić.
„Izdajnik, čovek koji je došao na mesto predsednika sa očigledno ili osnovano sumnjivo falsifikovanom diplomom. Tomislav Nikolić je čovek koji menja mišljenje svaki čas, u skladu sa okolnostima. Nepouzdan. Tomislav Nikolić je izdajom Srpske radikalne stranke, naše ideologije, predsednika naše stranke pokazao svoje pravo lice. Prodao je, što bi se reklo, veru za večeru“, kazala je Radeta.
No, otkazivanje lojalnosti svom pritvorenom kumu Vojislavu Šešelj najmanje je sporno. Za šezdesetogodišnjeg Nikolića to je završena priča ali su u Srbiji i regionu u kolektivnom sećanju ostali duboki tragovi. Svi mu pamte prošle dane i na stalnom je testu koliko se od njih otrgao.
Savetnik Istorijskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti Slavenko Terzić u krugu je onih javnih ličnosti koje ne kriju naklonost vrednosnom kodu na kom insistira Nikolić, a koji onačava kao „srpsku političku tradiciju“. O Nikoliću govori samo pohvalno.
„Mislim da je on jedan iskusan, trezven, razborit čovek. Realista u politici“, uverava nas Terzić. Upitan da li će Nikolić biti dovoljno trezven i da se jasnije nego do sada ogradi od uloge koju je imao u vreme Šešelja, kaže kako veruje da će Nikolić uspeti da na „pouzdan i vešt način“ vodi srpski brod.
U kom pravcu? Koliko se još seća sopstvenih reči u osvit NATO bombardovanja: „Ni jedan vojnik u uniformi bilo koje države ili svetske organizacije neće doći na Kosovo i Metohiju“, poručivao je tada.
Možda je i odlučnije zvučao devet godina kasnije – sa mitinga „Kosovo je Srbija“, centar Beograda, nakon proglašenja nezavisnosti Kosova. Zakleo se tada da se neće smiriti dok Kosovo ponovo ne bude pod kontrolom Srbije.
(VIDEO: Tomislav Nikolić na mitingu "Kosovo je Srbija")
Ima li Nikolić drugo lice, različito od ovog na koje vas ovde podsećamo videće se pre svega u pitanjima regionalnih relacija. Slaže se u tome i direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić čija je izjava po kojoj bi Nikolić (s obzirom na svoje susrete sa evropskim zvaničnicima) mogao biti „prihvatljiv za Evropsku uniju“, pred prvi krug izbora žestoko odjeknula.
Kako će region dočekati Nikolića i kako će se Nikolić snaći na prostoru za koji ga vezuju uglavnom ratne uspomene? Pitali smo, da li se od Nikolića očekuje makar izvinjenje za zlodela inspirisanih ideologijom koju je tako dugo zastupao i tako uporno branio.
„Balkanski političari su vrlo umešni u tom praznom izvinjavanju. Tim izvinjenjima više niko ne veruje. Pokazalo se da su se mnogi izvinili i ništa. Mora da se otvori polje za debatu o tome šta se dogodilo. U tome moraju političari da učestvuju“, rekla nam je Kandić. Ona dodaje da ne govori o vrsti samopreispitivanja koje bi se dalo očekivati od Nikolića:
„Radi se o preispitivanju čitave situacije. On je bio od 1991. godine potpredsednik Srpske radikalne stranke. Mislim da je to jedan put koji će u stvari pokazati na koju će on stranu otići. I pored toga što je jasno da su Šešelj i Srpska napredna stranka potpuno udaljeni jedni od drugih, čudno je da ta udaljenost nije prešla granice na kojima bi jedni drugima počeli da spočitavaju ono šta se dogodilo u prošlosti. Tako da ostaje moja dilema da li je pobeda Tomislava Nikolića i toliko mesta koliko su naprednjaci dobili u Parlamentu, taj istorijski okvir i izazov za promenu političke klime u Srbiji i u regiji“.
Takođe, ne bi trebalo zaboraviti:
(VIDEO: Tomislav Nikolić psuje u Skupštini)
Nikolić od prostakluka nije zazirao, ali ne samo to. Na čelu Srbije našla se i osoba sa primetnim manjkom saosećajnosti. Kada je politički razlog to diktirao savetovao je samoubistvo još 1995. godine Slobodanu Miloševiću, a 2006. godine Ratku Mladiću. Sedamnaest dana pred atentat koji će promeniti Srbiju, izgovorio je toliko puta ponavljanu rečenicu u kojoj poziva svakog ko vidi Zorana Đinđića sa nogom u gipsu, da mu kaže “da je i Tito pred smrt imao probleme sa nogom”.
Kada je to rekao Nikolić nije znao šta će se deseti. Drugi primer, upravo iz duela sa u nedelju poraženim Borisom Tadićem, zato zvuči još jezivije. Nikolić je naime ponovio da mu nije bilo žao ubijenog novinara Slavka Ćuruvije.
Može li se Nikolić istrgnuti iz konteksta u koji se sam smestio. Istoričarka Branka Prpa, supruga ubijenog Slavka Ćuruvije kaže:
“Tomislav Nikolić je političar koji je participirao u jednoj vladavini koja je počinila zločine. Ali u problemu elaboracije jednog pojedinca mi ne možemo zaboraviti kontekst. Imamo i druge koji su na sceni i koji su takođe akteri te istorije. Tako da je cela stvar postala deo, bojim se, političke manipulacije. Izvlačiti Tomu Nikolića, kao jedinog aktera te istorije, ne samo što je istorijski pogrešno nego nije ni poiitički etično. Dakle, mi moramo da kažemo koji je to kontekst i koji su to ljudi učestvovali u toj istoriji. Pa da pogledamo koji su sve to ljudi na političkoj sceni, ko je sve od njih legitimisan kao da te istorije nema. Na kraju krajeva mi ovde imamo spomenik ‘Žrtvama ratova devedesetih’. Samo ne znamo kojim žrtvama. Mi imamo jednu političku lakrdiju koja je bizarna i nemoralna kada su u pitanju žrtve. Imamo tog istog Slavka Ćuruviju. Trinaest godina njegovo ubistvo nije procesuirano. Ja za to ne mogu da optužim Nikolića. On nije bio na vlasti dvanaest godina. Dakle, ja vas sada pitam, kako je moguće od 2000. godine da se nije moglo naći ni snage, ni znanja, ni političke volje da se to ubistvo procesuira. To je prosto to. Ja znam vrlo dobro šta je radio Toma Nikolić. Znam vrlo dobro šta je Aleksandar Vučić radio kao ministar informisanja. Ali isto tako dobro znam šta su i ostali radili u to vreme”.
Rođen u Kragujevcu, kao adolescent u nesreći izgubio majku i brata, a ubrzo mu je preminuo i otac. Nikolić je danas je otac dva odrasla sina. Do susreta sa Šešeljem promenio je razne poslove, a najčešće se pominje čelna funkcija u kragujevačkom Komunalnom preduzeću, zbog čega je poneo i nadimak “grobar”. Uspešno se odbranio optužbi da je kao paramilitarac učestvovao u zločinima počinjenim u hrvatskom selu Antin. Od 1998. do 2000. Šešelj u saradnji sa Miloševićem dopustio mu je da obavlja funkcije potpredsednika srpske, a potom jugoslovenske Vlade. Tri puta se kandidovao za predsednika Srbije, četvrti put izborio mandat na pet godina.
